[Милослав Самарџић]

Одлични подаци!
А да ли се уопште помиње термин ''просечна плата'' у данашњем смислу речи?

[ЈВуО-КГ]

Одлични подаци!
А да ли се уопште помиње термин ''просечна плата'' у данашњем смислу речи?

Помињу Самарџићу,али ја не знам да ли је тачан податак. Кажу да је била у просеку 70 америчких долара што је у данашњим парама 1200 долара.Ако је то тачно, да смо економски еквиваленти Краљевине Југославије,плате код нас би биле у просеку између 125-130 хиљада динара.

[Бранке]

Одлични подаци!
А да ли се уопште помиње термин ''просечна плата'' у данашњем смислу речи?

Колико сам ја запазио,не . . . постоји та минимална радничка надница која је обраћивана на годишњем нивоу и овај податак колико је потрбно новца четворочланој породици са два запослена али податак за просечну плату за сада нисам нашао . . .

Али кад би узели овај ваш просек и конвертовали га у даншњу вредност у доларима,испада да је негде тај однос са ппосечним платама у Рајху и УК(може се наћи тај податак на интернету) негде око 2:1,док је са Шведском са просечном годишњом платом од 45000 динара скоро 4:1(али они су као и САД током целог периода били друга димензија чак и за Немце и Енглезе по платама) . . .

---

Помињу Самарџићу,али ја не знам да ли је тачан податак. Кажу да је била у просеку 70 америчких долара што је у данашњим парама 1200 долара.Ако је то тачно, да смо економски еквиваленти Краљевине Југославије,плате код нас би биле у просеку између 125-130 хиљада динара.

70 тадашњих - 1276,92 на данашњи дан . . .

Али 70 тадашњих долара је измеђуу 3000 - 3500 динара( Курс 38. - 43 динара - годину дана касније 55 динара)

[Милослав Самарџић]

Одлични подаци!
А да ли се уопште помиње термин ''просечна плата'' у данашњем смислу речи?

Помињу Самарџићу,али ја не знам да ли је тачан податак. Кажу да је била у просеку 70 америчких долара што је у данашњим парама 1200 долара.Ако је то тачно, да смо економски еквиваленти Краљевине Југославије,плате код нас би биле у просеку између 125-130 хиљада динара.

А колика је била просечна плата у динарима?

Ако је просечна радничка плата била 1.176 динара, а курс долара 43,35, то испада 27 долара?

[Милослав Самарџић]

Али 70 тадашњих долара је измеђуу 3000 - 3500 динара

3.034 динара.

[ЈВуО-КГ]

А колика је била просечна плата у динарима?

Ако је просечна радничка плата била 1.176 динара, а курс долара 43,35, то испада 27 долара?

Не знам стварно Милославе. Податак који сам објавио је од пре неку годину када је долар био мало нижи него данас. Заиста не знам.


Још нешто, да не заборавим,гледајући неке комуњарске филмове и серије и ондашње и садашње,приметио сам да се нико не жали на плату него на услове рада и радно време у Краљевини Југославији.


А и чињеница је да никада нису достигли број радника код нас у фабрици оружја нпр. Пре ДСР радило више од 12.000 људи, а комунисти су на максимуму били на 7.000 и нешто радника и то у оно време кад си ти био студент,када су ратовали Ирак и Иран па ови извозили онако позамашно.

[Бранке]

А колика је била просечна плата у динарима?

Ако је просечна радничка плата била 1.176 динара, а курс долара 43,35, то испада 27 долара?

https://www.in2013dollars.com/us/inflati...?amount=70

Добра стварчица . . . урачунава све инфлације и кретања долара од почетка до данас . . .

Ако бих нпр. рачунао зидарску надницу према неким данашњим параметрима(око 25 радних дана) то изађе 38 долара илити 693 долара данашња . . . У Немачкој по истом принципу би била само за 1937. 839 долара из 2019.,а у УК 1095$(за исти посао) . . .

---

Још нешто, да не заборавим,гледајући неке комуњарске филмове и серије и ондашње и садашње,приметио сам да се нико не жали на плату него на услове рада и радно време у Краљевини Југославији.

[Милослав Самарџић]

А колика је била просечна плата у динарима?

Ако је просечна радничка плата била 1.176 динара, а курс долара 43,35, то испада 27 долара?

Не знам стварно Милославе. Податак који сам објавио је од пре неку годину када је долар био мало нижи него данас. Заиста не знам.


Још нешто, да не заборавим,гледајући неке комуњарске филмове и серије и ондашње и садашње,приметио сам да се нико не жали на плату него на услове рада и радно време у Краљевини Југославији.


А и чињеница је да никада нису достигли број радника код нас у фабрици оружја нпр. Пре ДСР радило више од 12.000 људи, а комунисти су на максимуму били на 7.000 и нешто радника и то у оно време кад си ти био студент,када су ратовали Ирак и Иран па ови извозили онако позамашно.

ОК. А где си нашао да је шросечна плата била 70 долара?

[Константин Миловановић]

Да ли је тачно да је већина народа у Краљевини била неписмена?

[Бенито]

Ко је требало да буде писмен, тај је и био.

[Бранке]

Да ли је тачно да је већина народа у Краљевини била неписмена?

И јесте и није,по првом попису из 1921. је било 48,5% писмених(и то због високог процента у деловима бивше АУ,у Србији је 1911. по попису било свега 22 посто писмених,и тек трећина школске деце која похађају обавезну основну школу),тако да је до 1941. сигурно тај број био надмашен . . .

[Константин Миловановић]

Да ли је тачно да је већина народа у Краљевини била неписмена?

И јесте и није,по првом попису из 1921. је било 48,5% писмених(и то због високог процента у деловима бивше АУ,у Србији је 1911. по попису било свега 22 посто писмених,и тек трећина школске деце која похађају обавезну основну школу),тако да је до 1941. сигурно тај број био надмашен . . .

Хвала, а да ли се зна који делови становништва нису могли да гласају?

[Бранке]

Да ли је тачно да је већина народа у Краљевини била неписмена?

И јесте и није,по првом попису из 1921. је било 48,5% писмених(и то због високог процента у деловима бивше АУ,у Србији је 1911. по попису било свега 22 посто писмених,и тек трећина школске деце која похађају обавезну основну школу),тако да је до 1941. сигурно тај број био надмашен . . .

Хвала, а да ли се зна који делови становништва нису могли да гласају?

Shodno promenama državne organizacije u upotrebi su bila dva izborna zakona. Na prva četiri izbora u upotrebi je bio Izborni zakon iz 1920. dok je na kasnijim izborima u upotrebi bio Izborni zakon iz 1931. Iako su se po ustavu izbori trebali biti svake četiri godine u stvarnosti to nije bilo ostvarivo (samo u osmogodišnjem periodu Vidovdanskog ustava bilo je triput parlamentarnih izbora i 24 promene vlada). Biračko pravo su imali svi muškarci koji su u trenutku sastavljanja biračkih spiskova navršili 21 godinu i bili državljani Kraljevine SHS (odnosno Kraljevine Jugoslavije).

Izborni zakoni od 1918. do 1938. godine proklamovali su u načelu opšte pravo glasa, ali ga nikada prakticno nisu uveli. Zene nisu mogle da glasaju, to pravo su ostvarile tek od 1945. godine.
Izborno pravo u predratnoj Jugoslaviji bilo je uskraćeno i izvesnim profesijama, recimo vojnicima i aktivnim oficirima i podoficirima, što je navođeno kao garancija da se vojska neće mešati u politički život. Zakon o izborima je izborno pravo ograničio i pripadnicima pojedinih nacionalnih manjina koji su po međunarodnom ugovoru o zaštiti manjina imali pravo na državljanstvo svoje matične zemlje. To su bili Nemci, Mađari, Rumuni, Italijani i Jevreji. Ostale manjinske grupe imale su izborno pravo – Česi, Slovaci, Poljaci, Rusini, Bugari, Albanci i Turci. Ovaj stav je pravdan time da ne mogu odlučivati "građani na otkaz, koji će kasnije postati državljani druge zemlje".

[Константин Миловановић]

Хвала