18-03-2020, 04:07 PM
Квиз- Српска историја
18-03-2020, 11:14 PM
18-03-2020, 11:27 PM
Код Бјелајца, а и у Српско биографском речнику Матице сроске стоји као датум и место смрти 14. март 1958. Београд.
19-03-2020, 11:24 AM
Не може матична књига умрлих, коју је водила држава, да буде извор. Односно може, али мора да се погледа она конкретно, а не извод.
Дакле, постојала су лица која су нестала у Другом светском рату, па су после протока година, углавном због процеса наследства, породице тражиле од матичних служби тражиле умрлицу. Ако лице није било уписано у матичну књигу умрлих, матичар је морао да се обрати локалном СУП-у, а ови, ако нису имали податке, обраћали су се републичком СУП. Ови су, у неким случајевима, то прослеђивали ДБ.
ДБ или републички СУП би послали одговор да је лице живо, ако је у емиграцији, или би одговорили да је лице умрло ту и ту, тад и тад, а ако није имало податке ни за једно, ни за друго, а прошао је одређен број година, колико је предвидео законодавац по питању несталих лица, СУП је давао препоруку, чешће наредбу да се лице прогласи умрлим.
Тада би матичар завео лице као умрло, са датумом када му је стигла наредба, или би понекад унео примедбу у посебној рубрици, где обично пише "од тог и тог датума, лице се сматра умрлим".
Дакле, историчар мора да погледа баш ту књигу умрлих, а не да преписује из централног регистра, где тих података нема.
У овом конкретном случају, велика је вероватноћа да је генерал убијен 1943. године, а да су га матичари уписали у матичне књиге умрлих тек 10 или 15 година касније. Поготово зато што су ретки случајеви да су Немци завели неко лице да су га убили, а у ствари, нису.
Дакле, постојала су лица која су нестала у Другом светском рату, па су после протока година, углавном због процеса наследства, породице тражиле од матичних служби тражиле умрлицу. Ако лице није било уписано у матичну књигу умрлих, матичар је морао да се обрати локалном СУП-у, а ови, ако нису имали податке, обраћали су се републичком СУП. Ови су, у неким случајевима, то прослеђивали ДБ.
ДБ или републички СУП би послали одговор да је лице живо, ако је у емиграцији, или би одговорили да је лице умрло ту и ту, тад и тад, а ако није имало податке ни за једно, ни за друго, а прошао је одређен број година, колико је предвидео законодавац по питању несталих лица, СУП је давао препоруку, чешће наредбу да се лице прогласи умрлим.
Тада би матичар завео лице као умрло, са датумом када му је стигла наредба, или би понекад унео примедбу у посебној рубрици, где обично пише "од тог и тог датума, лице се сматра умрлим".
Дакле, историчар мора да погледа баш ту књигу умрлих, а не да преписује из централног регистра, где тих података нема.
У овом конкретном случају, велика је вероватноћа да је генерал убијен 1943. године, а да су га матичари уписали у матичне књиге умрлих тек 10 или 15 година касније. Поготово зато што су ретки случајеви да су Немци завели неко лице да су га убили, а у ствари, нису.
19-03-2020, 12:56 PM
Наилазио сам и на такве примере о којима причаш. Сећам се да је један капетан стрељан 1944. године а као година смрти уписана је 1957. Погледам решење суда о упису смрти, па видим да се са даном, тј. годином (а то је 1957. г) проглашава умрлим.
19-03-2020, 03:04 PM
Свака Теби част, Динчићу. Да Ти ово ниси открио ко зна када би неко то уопште погледао.
Ово је само још један доказ на каквим климавим ногама стоји српска историографија. Заинтересовани и образовани професионалац искључиво самосталним деловањем долази до резултата. Задужене институције за ово питање спавају и уживају у сопственом нераду и бунилу.
Ово је само још један доказ на каквим климавим ногама стоји српска историографија. Заинтересовани и образовани професионалац искључиво самосталним деловањем долази до резултата. Задужене институције за ово питање спавају и уживају у сопственом нераду и бунилу.
19-03-2020, 05:33 PM
Мислим да нема места оптимизму. Од појединца ништа не зависи. Потребни су тимови. Наравно, и чист ваздух (одрешене руке). А то конкретно значи: рад траје пет година и за то време никакве изјаве, никаква сазнања, никакво рекламирање и тачка. Чим крену изјаве и чим се мњење усталаса - пиши пропало.
19-03-2020, 07:09 PM
(18-03-2020, 04:07 PM)Бенито Пише:(18-03-2020, 02:56 PM)Александар Динчић Пише: Тачан одговор је ђенерал Милисав Антонијевић. Иначе, његов син је био капетан Властимир Антонијевић, командант жичке бригаде ЈВУО. Милисав је стрељан у Краљеву.Када?
Мислим да нису у праву. Не бих рекао да је ђенерал Властин отац.
19-03-2020, 07:24 PM
(19-03-2020, 07:09 PM)Мића Адмирал Пише:Јесте отац, тако је написао Миле Васић Дражи, а он је знао. Има у Дражи 2, страна 455, само нисам знао да је Властин отац био генерал. Тада је стрељано 150 ДМ присталица, за побијене Немце у Дубцу, у Драгачеву.(18-03-2020, 04:07 PM)Бенито Пише:(18-03-2020, 02:56 PM)Александар Динчић Пише: Тачан одговор је ђенерал Милисав Антонијевић. Иначе, његов син је био капетан Властимир Антонијевић, командант жичке бригаде ЈВУО. Милисав је стрељан у Краљеву.Када?
Мислим да нису у праву. Не бих рекао да је ђенерал Властин отац.
19-03-2020, 07:27 PM
Пише да је Милисав Антонијевић, Властин отац, био први на објављеном плакату.
Писало је само Милисав Антонијевић из Врбе (код Краљева). Изгледа да је био пензионер.
Писало је само Милисав Антонијевић из Врбе (код Краљева). Изгледа да је био пензионер.
19-03-2020, 07:34 PM
Да се разумемо, знам да је Властин отац стрељан код Магнохрома 1943.
Спорим да му је отац ђенерал.
Питање је и да ли му је отац Милисав или Милан или Милован, све су то подаци. Чак и Ђорђе.
Сигурно му је ср.сл. М.
Властини су из Врбе код КВ, а ђенерал је рођен у Чачку и јесте, најв, умро кр.50 ти
Спорим да му је отац ђенерал.
Питање је и да ли му је отац Милисав или Милан или Милован, све су то подаци. Чак и Ђорђе.
Сигурно му је ср.сл. М.
Властини су из Врбе код КВ, а ђенерал је рођен у Чачку и јесте, најв, умро кр.50 ти
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 18 Гост(а)