[Шумадинац]

.
ПРЕВОД ОБРАЋАЊА РУСКОГ ПАТРИЈАРХА КИРИЛА СВОМЕ НАРОДУ ОД 29.03.2020.

Након беседе о Марији Египћанки патријарх је свим верницима руске цркве упутио следећу поруку:

„Пример Марије Египћанке сведочи да се човек може спасити и без посета храмовима. На крају, то није неки „вештачки“ пример који сам вам дао, већ пример светитељке које се сећамо ове недеље. Светитељка која је напустила све манастире и храмове и повукла се у пустињу.

Данас немамо пустиња ни у Москви,ни у Петесбургу, ни другим нашим градовима. Али постоји место које може постати пустиња – а то је наш властити дом. Учинимо наше домове пустињом; будимо у њима у усрдним молитвама. Учинимо да наш подвиг буде "не напуштање" наших домова, као што је подвиг Марије Египћанке био да не напушта пустињу.

Тако би сада требало да живимо. Не слушајте ни једну другу проповед, укључујући и оне које долазе од неразумног свештенства, слушајте шта вам је данас патријарх рекао, не из свог искуства, него из искуства великог и аскетског подвига Свете Марије Египћанке, која је спасила и душу и тело, одлазећи у пустињу, у потпуну изолацију од људског окружења.

Није случајност да се сећање на Марију Египћанку поклопило са увођењем карантина због ширења короновируса. Ништа се код Бога не догађа случајно. Све се догодило управо у ове дане – тако да, гледајући подвиг Марије Египћанке, научимо како да се спасимо „изван цркве“ и то сами. Најважније је да се спасите, а не, извините, као будале, као они који дане које им је држава обезбедила да бораве у домовима, за мир, за неку врсту реорганизације живота, посвете активностима напољу, роштиљу, музици и свему осталом, размишљајући вероватно као да су људи добили одмор. Није одмор! Ово је време да сконцетришемо своје мисли, организације породичног живота, односа са колегама, родбином и пријатељима. Да би сви развили и усвојили модел сигурне комуникације – баш као што је у забаченој пустињи, слично тиме, Марија Египћанка створила модел сигурне комуникације са светом зараженим грехом. Марија се борила са ђаволом, који је победио људске душе, а данас се морамо борити против злих сила, које утичу на наша физичка тела, а кроз то и наше душе.

Зато вас молим, драги моји, наредних дана, док не дође посебан благослов Патријарха, да се суздржите од посете храмовима, и ако вам неко каже нешто, сетите се примера Марије Египћанке. Ми немамо другог одговора, јер волимо своје храмове. 51 годину проповедао сам са проповедаонице позивајући људе да дођу у храмове и превазиђу тежину сопствене зле воље и спољних околности. Цео свој живот сам посветио том позиву. Надам се да разумете колико ми је данас тешко рећи: уздржите се од посете храмовима; и вероватно то никад не бих рекао да није невероватног, спасоносног примера Свете Марије Египћанке, коју током ове недеље црква слави као великог аскету, која је чак и за време земааљског живота примила анђеоску природу. Далеко од манастира и цркава, у осами, у далекој пустињи, монахиња Марија је спасила своју душу и дала јој физичку телесну снагу да живи тачно онолико година у невероватно тешким условима, колико је то дозвољавао Господ.

Њеним молитвама Бог да нас благослови и спасе од инфекције, од болести. Али што је најважније, нека нам њен пример такође помогне да схватимо важност изолације у нашим личним пустињама, у нашим становима. Преузећемо део подвига Марије Египћанке да сачувамо себе, своје пријатеље и родбину, а можда и да осетимо подвиг великог аскете, која је у самоћи живела већи део свог живота само зато што је веровала Господу и повиновала се Његовом гласу. Верујем да нас данас Господ позива да следимо њен призив чак и у модерним мегалополисима. Амин!“



Пресс-служба Патриарха Московского и всея Руси
.

[Шумадинац]

.
Митрополит Амфилохије: Иако не присуствујете богослужењима, гдје год се налазите припадате Цркви и том сабрању
https://mitropolija.com/2020/04/05/mitro...-sabranju/
.

[херцеговац]

То је глупост.

[Шумадинац]

То је глупост.

Не, није глупост. Него си ти глуп (или се само тако правиш) и горд. Или скупи све те отачке књиге што си прочитао па запали, а ја ћу те послен окадим тим пепелом, или савиј врат пред Црквом да будеш у послушању.

[херцеговац]

Ајмо један копи пејст...

То ти најбоље иде.

А оно остаје глупост.

[Шумадинац]

ВЛАДИКА МАКСИМ: "У РУСКОЈ И ГРЧКОЈ ЦРКВИ МОЖЕМО ВИДЕТИ ДОБРЕ ПРИМЕРЕ КАКО ОДГОВОРИТИ НА ИЗАЗОВЕ ЗА БОГОСЛУЖБЕНУ ПРАКСУ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА СОVID- 10"


Није пуст само Тајмс Сквер него и Холивуд. Број заражених у Калифорнији је премашио цифру од десет хиљада, од којих је више од две и по хиљаде у заливу Сан Франциска. Гувернер предвиђа да ће чак половина популације бити заражена вирусом у периоду од осам недеља. Један вирус је разоткрио крхку стабилност услед недостатка антитела у презаштићеном организму светске велесиле – каже епископ лосанђелески и западноамерички Максим (Васиљевић), који у разговору за Данас говори о стању на Западној обали, САД и Епархији западноамеричкој после избијања пандемије вируса корона.


* САД је тренутно, према подацима о броју оболелих од вируса корона једна од најугроженијих држава на планети. Каква је ситуација на простору Западноамеричке епархије?

– Почетак је априла 2020. и ковид-19 и даље спада у најцрње вести. Ова пандемија равна куги личи на безосећајну, slow motion трагедију. Ипак, у свему томе, приоритети живота и хијерархија вредности се поново васпостављају. Људи можда више него икада пре постају свеснији потребе да другог чувају од себе као и да више цене блискост коју су узимали здраво за готово. Ситуација у Сједињеним Америчким Државама погоршава се из дана у дан, где од вируса короне дневно умре хиљаду људи. Престижни научни панел је саопштио Белој Кући да истраживање ковида 19 показује да се овај вирус може преносити чак и говором и дисањем у непосредној близини. Ипак, постоји нада да ће после још месец дана борбе број жртава и заражених почети да пада. На овом широком географском простору мере заштите и ограничења су донедавно прилично варирале од државе до државе, међутим, сада скоро свуда важе пооштрене мере. Између осталог, сурфери и пливачи морају да се држе даље од океана, а предстојећи председнички избори су потпуно пали у сенку пандемије. У предзнаку смрти тако лако ишчезавају предмети донедавне бесомучне пажње медија и политике.


* Да ли и на који начин мере заштите од вируса утичу на живот Епархије, поготово што је ово време Великог поста?

– Цео свет је у својеврсном карантину, четрдесетодневној изолацији која се ове године подудара са нашим пасхалним постом. Ковид 19 уводи поново димензију пустиње у савремену цивилизацију, па тако и у Америку. Једина непознаница је колико ће овај глобални карантин потрајати, док се хришћани питају када ће и како славити Васкрсење Христово. Није ни чудо, јер једино оно може показати да смрт овде није нашла идеално боравиште. Међутим, ми не можемо спавати сном праведника. Конкретно, у епархији држимо честе телеконференције са свештеницима ради добијања праве слике на основу које се потом процењује које поруке свештеници треба да пренесу верницима. Оне се углавном своде на поруке охрабрења и подршке, а то је људима такође потребно. Утешно је да свештеници у Америци показују бригу и завидан ниво осетљивости за жељу верника да и поред свих препрека живе животом Цркве. Поред тога, наша епархија је наручила један већи број маски, санитетског материјала који намеравамо да пошаљемо онима који имају потребу. На нивоу културе, примећујемо да се многи обрасци полако мењају, а неки ће можда изгубити на значају. Општи је утисак да ће у будућности много већа пажња бити посвећена хигијени, укључујући и оној везаној за међуљудске односе. Људи су већ сада пажљивији у гестовима, речима, изјавама… Многи су схватили да трипут треба „мерити“ пре него што се неко саопштење пусти у јавност. Оно што важи данас не важи сутра, што ће важити за три дана изгубиће на значају после недељу дана. Кад смо код трезвеног и проактивног деловања, добар пример како се унапред гледа на долазеће дане, али и на изазове за богослужбену праксу, можемо видети у сестринским црквама, Грчкој и Руској.

Да додам и то да овамо настојимо да одбацимо тренд по коме се наша православна вера и јеванђељска нада гледају као да су једна од вероисповести у супер-маркету религијâ. Црква данас треба да избегне замку објективно-јуридичких представа о спасењу, а она вреба и иза разних понуђених тумачења Свете тајне причешћа. И потребан нам је осмех дон Ђузепеа Берарделија, свештеника који је усред страшне заразе у Италији, док није трагично настрадао помажући својим верницима, величао име Божије – што његово име Јосиф и значи преведено са јеврејског. Такође, недостајаће нам смирени лик ваљевског епископа Милутина.


* Како верници реагују на државне и епархијске мере заштите и како је код Вас решено питање Свете тајне причешћа, које је епархијама СПЦ на простору бивше СФРЈ показало да и у СПЦ постоје различити приступи?

– Литургијско општење није некакав индивидуални чин, него заједничко дело, а то потврђују литургијске молитве које су, само са једним изузетком, у плуралу. Ова ситуација нас подсећа на истину да је евхаристијска достојност неодвојива од љубави према ближњима. Свети Јован Златоусти је говорио да је наш ближњи „други олтар“ или „живи олтар тела Христовог“. Дакле, ковид 19 нас подстиче да изнова промислимо нашу евхаристијску побожност и да се подсетимо чињенице да појам литургије подразумева и оно „пре“ – припрема за литургију, и оно што долази „после“ – њен одраз на укупни живот. Сада смо свеснији тога. Није Литургија само оно што се добија из свете Чаше, него је и целокупна творевина једна космичка Евхаристија. За поједине, Евхаристија представља неку „ствар“, предмет подложан чак и хемијској анализи. У таквом приступу изостаје димензија заједнице и космоса, а Христос је Спаситељ свих светова, како је говорио и свети Јустин Ћелијски. Нормално је да постоје различити приступи у погледу праксе причешћивања. Уколико је та пракса верна духу древног Предања и уколико не представља повод за сумњу, као потенцијална претња здрављу, тада не треба цепидлачити око метода причешћивања. Заиста је време да схватимо да Црква треба да живи и локалним предањима, као што је то некада и било.


* У САД се говори о вишемилионским отпуштањима запослених. Колико држава помаже људима да преживе ову ситуацију, каква је ситуација у српској дијаспори – и да ли Епархија може да им на било који начин помогне?

– Ово је ситуација која нас је све затекла неспремне. Око педесет милиона људи ће можда остати без посла и то изазива панику јер Американци су сирово наивни људи. Епархија није у могућности да помаже незапосленима, али смо наше скромне фондове отворили за најугроженије. Али ако успемо да помогнемо заједничкој борби целокупног друштва – на јеванђелским основама, тада можемо да рачунамо на поверење друштва према Цркви. Тада ће и свет поверовати да Црква заиста пружа Хлеб „који се увек једе и никада не нестаје“. Верујем да нашим правилним уграђивањем у Литургију као свесветску тајну испуњавамо дуг љубави према сваком живом бићу на овој планети. А непромишљеним и површним понашањем, како је приметио руски јерарх Тихон Шевкунов, можемо постати ненамерне убице.



ИТАЛИЈА УСРЕД ЗАРАЗЕ ПОНОВО УЧИ ДА ВОЛИ


* Да ли стижете да пратите медије? На који начин амерички медији извештавају о пандемији, да ли се осим званичне верзије појављују и информације и анализе које говоре и о другачим погледу на вирус, његово ширење и лечење, које овде углавном „круже“ на друштвеним мрежама?

– Пратим медије и највише ме занима утицај који пандемија корона вируса остварује на плану личних и међуљудских односа. Ових дана сам се сетио италијанског психолога Луиђија Зоје, који је пре десетак година написао књигу под насловом „Смрт ближњег“, у којој говори о томе да је глобализација после краја Хладног рата довела до солидарности са неким далеким појединцима, попут пријатеља на Фејсбуку, односно апстрактним личностима, чиме је онај ближњи, на кога смо упућени, постао одсутан из нашег живота. Дакле, цену те модерне комуникације плаћа наш сусед или „ближњи“, како га описује јудео-хришћанско предање. Занимало ме је шта каже Луиђи Зоја ових трагичних дана. Звучао је оптимистично пошто, по њему, Италија изнова учи да воли усред заразе вирусом короне. Тако желим да звучи и овај наш разговор.



БЕЗ ТВ ПРЕНОСА ЛИТУРГИЈЕ

– У нашој епархији Литургије се не преносе путем видео стриминга. Не може се директно преносити збивање Царства небеског. И ако већ постоји неки „пренос“ Царства Божијег, онда је то сама света Литургија која захтева живи, тактилни однос. Шта неки сада раде? Дају нам „пренос преноса“. Платон је у „Републици“ критиковао уметност говорећи да нас она још више удаљава од истине зато што нам не даје слику истине него слику слике. Овде не мислим на баналне примедбе попут оне „људи седе у удобној фотељи, пију кафу и гледају причешће“, него на нешто много суптилније, а што се дотиче и дисциплине чување тајне. Рани хришћани, као и они у 4. и 5. веку, љубоморно су чували Литургију и од катихумена, дакле оних који су већ били одлучили да се крсте, а ми сада то дајемо „на тањир“ свима, укључујући и оне који се подсмевају хришћанству. Мислим да то није добра примена икономије.



ОД АЉАСКЕ ДО МЕКСИКА И ОД КОЛОРАДА ДО ХАВАЈА

– Западноамеричка епархија има четрдесетак парохија и литургијских заједница распоређених у тринаест савезних држава и четири временске зоне. На овим чудом створеним геолошких облицима огромног простора америчког запада или далеког Запада живи око 75 милиона становника. У престоници Калифорније, Сакраменту, међу калифорнијским ранчевима и виноградима, живи значајна српска заједница. Ту је и град Фрезно у близини хиљадулетних дивовских секвоја, а верника има и у већим градовима као што су Финикс и Лас Вегас и пустињи Аризоне и Неваде. Парохијани међу пропланцима урбаног Сан Франциска осећају не само снагу хладног ветра него и таласе либерализма који доминирају тим градом. Верници у савезним државама Монтане, Јуте, Ајдахоа и Колорада погледом посматрају Стеновите планине, док јужну Калифорнију, са већином православних верника у Сан Дијегу и Лос Анђелесу, запљускује моћни Пацифик. Парохијани у орегонским шумама се надмећу по броју кишних дана са онима у Сијетлу. Мањи део парохијана и монаха се подвизује на удаљеној Аљасци, док на Хавајима живи малена српска заједница Светог Лазара Косовског у Хонолулу.




Саборник
.

[херцеговац]

Хахаха...
Тако што су урадили канонски преступ и померили празновање Пасхе? Грци.

С вама од мајмуна увијег шега. Нисам знао да си 'ваки шерет!

[Шумадинац]

Хахаха...
Тако што су урадили канонски преступ и померили празновање Пасхе? Грци.

С вама од мајмуна увијег шега. Нисам знао да си 'ваки шерет!

У сваком случају шта год кажу Патријарх Руски, Грчки, Српски и остали Патријарси- то каже Бог 'ерцеговац. Али, ти си остао без вида духовнога, остале су ти телесне очи, зато и распињеш поново Господа са Смедеревцем. Упамти.... Епископ је Икона Христова!
.

[Чавез]

Надам се да ће владику Максима експресно послати у пензију на следећем Сабору. Има и оног попа ванземљака па нека га води са собом Прича као прави њу ејџ Валдика, све што им каже Митрополит Зизијулас он и ови његови РК фратри и владика из Требиња.
Највеће је лицемерје у вези преноса, јер то тако каже Зизијулас и то јесте истина да се не треба вршити пренос. Али онда не треба ни катихумени ни папа нити било ко да остане у Цркви пре Верујем. Сви напоље и да се затворе врата, па онда иде Верујем.
За то да је причешће потенцијална претња здрављу и да се причешћујемо као у Требињу, тј као РК, одвојено хлеб и онда се нашприца вино, ту је отишао корак даље од Зизијуласа, али то и јесте њу ејџ православље да се слуде верници и полако спремају за Антихриста.

[херцеговац]

Та су они?

Источне папе?

Лупаш ки отворен прозор...

Ти и Максим и Дарвин и Ћита...

---

---

Мореш ти и боље од овог!

[Чавез]

негде сам читао, можда лажу, али не бих се изненадио, да су се драли на Владику Атанасија у Требињу када се бунио како причешћују народ.
како је посејао Владика тако убира плодове

[Јеремија]

Остави се Шумадинац празне приче и не правдај што се оправдати не може.
Патријарси данас нису ништа више до оруђе у рукама политичких моћника и то је јасно као дан.
Свете Литургије нису прекидане ни пред најездом осталих "пандемија", ни пред ратном силом, а ево сад Васкр ће нам забранити све уз благослов "њихових светости" који се први одрекоше Христа.

Шта долази после овог?

Клањање неком новом месији или "богу" који ће се пројавити кроз Гејтсову фондацију.

Напокон, где је онај храбри муж и подвижник који је појао: "Срб је Христов, радује се смрти"?

[херцеговац]

Ма свијест нивоа Тарзановог најбољег друга... Оно и сам Шумадија каже да су род по Дарвинове линије!

Ево раде тријажу жена, а онда их шаљу у ГАК Народни фронт.

Питање број 5:
Да ли је била у цркви?
Да ли је долазио поп у последњих четрнаест дана?

---

Гдје су владике да дигну глас?

---

[Шумадинац]

Остави се Шумадинац празне приче и не правдај што се оправдати не може.
Патријарси данас нису ништа више до оруђе у рукама политичких моћника и то је јасно као дан.
Свете Литургије нису прекидане ни пред најездом осталих "пандемија", ни пред ратном силом, а ево сад Васкр ће нам забранити све уз благослов "њихових светости" који се први одрекоше Христа.

Шта долази после овог?

Клањање неком новом месији или "богу" који ће се пројавити кроз Гејтсову фондацију.

Напокон, где је онај храбри муж и подвижник који је појао: "Срб је Христов, радује се смрти"?

Нису то празне приче већ став наше Цркве. Тако нешто о Патријарсима, тј. о представницима Цркве нису мислили ни комесари КПЈ. Хришћанство без Христа и Његове Невесте Цркве толкују само протестантске секте, Зурлоти и Папа из Љуљака.

Само летимично бацимо поглед кроз историју видећемо да су литурђије итекако прекидане. Јер Црква се пита, Црква претходи и успоставља Свете Тајне и Каноне а не обрнуто.

Ових дана треба бити послушан Мати Цркви и савити врат, а не гордо роптати против Ње.

Даклем, следимо Оце који веле да "ко није са својим Епископом тај није ни са Христом, јер Епископ има Прејемство од Апостола запечаћено Духом Светим". Као и "коме Црква није мати томе ни Бог није отац".
.