[Бранке]

Захваљујем и стараћу се . . .

[Бранке]

Градске службе у Београду пре рата(Из књиге Аутомобили у Београду 1918. - 1941. )

---

---

[Бранке]

Краљево - град у Србији 1918-1941
http://docplayer.rs/146284557-Kraljevo-g...i-qxd.html

Два века развоја Србије
http://publikacije.stat.gov.rs/G2017/Pdf/G20176011.pdf

Дерби пре дербија 1913-1944
http://exyufudbal.in.rs/biblioteka/derbi-pre-derbija

[Бранке]

Број озиданих зграда у Београду 1938. и 1939.





Цене неких основних комуналних услуга:

1.Струја:

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/i...5_19381116



2.Вода:

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/i...5_19360725

3.Телефон:
http://digitalizovanaizdanja.sluzbenenov...58554fa2c3

4.Школски уџбеници:

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vr...ndex=00011

5.Стоматолошке услуге:

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/i...326|page:1

Радио претплата: 300 динара годишње
Аутобус и трамвај: 1;1,5 и 2 динара(зависно од зоне)
Претплатна карта од 40 и 80 динара месечно за носиоце Карађорђеве Звезде,инвалидима бесплатно.

[Бранке]

[ХраброСрце]

Мост на Тари и данас би био велики архитектонски подухват, а замислите шта је био тек у то вријеме. У данашње вријеме мислим да у не постоји домаћа фирма у Црној Гори која би била у стању да направи нешто такво.

[Бранке]

Плате службеника штедионице:



Дневница кондуктера и кочничара:

[ОРЈУНА]

Колико је био јак пасош Краљевине?

[Бранке]

Колико је био јак пасош Краљевине?

Пре другог светског рата пасоши су били пука легитимација лица,тако да је био јак као и сваки други . . . до душе не знам да ли си могао отићи у СССР кад га не признајеш(али ни изаћи из њега) . . . Или из сопствене земље ако си Јевреј(ако су у твојој земљи уведени антисемитски закони - а то је,сем КЈ и још можда неке земље,80 посто Европе),док су пре првог рата масовно и укидани као непотребни(због вожње железницом) . . .
Визе су уведене после 45-те кад је свет почео да се дели . . . А поента јачине СФРЈ пасоша је то што због лизања са другом страном смо од свих комунистичких земаља једини могли да идемо на запад . . .
Иако се то путовање сводило на арбајт у Немачку и Аустрију и по гаће у Трст . . .

[Бранке]

[ОРЈУНА]

Сви говоре да је школство и здравство у СФРЈ било бесплатно. Да ли је то истина, и какво је било у Краљевини?

[Бенито]

Колико је био јак пасош Краљевине?

Пре другог светског рата пасоши су били пука легитимација лица,тако да је био јак као и сваки други . . . до душе не знам да ли си могао отићи у СССР кад га не признајеш(али ни изаћи из њега) . . . Или из сопствене земље ако си Јевреј(ако су у твојој земљи уведени антисемитски закони - а то је,сем КЈ и још можда неке земље,80 посто Европе),док су пре првог рата масовно и укидани као непотребни(због вожње железницом) . . .
Визе су уведене после 45-те кад је свет почео да се дели . . . А поента јачине СФРЈ пасоша је то што због лизања са другом страном смо од свих комунистичких земаља једини могли да идемо на запад . . .
Иако се то путовање сводило на арбајт у Немачку и Аустрију и по гаће у Трст . . .

Свака Ти ка' у Његоша.

[Филип Ђукић]

Кад већ пита брат Орјунаш, исто се прича да није постојало кредитно задуживање око станова. Како је било пре 1941?

[Митић]

Ова питања око школства, здравства и кредита знаће да одговори Бранке.

Што се тиче студирања, увек се форсира бесплатно студирање. Али мислим да тада није било много студената, а знам из прича да су људи одлазили на факултет како би одложили војску, а постојало је и много вечитих студената. Ово сам све чуо из прича људи, не знам да ли постоји неки научни рад.

А што се тиче индустријализације у доба СФРЈ, ево да цитирам пасус једног текста

Konačno, mnogi će reći da je Tito ipak razvio i industrijalizivao zemlju. Međutim to baš nije tako. Nacionalni dohodak po glavi stanovnika 1973. godine u Jugoslaviji je iznosio je 57 posto evropskog proseka, dok je npr. 1938. godine iznosio 50 posto. Taj neodrživi razvoj na kreditima se vratio kao bumerang. Ubrzana posleratna industrijalizacija (kao mera razvoja) po cenu devastacije sela, “izvoz” na Zapad stanovništva u najboljoj stvaralačkoj snazi, povećavanje regionalnih razlika i neracionalno zaduživanje zemlje doveli su do toga da je već osamdesetih godina prošlog veka jugoslovenski nacionalni dohodak po glavi stanovnika pao ispod 50 posto evropskog proseka.


Цео текст на следећем линку

http://www.makroekonomija.org/0-dragovan...eg-zivota/