[Милослав Самарџић]

Извините што овде пишем, али не знам где другде. Да ли је било љиљана на грбу Краљевине Југославије?

није

Хвала, на интернету сам нашао разне верзије. Зашто их није било?

Зашто би било?
Била су три конститутивна народа и њихови знаци.
Узгред, не верујем да су се муслимани из Босне тада везивали за краља Твртка - краља Срба Босне и Приморја. И даље су се везивали за Турску.

[Антитоталитаран]

Тако је, до 1992. љиљани су били поприлична непознаница за босанске муслимане. Питам јер их је било на грбу Краљевине Србије.

[Бранке]

[Митић]

Гаража поштанских возила у Делиградској улици, двадесетих

Извор: Црно-бели Београд

https://www.facebook.com/crnobeli.beogra...397210791/

[Николај]

Краљев Београд у боји:

[Митић]

Верујемо да нема особе која није видела ову слику. Обично би се у нашој удбашкој јавности поставила оваква слика и онда следе лажи о томе како тобоже краљ Александар није бринуо о ратним инвалидима који су морали да просе.

У питању је обична лаж!

Ова слика коју видите испред капије Старог двора, везе нема са прошењем инвалида. У питању су ратни другови краља Александра, који су позвани на венчање краља Александра и краљице Марије 1922. године. Све званице су биле у обавези да стигну 24 сата пре венчања, тако да овде видите тек пристигле светове-ратне инвалиде, који су стигли на венчање у Београд и чекали смештај у двору. На овој слици НИКО НЕ ПРОСИ!

Много пута смо писали како је краљ Александар бринуо о српским ратним инвалидима и демантовали лажи о Милунки Савић која је чистила и просила између два рата (о чему смо имали објаву овде https://bit.ly/3tOYuTp). Милунка Савић је добила земљу и кућу код Новог Сада од краља Александра, радила у фабрици војних униформи и радила у најбољој банци у земљи (Хипотекарна банка) која је имала највеће плате.

А како се држава бринула о ратним инвалидима смо такође доста писали https://bit.ly/2sQGe22. Знамо и да је краљ Александар делио бесплатно земљу Солунцима и ратним инвалидима и свако ко је од Солунаца хтео добијао је земљу, па су тако настајала насеља попут Ветерника код Новог Сада, Степановићева итд. Више о томе имате овде: https://bit.ly/3y6YNMN.

У Србији је након ослобођења 1918. године било укупно 29.522 инвалида из Првог светског рата. Уз њих, било је и 4.315 из Балканских ратова и 221 инвалид из српско-турских ратова и српско-бугарског рата у 19. веку који су били живи.

Више од половине од овог броја инвалида, имало мање повреде с којима су нормално живели и радили.

Оних с најтежим инвалидитетом било је око 8.000, али некима то није била препрека да остану у служби до пензије.

Бројност ратних инвалида из тога доба су утврдиле државне комисије. Сви којима је утврђен инвалидитет уврштени су у буџет Министарства здравља и социјалног старања и њима су уз основну плату исплаћиване и инвалиднине. Оне су, баш као и пензије за ратне ветеране у почетку биле ниже. Након две економске кризе, инвалиднине су од 1929. године, значајно повећане.

Важно је рећи и да су у Титовој Југославији права носилаца Ордена Карађорђеве звезде и Албанске споменице била укинута. Нико од Солунаца није добио ни динара од инвалиднина и пензија (које су редовно добијали пре доласка Тита на власт све до средине 60-их година). Тада је и онако највећи број српских ратника умро и баш тада је аустроугарски каплар Јосип Броз Тито решио да им удели који динар, што се данас користи као врхунски доказ како је ето комунистички диктатор тобоже боље бринуо о Солунцима од краља Александра.

Текст преузет делом од историчара хаџи-Милоша Маринковића.

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...6131071628

Извор: Фејсбук страница "Историја Срба"

[Николај]

Предратни кетеринг:

[Митић]

Zgrada Tehničkih fakulteta u Beogradu je kompletno završena 1931. godine i u to vreme je bila najveća na Balkanu.

Izvor: Fragmenti prošlosti

https://www.facebook.com/fragmentiproslo...887527108/

[СРБ]

[Бранке]

Пошто сам назив теме укључује и послератну Југославију,прилог за историју исте . . . званични статистички подаци СФРЈ:

[Митић]

ПОВОРКА СИТРОЕНОВИХ ВОЗИЛА

Година/датовање: 25. јун 1931.
Материјал: фото-папир
Техника: фотографија
Инвентарни број: И2 1-530
Власништво: Музеј града Београда
Изложен/и: Не

http://www.mgb.org.rs/zbirke/istorija/is...vih-vozila







Beograd kao prestonica Kraljevine Jugoslavije

[Бранке]

Горко - Слатка носталгија: Сећате ли се кризе осамдесетих?






https://kaldrma.rs/gorko-slatka-nostalgi...amdesetih/

[Митић]

Пар цртица на тему положаја Црне Горе у оквиру Краљевине СХС/Југославије у периоду 1918-1941:

-Што због општих друштвених околности, што због исцрпљености ратовима 1912-1918, у овој земљи је на крају Првог светског рата евидентирано око 150.000 грађана без основних средстава за живот. У наредним годинама омогућавана им је огромна државна помоћ (само 1923. мрски Београд им је омогућио више од 2.000.000 кг жита) ради прехране становништва.

-Путна мрежа је у овим областима уређена као ретко где у земљи: 1918-1929. завршени су путеви Андријевица-Пећ (52 км), Мурино-Гусиње, Беране-Бијело Поље и Пљевља-Рибаревина (73 км), а тридесетих и Колашин-Мојковац-Бијело Поље, Цетиње-Будва, Шавник-Пљевља... Током 1935. изграђен је и асфалтни пут Будва-Милочер, а 1938. пуштена у рад железничка пруга Никшић-Билећа.

-Црна Гора је 1930. добила и своју прву линију авионског саобраћаја, два пута седмично летело се на релацији Београд-Подгорица.

-Школска мрежа је вишеструко увећана: у односу на 1914, када је у Црној Гори деловало 211 школа, већ након првих пет година обнове у заједничкој држави њихов број је порастао на 340. И у наредним годинама овај број се само увећавао; отваране су и нове гимназије и средње школе, уз њих и Трговачка академија у Подгорици и Поморска академија у Котору. Црна Гора, односно Зетска област, била је уз Словенију дуго времена југословенска покрајина за коју се на пољу просвете највише издвајало из државног буџета.

-Број занатских радњи у периоду 1918-1939. је безмало удвостручен (са 670 на 1.100), а трговачко-угоститељских утростручен (са 720 на преко 2.000). Од готово непостојеће индустрије изграђене су 24 фабрике и предузећа средње величине и уочи рата скоро 1.500 запослених радника.

-На Цетињу, у Подгорици и Никшићу отворена су аматерска позоришта, а на Цетињу и Народно позориште Зетске бановине и Државни музеј са три одељења.

-Уместо два биоскопа пре 1914, до 1941. отворено их је и изграђено бар 12.

-"У великој држави, црногорском друштву били су приступачнији него икада раније многи модернизацијски, технолошки и стваралачки домети из окружења, а могућност образовања и запошљавања, односно друштвеног избора, вишеструко је била већа у односу на вријеме прије 1918. године. Заживио је и другчији систем друштвеног вредновања, па је то учинило неважним предности које је у Црној Гори неко имао на основу племенског поријекла или очевих заслуга."

Занимљиво, ове тезе (и закључак) не извлачимо из радова Чеде Антића или Александра Раковића, већ из књига др Живка Андријашевића, црногорског државног историчара и идеолога. У његовом фокусу пак нису два кључна питања. Прво се тиче избора митрополита-црногорско приморског Гаврила Дожића за патријарха српског 1938, и то као кандидата двора (србијански геније, владика Николај Велимировић, у то време добио је најмање гласова при избору). Друго је још комплексније и афирмативније за Црну Гору, а оно се тиче стварања Зетске бановине 1929. Тадашњом одлуком краља Александра и власти из Београда извршена је административна подела која (види карту) је довела до формирања Зетске бановине. Ова бановина је од некадашње површине од 14.400 км квадратних Црне Горе своју власт проширила на 31.000, што значи да је територија којом се управљало са Цетиња више него дупло увећана. Другим речима, са Цетиња се управљало Пећи, Дечанима и целом Метохијом, Рашком са Новим Пазаром, целом Старом (источном) Херцеговином, Дубровником, Стоном и Пељешцем!

Црногорци су и поред сопствене мегаломаније таквом поставком ствари морали да буду више него задовољни, што се јасно одразило и на резултате избора: Црногорска/Федералистичка странка која је окупљале незадовољнике начином уједињења на изборима 1923. била је трећепласирана (са 24%), а већ 1927. пала на 15% и затим са годинама све више слабила.

Чињеница је да је Црна Гора зарад Југославије жртвовала своју државност и институције, али је исто то учинила и Србија. Било би занимљиво када би по горњим параметрима проценили степен развоја Шумадије или рецимо Тимочке Крајине, које су поднеле и огромне жртве за стварање заједничке државе (што казао Ћоровић, у одбрани сваког мачванског села пало је више ратника него у одбрани Цетиња, а допуњавам да је из мог села погинуло више војника него на Мојковцу 1916). Тако да, ако ћемо да будемо једно и недељиво, први сам за то, али ако ћемо да меримо српство и на тај начин говоримо о нечијим заслугама и изневереним очекивањима у новој држави (која су наводно дала за право црногорским сепаратистима)... онда, полакоте, браћо!

https://www.facebook.com/photo?fbid=1022...9144714739

Извор: Немања Девић

[ХраброСрце]

Браво за ово. Увијек кукају како је ЦГ за вријеме краљевине била заостала. Занимљиво је да је извор за ово Живко Андрија Шевић - практично сами себе демантују.