[Митић]

...обавезна елеганција у Кнез Михаиловој, тридесетих:

https://www.facebook.com/photo/?fbid=557...2665396102

Извор: Фејсбук страница "Црно-бели Београд"

[Николај]

Преко 70 аутомобила испред Вазнесенске цркве за време венчања, Београд, 1930.



Фејсбук страница Историјски архив Београда.

[Ocaus41]

Ако је од помоћи:

Друштво
Како су комунисти уништили привреду
Уместо подгревања носталгије за деведесетим, осамдесетим, седамдесетим... мора се поштено рећи да је здрава економија у овој држави последњи пут постојала 1930-тих година

Како онда коментаришете примједбе Арчибалда Рајса на велику корупцију ,странчарење (партијско запошљавање) и лошу спољну политику?

[Милослав Самарџић]

Ако је од помоћи:

Друштво
Како су комунисти уништили привреду
Уместо подгревања носталгије за деведесетим, осамдесетим, седамдесетим... мора се поштено рећи да је здрава економија у овој држави последњи пут постојала 1930-тих година

Како онда коментаришете примједбе Арчибалда Рајса на велику корупцију ,странчарење (партијско запошљавање) и лошу спољну политику?

Не узимам је здраво за готово. Ово што наводим је математика, а Рајс је писао емотивно, био је огорчен човек, свакако и јер се разболео.
Друго, корупција је постојала, само треба да видимо разлику између Краљевине и социјализма. На пример има у Крагујевцу ФК Арсенал, а има и у Лондону ФК Арсенал.

[Београђанин]

Споменик косовским јунацима на Газиместану, септембар 1940. Споменик је срушен од стране Албанаца следеће године. 

[Митић]

TERAZIJE
Original kolor fotografija iz 1939.
Foto : Rista Marjanović
Zavod za zaštitu spomenika Grada Beograda


Preuzeto sa Tviter naloga Misko Misko


https://twitter.com/todDM53izjASpRe/stat...29/photo/1

[Митић]

Пре тачно девет деценија у Београду је друштво „Насушни хлеб” бринуло о сиромашним незапосленим радницима и њиховој деци

Народне кухиње нису изум новог доба. Нажалост, у сваком периоду постојали су људи на маргини друштва, који због болести или незапослености нису могли да се прехране и којима је заједница морала да помогне. Тако је пре тачно девет деценија, почетком лета 1933. године, „Политика” објавила кратак текст о раду друштва „Насушни хлеб” које је, веровали или не, одржавало годишњу скупштину у присуству изасланика краља Александра Карађорђевића, патријарха Варнаве, изасланика министра социјалне помоћи и представника осталих хуманих друштава из Београда.

Врло транспарентно и до детаља, прецизније, до последње векне – објављено је да је ово друштво за пет година поделило 296.049 хлебова. Бесплатан хлеб, како се наводи у чланку, добијали су незапослени радници. За то је друштво исплатило 703.089,40 динара.

Наведено је и да краљ свакога дана даје по 50 хлебова у натури, а своје прилоге дају и Министарство социјалне политике (30.000 динара), београдска општина(10.000) и Народна банка (5.000). Осим тога у друштво се уписао велики број добротвора с хиљаду и пет стотина динара прилога, утемељивачи су давали 300 динара, а годишњи улог редовних чланова износио је 60 динара. Занимљиво је да наш лист није штедео на простору и поименце је побројао све чланове нове управе и надзорног одбора. На том састанку госпођа Ружица др Попса, председница друштва, одликована је Орденом Светог Саве четвртог реда.

https://magazin.politika.rs/scc/clanak/5...vakog-dana

[Митић]

Брод ,,Краљица Марија"

Путнички брод ,, Краљица Марија" у луци Сушак крај Ријеке тридесетих година.
У време Краљевине Југославије многи велики бродови су носили имена чланова краљевског дома Карађорђевића.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=928...1648087531

Извор: Фејсбук страница "Активна култура"

[Monarhist]

Брод ,,Краљица Марија"

Путнички брод ,, Краљица Марија" у луци Сушак крај Ријеке тридесетих година.
У време Краљевине Југославије многи велики бродови су носили имена чланова краљевског дома Карађорђевића.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=928...1648087531

Извор: Фејсбук страница "Активна култура"

Замисли лети путујеш овим до Италије, Монака, Француске, Шпаније...
Штета шта смо све изгубили.

[Митић]

Стварно је лепо изгледао. На овом линку се може прочитати историјат брода "Краљица Марија"

https://www.dubrovackidnevnik.rtl.hr/vij...vena-zvona

И још неколико фотографија




https://www.kupindo.com/Srbija-i-ex-YU-d...ica-marija

Извор: Illuminato (Купиндо)

Opis: Fotografija broda "KRALJICA MARIJA" najvećeg tadašnjeg putničkog broda koji je plovio Jadranom između 1930. i 1940. godine. Kupio ga je 1930. godine Jugoslavenski Lloyd, dubrovačko parobrodarsko društvo sa sjedištem u Splitu i upravom u Zagrebu.

https://barper.com/hr/aukcija/predmet/fo...,1857.html





Извор: Aukcijska kuća [b]Barac&Pervan[/b]

[victoria]

Ево линка ка врло квалитетној књизи Стеван Куколече Индустрија Југославије 1918-1938.Ко жели може и да је сними са дигиталне библиотеке.Заједно са књигом Српска царинска тарифа даје увид у промишљен и одржив развој на реланој економској подлози а не на пустим жељама и превеликим амбицијама.Можете видети да су сва велика предузећа које је Краљевина затекла 1918-е наставила да раде и да се развијају,нека брже нека спорије али ништа није уништено.Такође,види се и да осим 1931 и 1932(делимично)све те године имамо бржи или спорији пораст индустријске производње.Нарочито је брз пораст доживела производња електричне енргије баш као што је у књизи Српска царинска тарифа аутор и предложио.Без енергије нема развоја индустрије.Кад чујете Милогорце да кмече о заостајању и неразвијености Црне Горе у Краљевини покажите им ову књигу.Краљевина је затекла једну или две(за Бар није доказано да је постојала)електричне централе а оставила више од 30.Затекла је 300индустреијјских радника а крајјем 30-их само је Арсенал запошљавао 1200-1500 иако чак и данас Милогорци однекуд извлаче бесмилену бројку од 1200 индустријских радника укупно у Црној Гори.Где је солана,где су пиваре и велика шумска предузећа на северу,тамо изгледа нико није радио ?! Да не рачунамо Зетску пловидбу са 500 непосредно запослених и још толико чије је пословање било везано уз ту бродарску фирму. https://digitalnabiblioteka.rs/wp-conten...1938-S.pdf

[victoria]

Ево сада и нешто мало о развоју индустрије наоружања у Босни између два рата.Априслки слом је спречио да се планови остваре иако је један фабрика (сировог глицерина)код Тузле већ била завршена а за остале су машине стигле(Швабе су их касније углавном одвезли за Немачку и тамо им се губи траг). "Industrijski potencijali Bosne i Hercegovine, kao ni Kraljevine Jugoslavije, do 1941. godine nisu bili u potpunosti organizovano uključeni i mobilisani u ratne potencijale zemlje i pored činjenice da su privredni potencijali zemlje bili dovoljni za potrebe vojske. I pored toga postojali su planovi, posebno Milivoj Savića, da se brzim tempom sprovedu zakonske regulative i angažman na provođenju industrijske politike u cilju “opšte državne mobilizacije”. Savić je smatrao da se postojeće sirovinsko ekonomske baze, za ratne potrebe, trebaju “koncentrisati u sredini zemlje”, odnosno u BiH. Pored strateških razloga u prilog ovog traženja išlo je i bogatstvo BiH resursima neophodnim za vojsku i rat, prije svega željeza. Plan je podrazumijevao i formiranje jakog željeznog industrijskog centra u Ljubiji i unaprijeđenje postojećih željezara u Varešu i Zenici. Također, iz Slovenije se trebala premjestiti glavnina proizvodnje municije, na prostor Prijedora.

Sama vojna doktrina Kraljevine Jugoslavije se bazirala na iskustvu iz Prvog svjetskog rata i francuskom modelu vojnog razvoja. Proizvodnja se uglavnom temeljila na proizvodnji i modernizaciji artiljerije. Sva ostala vojna tehnologija se bazirala na uvozu iz Francuske, Belgije, Čehoslovačke, Italije i Njemačke, a od 1937. godine gotovo isključivo iz Njemačke. Pored toga Kraljevina Jugoslavija je uvozila i osnovne sirovine za vojne potrebe, poput komponente za izradu eksploziva. Štaviše, uopšte nije postojao jasan uvid šta pruža domaća industrija. Time je ona zapravo tokom cijelog perioda postojanja, tj. do Aprilskog rata, ostala ovisna o uvozu vojne opreme i naoružanja. Sve do propasti kičmu cjelokupnog ratnog potencijala činilo je pet državnih i vojno tehničkih zavoda i nekoliko manjih preduzeća i fabrika u privatnom vlasništvu.


Kao najznačajniji pogon vojne industrije u BiH bio je Vojno tehnički zavod u Sarajevu, osnovan 1929. godine. On je 1. januara 1936. godine ušao u sastav Vojno tehničkog zavoda u Kragujevcu. U Zavodu u Sarajevu se izrađivala artiljerijska municija bez upaljača, dnevnog kapaciteta oko 1 000 komada. Zavod se od 1938. godine modernizuje i proširuje, a 1940. godine traži se stručna i tehnička pomoć Škodinih zavoda za puštanje u rad odjeljenja kod sela Gornja Vogošća, ka i za izgradnju postrojenja za izradu puščane municije u Busovači. Jugoslavenska vojska je u okviru investicionog plana “Jugočelik” finansirala i izgradnju kovnice za topovske dijelove i puščane cijevi u Ilijašu, kao i presaonicu za izradu artiljerijske municije 1939. godine. Iste godine i godinu dna kasnije Ministarstvo vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije nastoji sprovesti plan koji je podrazumijevao izgradnju tri ratne fabrike kojom bi država postala neovisna od nekih vojnih komponenti. Jedan od tri fabrike planirana je i u Kreki kod Tuzle. Fabrika za proizvodnju sirovog glicerina dovršena je do aprila 1941. godine, ali zbog rata pogoni nisu pušteni u rad. Pored navedenog u Višegradu, tačnije u “Višegradskoj industriji Stanković a.d”, su 1936. pušteni u rad pogoni za proizvodnju ručnih i avio bombi." линк https://bosnae.info/index.php/vojna-indu...i-interesi

[victoria]

Мало и о мом родном граду.Из наредних прилога можете видети и колики је развој доживео али и то како аутори следе (за)дати наратив о суморности и заосталости Краљевине иако поштено набрајају шта је све изграђено за само 20 година и то без силе и насиља и прекомерног задуживања.Значи,рецепт за развој приватна иницијатива+државни план и подршка за објекте од државног(у овом случају пре свега војног)значаја.Када бројке не подржавају наметнуте закључке. " Grad Zenica, u vremenu od 1919. do 1935. godine, nije doživljavao bitnije promjene, da bi u periodu od 1936. god. pa do kraja ovog perioda 1941.god. bila provedena druga faza indrustrijalizacije koja se nije znatnije odrazila na razvitak grada kao u prvoj fazi (u austro-ugarskom periodu).
Privreda Zenice, kao i BiH, prolazila je kroz period stagniranja i oporavljanja nakon prvog svjetskog rata i kroz sve teškoće svjetske krize, tridesetih godina. Od 1935. do 1940. godine, došlo je do nagle izgradnje Željezare u Zenici, koja je postala najveće preduzeće u državi, što je povećalo i broj zaposlenih u njoj na preko 4.000 radnika, 1939. godine.
Pored ove novine u Željezari, u Zenici je, između dva rata izgrađena nova Termocentrala 1932. godine, a radila je i privatna livnica željeza “Werosta”, koja je imala livnicu u Kaznioni. Tu je i štamparija Jevreja Vaisa, u glavnoj ulici kasabe, te parni mlin Jevreja Atijasa, izgrađen 1926. pored ulaza u Željezaru.
Tokom ovog perioda, u zeničkoj čaršiji nije bilo značajnijih promjena. Zanatsko-trgovački obrt je ostao tradicionalan, povećavao se broj radnji smještenih dalje od glavne ulice. Kako je Zenica postajala i centar sreza, u administrativnom pogledu, i kako se u njoj profesionalna struktura mijenjala u pogledu povećanja zaposlenih radnika u industriji, dolazilo je i do pojačane dnevne migracije na relaciji selo-grad i jačanje veza između sela i grada, čime je porastao i značaj ove čaršije. U njoj su egzistirali brojni zanatsko-trgovački dućani orijentalno-bosanskog tipa: zanatlije, trgovci, kafedžije i mnogi drugi.Iz prvog svjetskog rata Zenica je izašla sa smanjenim brojem stanovništva. Naime, do pred rat imala je 8000 stanovnika, da bi iz rata izašla sa smanjenim brojem od oko 7200. Glavni zrok je bio ratni vihor i velika kolera koja je zadesila Zenicu 1917-1918. Godine. Broj od 8.000 stanovnika Zenica je dostigla tek 10 godina kasnije. Pred drugi svjetski rat imala je 12.000 stanovnika.
Zenica je u ovom periodu dobila oko 500 novih zgrada stambenog karaktera, na slobodnim prostorima grada.
U dijelu kasabskog naselja vršena je zamjena dotrajalih kuća, a izgrađeno je i nešto novih, dok je u radničkom dijelu grada vršena izgradnja, uglavnom za potrebe Željezare i Rudnika. Od javnih objekata izgrađen je hotel „Balkan“, 1930. god. „Kasina“ 1938. i „Sokolski dom“. Obnovljena je zgrada Medrese, zatim „Građanska mješovita škola“ 1928., te osnovna škola na Sejmenu 1938. Otvoreni su i bioskopi “Helios” i “Jadran”.
U administrativnom smislu, Zenica je bila sjedište opštine i sreza, a tu je i građanski i šerijatski sud, zatim katastar i gruntovnica. Proširena je i vodovodna mreža, izgrađena 1910. kao i rezervoar Ričice…
Priredio: Ibrahim Emić"

[victoria]

Мало са сајта хисторија(тако нико није говорио пре рата па ни Хрвати) Зенице. "Nakon Prvog svjetskog rata formira se Kraljevina SHS, koja 1929. godine postaje Kraljevina Jugoslavija, u čiji sastav ulazi i Bosna i Hercegovina. Politički, privredni i društveni život BiH i Zenice od 1918. do 1941. bio je u fazi stagnacije, mada će se situacija malo promijeniti neposredno pred početak Drugog svjetskog rata, kada dolazi do određenih ulaganja u Željezaru Zenica, koja postaje najveće preduzeće u državi sa preko 4000 radnika. U ovom periodu u Zenici se formiraju nova kulturno-prosvjetna društva, sokolske organizacije, prve novine, sedmične i mjesečne publikacije, politički listovi, a pojavljuju se i domaći inelektualci koji su školovani i obrazovani u inostranstvu, a koji su djelovali u Zenici. Najznačajniji su Derviš Imamović, osoba širokih interesovanja, bavio se fotografijom, poezijom, prozom i dramom, bio je kulturni i javni radnik, a ujedno i urednik književnog lista „Zeničanin“, kojeg je pokrenuo pjesnik Jakov Ozmo, zatim pjesnici Nedjeljko Radić i fra Ljubo Hrgić, zatim dr. Abdul-Aziz Asko Borić, po struci ljekar, čovjek koji je pisao pjesme, prozu, bilješke stručne medicinske radove, a bio je i gradonačelnik Zenice (1932.-1935.). U Zenici je bilo i nekoliko sportskih društava i klubova kao što su klub „Osman Đikić“, „Građanski“, sportski klubovi „Željezara“ i „Džerzelez“ i drugi. U ovom periodu porast stanovništva je bio znatno laganiji, pa prema popisu iz 1931. godine grad Zenica je imao 9078 stanovnika (4 086 ili 36,2% muslimana, 3 243 ili 24,3% katolika, 1 399 ili 18,2% pravoslavnih, 102 ili 0,5% protestanti itd.), a srez Zenica 35 883 stanovnika." https://web.archive.org/web/201907210405...ja-zenice/