[Змај_Баћушка]

Нов сам на овој теми, па бих да се надовежем на уводне постове о економској политици на овим просторима. Није економија на овим просторима почела са Југославијама већ је то још старије.

У турском језику и дан данас кажу:
динар - мислећи на новац, сребрњаке настале у рудницима на планини Динари. Дан данас кувајћани и ирачани имају валуту - динар, по српском динару, а чак шпанци за новац кажу: "динЕро".

на турском језику се слободно тржиште каже - српска пијаца тј. "сербест пјаца".

У Будимпешти су српски трговци имали правило 4%. Толико су само узимали као маржу између својих добављача и купаца.

Српски трговац је кроз векове - био појам за светску економију.

Међутим, ново време, време корпоративног фашизма, дивљег насиља у трговини, времену нелојалне конкуренције на свим нивоима, није више могуће одржати ни тржиште слободним (српским) нити економију одрживом.

То шта се данас дешава на свим нивоима, не зове се више економија ни трговина, него кратко, исто српска реч: 
ПЉАЧКА.

И то глобална.

[Митић]

На фотографији која је настала 15. јула 1945.године, негде у Београду, је група сватова са невестом. Свеће за венчање, које држе дечаци, нам поуздано говоре да су се младенци венчали у цркви. Такође и грађански начин на који су сватови одевени, нам потврђује да су на слици Београђани који нису прихватили нове друштвене норме комунистичке власти ( венчање једино пред матичарем, и одевање као у Совјетском савезу) . У то време у облачењу оба пола, па и деце, били су пожељни комади униформи, и разне војничке капе, чизме, и цокуле. Било је ризично одевати се као припадник грађанске класе.

https://www.facebook.com/379870679249459...209802932/

Извор: Фејсбук страница "Активна култура"

[Митић]

Скопље центар Јужне Србије

Скопље је још од средњег века био велики и важан град. Важан и за српску средњовековну историју. За време турске окупације добио је орјентални изглед, какав су затекли Срби кад су га ослободи 1912. У међуратном периоду Краљевина С.Х.С тј. Краљевина Југославија је улагала знатна средства у развој Скопља, али и целог нашег југа. Град је почео да се модернизује по урбанистичким  нормама, и у њему је изграђен низ капиталних и репрезентативних објеката. Скопље је било административни центар Вардарске бановине, која је била већа него данашња Северна Македонија. У јавности се овај простор називао Јужна Србија, а Скопље је било престоница Јужне Србије. Сасвим логично главна улица у Скопљу је носила име ,, улица лица Краља. Петра". У Скопљу је у том периоду постојало више споменика српским владарима, и српским војницима.

https://www.facebook.com/%D0%90%D0%BA%D1...024880184/

Извор: Фејсбук страница "Активна култура"

[Митић]

,, Бата" у Борову

Европски гигант у производњи обуће ,, Бата" је давне 1931.године отворио фабрику у Борову крај Вуковара. Директор,, Бате"за Краљевину Југославију је био врло способни Србин Тома Максимовић, под чијом управом је ова фабрика остварила велике пословне успехе, поставши неприкосновен лидер у продаји обуће, у целој земљи.

Напоредо са фабриком, развијало се тих тридесетих година и радничко насеље у Борову, и то по највишим социјалним стандардима оног времена. Било је то модерно насеље по угледу на сличне у Европи.

На слици у објави разгледница из 1937.године.

У Краљевини Југославији је било више сличних модерно уређених радничких насеља, при великим фабрикама, или рударским центрима. Брига за раднике и њихово становање је постојала и тада, и она је била део европског тренда.

https://www.facebook.com/379870679249459...792301775/

Извор: Фејсбук страница "Активна култура"

[Милослав Самарџић]

Како "и тада"?

[Бенито]

Кад почну ови "копи пејст" текстови....
Како се звао шеф фабрике за гумарску обућу "Бата"? 

[Митић]

Сигурно су истраживачи са те странице читали неке научне радове.

Ево дела везаног за фабрику "Бата" у Борову (fusnota 17):

U fabričkom gradu Borovo, koji je nastao po urbanističkom konceptu Františka L. Gahure, koji su realizovali Antonín Vítek i Vladimir Karfik, je u vrlo kratkom periodu, do početka Drugog svjetskog rata izgrađeno 19 fabričkih zgrada i 147 stambenih objekata sa 490 stanova. Ti stanovi su za standarde radničkog smještaja tog doba bili veoma napredni, tj. opremljeni strujom, tekućom vodom i kanalizacijom. Osim toga, u tom periodu je izgrađeno i 20 drugih objekata, između ostalih Društveni dom, Dom Kulture, internati, sportska igrališta, kupalište, klizalište, tri škole i jedna predškolska ustanova, ambulanta, aerodrom i drugi objekti. Vidi više o Borovu i svakodnevnom životu u ovom fabričkom gradu u: Milan Balaban, „Everyday life in the Bata Company town Borovo before the Second World War“, in Leda Papastefanaki and Nikos Potamionos, Labour history in the European semi-periphery. Southern and Central Europe, 19th-20th centuries, Berlin, De Grouyter Oldenbourg, 2020, str. 201–226

Izvor: MILAN BALABAN, DALIBOR SAVIĆ "Nacionalizacija čehoslovačke imovine u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji na primjeru firme Bata", Časopis Humanističke studije, broj 7, 2020, str. 46

[Бенито]

Кад почну ови "копи пејст" текстови....
Како се звао шеф фабрике за гумарску обућу "Бата"? 

Борис Тадић, на врхунцу славе, тамо неке 
2007. године, држи говор на ГО Демократске странке, па изрекне "велику мисао", а онда се обрати једном човеку и рече:"Видим, Рашо, да си сагласан. Па, ако један овакав доајен потврђује....."
Е, тај Раша био је син шефа Гумаре у Бати.
Али, излази једна књига ових дана која то подробно објашњава, па ћемо тада о томе нешто више....

[Николај]

[Бенито]

Колико су данашњи Срби залуђени комунизмом најбоље показује горњи плакат који је поставио Николај. 
Ово што горе пише говорио сам годинама, па се неко коначно решио да то овако постави. Не могу да направим довољно добру анализу колико сам проблема имао због тога. Данас многи тврде да су исто тврдили, а што нема везе са везом, пошто су и за време овог "државника" били на државним јаслама.
 Срећом Срби су почели да се трезне, нарочито млађе генерације. Али, преспоро је то...

[Шумадинац]

Свака част Николај! Право у центар. Боканови националисти и Дачићеви србокомунисти би се шлогирали моментално  

[Митић]

Краљ Александар и васпостављање Српске Патријаршије 1920. године

Вероватно га други неће поменути, па је онда логично да ја будем мимо света.

Краљ Александар је штитио поједине вероисповести и на међународном плану: Руској цркви у изгнанству пружио је све погодности у својој земљи; захваљујући заузимању југословенске делегације на Лозанској мировној конференцији, патријарх цариградски није изгубио свој престо у Истанбулу; штитио је и интересе Јерусалимске патријаршије у Палестини, као и интересе словенских калуђера на Светој Гори.

Српска православна црква у време владавине краља Александра доживела је велике промене и свој пуни развој. После постизања споразума са Васељенском патријаршијом, регент Александар је, потврдивши једнодушну одлуку свих српских православних архијереја, на основу Указа од 17. јуна 1920. озаконио уједињење Српске православне цркве: „Ми данас потврђујемо одлуку Св. Архијерејског Сабора Православне цркве… и проглашујемо васпостављање Српске Патријаршије, извршујући тако и други део Душановог завета”.  Избори за првог српског патријарха одржани су 12. новембра 1920.

Међу три предложена кандидата, највише гласова је добио митрополит Србије Димитрије. Сутрадан, 13. новембра, у Саборној цркви, уз присуство свих архијереја, чланова владе и регента Александра, уз звона и топовске плотуне, свечано је устоличен, по прописаном церемонијалу, први патријарх Српске православне цркве, Димитрије. Повезивањем са Пећком патријаршијом, најбоље се могла исказати њена самобитност и историјски континуитет, тако да је патријарх свечано устоличен и у Пећкој патријаршији 28. августа 1924. године.

Приликом устоличења патријарха Димитрија у Пећи најважније место имала је  повеља краља Александра, историјски документ, у коме се изражава поштовање према старој српској цркви и њиховим првосвештеницима из лозе Немањића и захвалност Српској православној цркви за њихова дела, којима је очувана народна свест и народно име за време дугог и тешког робовања.

После смрти патријарха Димитрија, за новог патријарха изабран је 1930. године Варнава, до тада епископ велешко-дебарски и митрополит скопски. За разлику од свог претходника, већ остарелог Димитрија, патријарх Варнава се показао као врло динамична личност. Патријарх Варнава је уживао углед у народу и велико поштовање краља Александра, који га је често примао у Двору.

Извор: Душан Бабац - са Фејсбук профила

[Митић]

Успомена из Злина

Злин је град у Чешкој у којем је Томаш Бата подигао крајем 19. и почетком 20. века своју чувену фабрику обуће и производа од гуме. Фабрика ,, Бата" је унела многе иновације у пословање, развила огромну продајну мрежу, а била је позната по социјалној старању за своје запослене. У Злину, у близини фабрике су изграђени здрави, и функционални стамбени објекти за раднике, у модерном архитектонском стилу. Касније између два рата, и наше Борово крај Вуковара је добило сличну фабрику и насеље за раднике боровске подружнице компаније ,, Бата".

На фотографији у објави су представници ,, Бате" из Краљевине Југославије, који су посетили матичну фабрику у Злину. Они су послали заједничку слику свом колеги Србљановићу у Осек. Наиме, Срби су некад користили овај назив за данашњи Осијек.




Izvor: Фејсбук страница "Активна култура"

[Митић]

Камиони "Прага" испред раковичке Индустрије мотора (ИМАД), око 1940.

Крајем тридесетих лиценцно су склапани чехословачки камиони (за потребе Војске краљевине Југославије), али је постепено освајана технлогија за самосталну производњу (у сарадњи са фабриком каросерија у Смедеревској паланци и ливницом у Зеници) па се тако тај модел камиона сматра за прво моторно возило домаће производње.

Производња (прекинута ратом) је настављена после Другог светског рата (модел је назван "Пионир"), све до 1950. када је производна линија пресељена у мариборски ТАМ.

https://www.facebook.com/photo?fbid=4897...2665396102

Извор: Фејсбук страница "Црно-бели Београд"