[Шумадинац]

Да ли је могуће да нико никад раније није направио ову мапу? Иначе, Ћоровић лијепо пише за деспотовину у Срему, не наводи да је падом Смедерева пала у српска средњовјековна држава. Уосталом, сем деспотовине остале су још неко вријеме српске феудалне државе у Босни, Херцеговини, Црној Гори, као и Дубровачка Република. Наши историографи су изгледа ограничени само на границе авнојевске Србије.

Ево још једно питање везано за деспотовину:

"Он је мени Угрин-Јанка у тамници поставио.
Који га много пута по потреби помилов'о.
А он њега помилова тамницом од Смедерева."

На кога се односе стихови?

О деспоту Ђурђу Бранковићу и Сибињанин Јанку Хуњадију.

[ХраброСрце]

Браво Шуми. Изволи даље.

[Бенито]

Ајде једно питање које би се свидело и Шумадинцу:
Где су Срби, у историји, имали највише, а где најмање цркава у односу на број становника?

[ХраброСрце]

Ајде једно питање које би се свидело и Шумадинцу:
Где су Срби, у историји, имали највише, а где најмање цркава у односу на број становника?

Мислим да је највише, по глави становника, у Црној Гори, једноставно има доста цркви а није било много становника. Најмање, пак, тамо гдје је било више Срба, да покушам - због турског утицаја можда Босна.

[Милослав Самарџић]

Највише цркава и манастира било је на Косову и Метохији, око 1.240.

[Бенито]

У средњем веку, мислим да су Велика Хоча и Мушутиште на Космету, непревазиђени... На испод 100 православних Срба долазила је по једна светиња. Одмах за њима била је Бока Которска са неколико стотина цркава, манастира и црквишта; дакле на неколико стотина становника долазила је једна светиња; па манастири на Овчару и Каблару, отприлике исти проценат и уопште где су синаити имали своје заједнице. Касније у историји, то су Фрушка Гора и Сент Андреја.
Најмање цркава православних по броју верника имало је западно од реке Босне.
У новије време, Црна Гора генерално је убедљиво на првом месту по броју цркава и манастира на број становника, тј верника... На неколико стотина верника, не више од 500-600 иде најмање једна црква.
Најмање православних богомоља по броју становника у Српству има Београд где на 35 до 45000 становника иде једна црква или манастир.

[Бенито]

С тим да је тај проценат везан за Београд био катастрофалан у време ЈБ. Поготово у новонасталим насељима са огромним бројем становника где уопште нису постојале светиње. Нови Београд је био чувени пример тог принципа. Дакле, прављен је атеистички експеримент над Србима.
Ситуација се знатно променила у време патријарха Павла, али недовољно у односу на, рецимо, Црну Гору где је митрополит Амфилохије у исто време успео да обнови или направи много више цркава.
У Београду су и даље огромни отпори зидању православних цркава. Нарочито су по том питању агресивни "другосрбијанци" тврдећи да цркава у Београду има превише, а очигледно је не само да то није тачно, него да Београд има премало православних храмова.

[Ђорђе]

Београд је остао најчвршћи штит титоизма на територији бивше Југославије. Многи су титоизам искористили да би прогурали националну агенду у виду шовинизма према Србима ван граница авнојевске Србије (и даље се користи слична тактика), док га неки и даље користе и верују у сам срж титоизма - разбојништво и пљачку.

[Бенито]

Неки дан сам почео да се преиспитујем, онако необавезно, да ли знам све београдске цркве. И тако, када сам их све сабрао, видео сам какав је отприлике број цркава у односу на број становника.
Ово што сам горе написао није званични податак за Београд, али тешко да нисам био близу.
Напросто, распоред београдских цркава, осим Земуна донекле, изгледа тако да би између сваке постојеће православне светиње требале поставити макар још једну цркву.
Сигуран сам да је и расположење грађана Београда тако, али мањина држи конце у својим рукама, а они су радикални противници овакве идеје.

[Милослав Самарџић]

Нови Београд је био негативни рекордер, нула цркава на 200.000 становника. Изгледа да је и сада.

[ХраброСрце]

А Земун колико има цркви?

[Митић]

Не знам да ли је било питање:

Кад је законски уведено осмочасовно радно време у Србији?

Наравно да није за време СФРЈ

[пек.]

Рачунао сам по општинама за браничевску епархију(имам списак цркава из 2003. ) Мало Црниће једна црква на 880 становника,Голубац Велико Градиште и Жабари на 1200, Петровац и Свилајнац на 1600, Жагубица 1800, Деспотовац 2100, Кучево и Костолац 2200, Параћин 2500,Ћуприја 4500 (без села са леве стране Мораве не знам да ли имају цркве), Пожаревац 5000 и Смедерево 5700. Село Гложане код Свилајнца (900 становника) има цркву и три манастира (Миљков Златенац трећи мислим да се зове Добрешево).Најмање село које има цркву је Аљудово 120 становника.

[Бенито]

Рачунао сам по општинама за браничевску епархију(имам списак цркава из 2003. ) Мало Црниће једна црква на 880 становника,Голубац Велико Градиште и Жабари на 1200, Петровац и Свилајнац на 1600, Жагубица 1800, Деспотовац 2100, Кучево и Костолац 2200, Параћин 2500,Ћуприја 4500 (без села са леве стране Мораве не знам да ли имају цркве), Пожаревац 5000 и Смедерево 5700. Село Гложане код Свилајнца (900 становника) има цркву и три манастира (Миљков Златенац трећи мислим да се зове Добрешево).Најмање село које има цркву је Аљудово 120 становника.

Ово је добар просек, чак и ако ниси рачунао ове који су "на привременом раду у иностранству". Можда би само Смедерево требало да сагради још једну-две цркве.