[Митић]

BR. 168

PREGLED DEJSTAVA POTCINЈENIH JEDINICA VOJNOUPRAVNOG KOMANDANTA JUGOISTOKA (ARMIJSKE GRUPE »SRBIJA«) OD 23. AVGUSTA DO 4. NOVEMBRA 1944.
GODINE

.......

26. 8 . Rumuni su na Dunavu otpočeli neprijateljstva i
najpre sprečili plovidbu na odseku Bazias — Turn-Severin.
Slaba nemačka posada severne obale Dunava (pretežno protivavionska odbrana) bila je posle borbe uglavnom povučena na srpsku obalu.

Istovremeno su naša slaba uporišta na
Dunavu (1 landesšicen-bat., 2 rus. bat.) na odseku Gradište
— Kladovo napadnuta od četnika s kopna.
U međuvremenu je s donjeg Dunava bilo stiglo u Prahovo 12 jedinica ratne mornarice sa 35 natovarenih šlepova, kojima je dalje kretanje uzvodno bilo sprečeno.

Izvor: ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA NOR-a, tom XII, knjiga 4: 1944-45, DOKUMENTI JEDINICA I USTANOVA NEMAČKOG RAJHA, стр. 682

[Шумадинац]

У једном тексту, петокрака звезда на Козари се снажно јавља после Младеновог убиства

– Ovo tvrdi devedesetpetogodišnji Dragutin Ivić, koji je bio direktor Marksističkog centra Jugoslavije i za sve postoji video-snimak. Inače, Ivić, koji je poreklom s Kozare, danas svakodnevno ide u crkvu i moli boga da mu oprosti za sve loše što je činio prema svome srpskom narodu. Takođe, on za moju knjigu otkriva istinu o “Šošinom jarku” na Kozari, gde leže kosti ljudi koji su prvi ustali s Mladenom protiv fašista i ustaša – prenosi Malić.

On dodaje da je iza likvidacije dr Mladena zapravo stajao Gestapo, jer su Tito i komunisti u to vreme aktivno sarađivali sa Nemcima.

– Posle su i Mladen i njegove ubice proglašeni narodnim herojima, a ubistvo je namontirano Radi Radiću, oficiru Jugoslovenske vojske u otadžbini i trgovcu iz Prijedora, iako je on u to vreme bio u okolini Hercegovine. Ivić mi je potvrdio i da je 1941. na 1942. godinu na Kozaru stigao oficir koga je Mladenu poslao Dragoljub Draža Mihailović, komandant JVUO i prvi gerilac tadašnje Evrope. Međutim, Stojanović tada nije bio prisutan, a oficir se nikada nije vratio u Srbiju, jer su ga u tome osujetili Šošini ljudi za likvidacije. Takođe, petokraka zvezda na Kozari se snažno javlja tek nakon Mladenovog ubistva – tvrdi Milovan.

Kaže da je narod pre toga samo gledao da se spase od napada jakih ustaških snaga, a posle su formirane seoske straže.

– Nije bilo nacionalnih obeležja osim jugoslovenske kraljevske trobojke, a tada u Prijedoru nije bilo školovanijih, pametnijih i voljenijih ljudi od Stojanovića. Posebno se isticao Mladen i njegova porodica koja je dala tri sveštenika. I dok “crveni” i dalje propovedaju da je Kozara bila prvi komunistički ustanak, ja smatram da je to bio prvi srpski ustanak u Drugom svetskom ratu u kome se zajedno sa Srbima borio i deo muslimana – otkriva ovaj srednjoškolac.

https://savremenaistorija.com/?p=1756

Да је којим случајем Младен Стојановић избегао ликвидацију, сигурно не би дуго остао у партизанима.

[Александар Динчић]

Када је Стојановић и формално стао под НОБ, после "саветовања" у Приједору или Бихаћу, тада Радић схвата да се налази између две ватре и вади се из те ситуације.
То је била предигра за катастрофу на Козари.

По мени, Радић се много интелигентно извукао између чекића и наковња. Само што му то комунисти никада нису могли опростити. Жалосно је читати његов исказ у истрази, као и његову реч на суђењу. Колико је тај човек био сломљен. Баш због те незавидне ситуације која је постојала, да је тражио да га као члана ЦНК пребаце у Италију. Мислим да би тако испало најбоље. Боље да је Живко остао а он да је одлетео.

[Милош Шарац]

Nemacki plakat o streljanju Drazinih cetnika u Kosovskoj Mitrovici od 12. februara 1943. godine

[Мића Адмирал]

Nemacki plakat o streljanju Drazinih cetnika u Kosovskoj Mitrovici od 12. februara 1943. godine

Некако се ове личности и њих.судбине заобилазе, па и од историчара и истраживача наклоњених Равногорском покрету. А Немци написали - припадници организације ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА.
Не знам, ваљда због оног поред што пише поред њиховог имена. Мада су они и са тих позиција можда и више ризиковали од осталих. Остадоше само број.

[Милош Шарац]

Treba napraviti spisak svih pristalica pokreta Draze Mihailovica koje su ubili Nemci i njihove sluge!Ovih plakata ima na hiljade!Pa onda lepo na sud da se svi Rehabilituju!Ne ovako,cini mi se, kao da mlatimo praznu slamu!

[Митић]

Да, овај плакат се може наћи на ибеју. Качили смо га на овом форуму на стр. бр. 4.

Али, одлично што је опет Милош Шарац поставио слику овог плаката. Треба се подсетити свих страдалника и Дражиних бораца

[Милош Шарац]

Miticu Srpske Zrtve ne smeju nikada da se zaborave!Pogotovo ove na koje je bacena ljaga,da su bili saradnici Okupatora!Kakve veze ima da li je vec kaceno?

[Митић]

Нема никакве везе колико пута је качено. То уопште није проблем. Може да се качи и сто пута.

Више сам хтео да нагласим да се плакат може наћи на ибеју. То ми је била поента

Ево га један плакат о четницима, али се не помињу имена

[Милош Шарац]

Da video sam na strani br. 4 da si vec objavio isti plakat!Moras da shvatis,da ne cita svako svacije objave na forumu!Ja na primer tvoje ne citam!Citam samo Admirala,Dincica,Benita i Peruna!Oprosti tek sam sad video kad si mi rekao za str. br. 4.

[Митић]

Све је у реду, нема ништа лоше

Цепамо даље

[Александар Динчић]

Нема никакве везе колико пута је качено. То уопште није проблем. Може да се качи и сто пута.

Више сам хтео да нагласим да се плакат може наћи на ибеју. То ми је била поента

Ево га један плакат о четницима, али се не помињу имена

Нема ни датума настанка објаве. А то је 1944. година.

[Митић]

Могуће да је у питању 1944. година. Не сумњам у своје имењаке

Ову објаву сам преузео из књиге Косте Николића. А објава се конкретно налази на стр. 248 у књизи "Немачки ратни плакат у Србији 1941-1944" од Косте Николића.

Али он је ову објаву ставио у поглавље "Акције и жртве 1942-1943".

Књига се може наћи у пдф-у на једном од следећих линкова

https://www.academia.edu/28907620/682349...1-1944.pdf

https://www.scribd.com/doc/67164449/Kost...-1941-1944

[Александар Динчић]

Закључује се по догађајима који се у објави спомињу. Она теретна кола су онеспособљавана између Крагујевца и Лапова. Уствари, тада је била једна већа борба са добровољцима којима су Немци свесрдно помагали, па су тако морали да страдају неки возови и возила. С тим што, наравно, Немци саопштавају шта се њима свиђа. Немачки командант није уписао крагујевачку Крајскоманду. Само крајскомандант.