[Милослав Самарџић]

Маузер, најчувенија фабрика карабина. Немачка. Ко је спасао од пропасти и како?

[Бенито]

У којим манстирима се може наћи осликана цела владарска лоза династије Немањић?

Професор др Смиља Марјановић Душанић је магистрирала управо на овом питању. Главни разлог јовог истраживања је питање да ли су сви владари из лозе Немањића осликавали лозу Немањића макар у по једној, а најчешће у оној задужбини коју су наменили за сопствену загробну цркву.
То није доказано, али се зна у којим црквама је насликана лоза Немањића. То су:
Грачаница, Дечани, Пећка патријаршија и Хиландар.
Највероватније је била и у Архангелима у Призрену.
Новија истраживања показала су и да је лоза била осликана у задужбинском манастиру цара Уроша на подручју данашње Северне Македоније. Сетићу се имена тог манастира.

[Перун]

У којим манстирима се може наћи осликана цела владарска лоза династије Немањић?

Професор др Смиља Марјановић Душанић је магистрирала управо на овом питању. Главни разлог јовог истраживања је питање да ли су сви владари из лозе Немањића осликавали лозу Немањића макар у по једној, а најчешће у оној задужбини коју су наменили за сопствену загробну цркву.
То није доказано, али се зна у којим црквама је насликана лоза Немањића. То су:
Грачаница, Дечани, Пећка патријаршија и Хиландар.
Највероватније је била и у Архангелима у Призрену.
Новија истраживања показала су и да је лоза била осликана у задужбинском манастиру цара Уроша на подручју данашње Северне Македоније. Сетићу се имена тог манастира.

Одличан одговор. У питању је манастир посвећен Пресветој Богородици познат по имену села у коме се налази- Матејче.

[Бенито]

Тако је, Матејче.
Што показује да је традиција осликавања лозе Немањића почела од краља Милутина, који је то учинио најмање на три места, а његова тројица наследника на још по једном.
Ово је изузетно важно питање за српску историју и још ће бити истраживања поводом овога.

[Бенито]

Учитељице.
Бојим се да Ти ово није тачно.
Уметнице су биле још у доба Јоакима Вујића и његовог путујућег позоришта, ткаље већ на половини 19 века, а болничарке сигурно већ у доба краља Милана Обреновића.
Девојкама је дозвољено да похађају Учитељску школу тек при крају века, ако се добро сећам, али у сваком случају после периода које сам навео за ова горе три занимања.
Осим ако Ти мислиш да само они који примају плату из буџета имају право да се назову запосленима?

[Милослав Самарџић]

Учитељице.
Бојим се да Ти ово није тачно.
Уметнице су биле још у доба Јоакима Вујића и његовог путујућег позоришта, ткаље већ на половини 19 века, а болничарке сигурно већ у доба краља Милана Обреновића.
Девојкама је дозвољено да похађају Учитељску школу тек при крају века, ако се добро сећам, али у сваком случају после периода које сам навео за ова горе три занимања.
Осим ако Ти мислиш да само они који примају плату из буџета имају право да се назову запосленима?

Не само да примају плату, већ и да раде то. Радиле су дакле без Учитељске школе. Као што је нису имали ни мушкарци онда.

[Милослав Самарџић]

Маузер, најчувенија фабрика карабина. Немачка. Ко је спасао од пропасти и како?

Односи се на 19. век.

[Бенито]

Познато је да је Коста Николић још 1999. године докторирао на теми "Равногорски покрет", иако до данас није јасно објашњено шта је то, тј ми наравно знамо шта је, али је у докторском раду Николића то неки други појам. Овај рад је био научни или квазинаучни темељ да се упрегне читава јавност и пропаганда и утуви се у главу савременим Србима да термин "Равногорски покрет" схвате на начин како им је то наметнуо др Коста Николић.
Поред тог покрета често од историчара, али и од интелектуалаца, па и обичног народа чујемо да је постојао и партизански покрет. Питање гласи:
Да ли је српска званична историографија потврдила постојање "партизанског покрета", односно да ли је неко у Србији до сада докторирао на тему "партизанског покрета" као што је то урадио Николић на тему "равногорског покрета"?

[Милослав Самарџић]

Познато је да је Коста Николић још 1999. године докторирао на теми "Равногорски покрет", иако до данас није јасно објашњено шта је то, тј ми наравно знамо шта је, али је у докторском раду Николића то неки други појам. Овај рад је био научни или квазинаучни темељ да се упрегне читава јавност и пропаганда и утуви се у главу савременим Србима да термин "Равногорски покрет" схвате на начин како им је то наметнуо др Коста Николић.
Поред тог покрета често од историчара, али и од интелектуалаца, па и обичног народа чујемо да је постојао и партизански покрет. Питање гласи:
Да ли је српска званична историографија потврдила постојање "партизанског покрета", односно да ли је неко у Србији до сада докторирао на тему "партизанског покрета" као што је то урадио Николић на тему "равногорског покрета"?

Није. Тј. не би требало, не уклапа се...

[Бенито]

Е видиш, ниси у праву.
У јулу месецу 2020. године на Филозофском факултету у Београду, докторирао је историчар Немања Девић на тему "Партизански покрет у Србији 1941-1944".

[Бенито]

[Милослав Самарџић]

Добро је, ипак се окреће...
Него, што прескачеш браћу Маузер...

[Бенито]

Вечити оптимиста Милослав Самарџић.
Шта се, бре, окреће?

[Бенито]

За Маузера је било питање, давно...