[Милослав Самарџић]

Сачекаћемо гдина Милослава да каже коначан одговор, сигурно има нешто интересантно


Да, наравно, све се слажем што је имењак написао у вези са лекарским мисијама. Као и увек, имењак је написао докторске одговоре


Стварно супер одговори и питања везана за Руски заштитни корпус. Мислио сам да РЗК није нешто учествовао активно у борбама, него се бавио чувањем граница, саобраћајница, привредних објеката итд.

Имам питање, али не знам тачан одговор.

Да ли у априлу 1944. године РЗК прелази у активније борбе и предузима операције против четника?

По проглашењу епидемије, прво је дошла грчка, па руска, па британска мисија, која је била најбројнија. Два британска лекара исмислили су ''српско буре''.

[Милослав Самарџић]

Колики су били немачки губици приликом стрељања Срба 21. октобра 1941. у Шумарицама код Крагујевца и како су настали?

[Митић]

Колики су били немачки губици приликом стрељања Срба 21. октобра 1941. у Шумарицама код Крагујевца и како су настали?

Можда четири или пет немачких војника, а губици настали у унакрсној ватри

[Милослав Самарџић]

Колики су били немачки губици приликом стрељања Срба 21. октобра 1941. у Шумарицама код Крагујевца и како су настали?

Можда четири или пет немачких војника, а губици настали у унакрсној ватри

Тако је. А двојица су погинула.

[Митић]

Ове податке о немачким губицима сам видео у публикацији "Име и број" у издању Музеја жртава геноцида. Та публикација се може наћи онлајн, погледати стр. 58

https://www.muzejgenocida.rs/2/images/20...20Broj.pdf

Да цитирам:

"Капетан Фидлер је у Сушичком потоку безмало понављао ону циничну представу коју је применио у стрељању по селима. Ипак, ове несрећне људе поштедео је макар читања пресуда. Он је стрељање организовао тако што је две велике групе својих војника оставио у долини Сушичког потока, где су они преузимали приспеле групе и стрељали их.

За преузимање група у кругу топовских шупа и њихово спровођење до стратишта остало му је било мало војника. То су искористили људи из неколико група и дали су се у бекство. Мало њих успело је да се спасе, али у општем метежу који је настао, у унакрсној ватри, погинуло је и неколико немачких војника.

Најпре се то десило са групом у којој је био Светозар Драговић где је, како причају сведоци, погинуло „неколико војника“ (вероватно два или три), а ускоро затим и у Сушичком потоку, где су погинула два немачка војника. Обузет бесом због првог пропуста, капетан Фидлер је полудео од беса када му је курир саопштио ову другу поражавајућу вест."

[Милослав Самарџић]

Пре неколико дана био сам у Музеју и кажу - два. Можда су ти други били рањени, па је неко помислио да су мртви.

[Александар Динчић]

Значи, и команда 717. дивизије је збирно посматрано (на месечном нивоу) умањивала губитке својих снага. Ово је четврти доказ да су Немци 1941. године умањивали своје губитке: 1) Опсада Краљева и напад од 1. новембра, 2) Борбе на Јадру у октобру, 3) Догађаји око Крагујевца у октобру и 4) Борбе у Топлици у септембру 1941.

[Милослав Самарџић]

На старом војничком гробљу у Шумарицама, Крагујевац, од 1866. до 1913, закључно са том годином сахрањено је око 800 војника. Који је био најчешћи узрок смрти?
Километар и по даље, налазила се друга војна болница, наменски саграђена, у Србији, после београдске, а пре нишке, у коју су довожени рањеници из ратова, и где су лечени војници у миру.

[Антитоталитаран]

На српском православном гробљу у Блажују код Сарајева почивају 4 припадника ваздухопловне базе у Нишу, један лекар и још један погинули у Априлском рату.
Ко је шести сахрањени?

Можда свештеник?

Ипак је питање за милионера (што би се рекло).
Реч је о Сретену Петровићу, припаднику удружења четника из Београда. Занимљиво (мало познат податак) да су четници са припадницима ВКЈ бранили Илиџу од Немаца.
Уопште, мало су и познате борбе четничких одреда (не припадника специјалних Јуришних батаљона) у Априлском рату. Зато ми је ово питање пало на памет.

Иначе, Сретен Петровић није уврштен као жртва рата и ово је прилика људима из Музеја жртава геноцида (уколико прате форум) да га допишу. Мислим да није уписан ни Михајло Јосифовић, једини пали четнички војвода у Априлском рату.
Више о Илиџи: ВА, фонд НДХ, кут. 143-Б, ф. 1, док. бр. 41-3.

Покушајте да питате Музеј жртава геноцида на Фејсбуку. Увек одговарају.

[Александар Динчић]

Немогућа мисија. Онда им морати скренути пажњу на још много неуписаних. Ако прате форум, нека забележе. Ако не - ником ништа. Зато ће и даље да их комшије притискају за тачан број усмрћених у Ендехазији. Утврдили делимичан број усмрћених који је забележен приликом првог званичког пописа из 1964. године, а ови бомбардују ли бомбардују. И ако мало боље погледате заиста испада да су Хрвати у праву: Докажите! Не можете? Збогом-довиђења!

[Мића Адмирал]

На старом војничком гробљу у Шумарицама, Крагујевац, од 1866. до 1913, закључно са том годином сахрањено је око 800 војника. Који је био најчешћи узрок смрти?
Километар и по даље, налазила се друга војна болница, наменски саграђена, у Србији, после београдске, а пре нишке, у коју су довожени рањеници из ратова, и где су лечени војници у миру.

Zapaljenje pluca ?

[Милослав Самарџић]

На старом војничком гробљу у Шумарицама, Крагујевац, од 1866. до 1913, закључно са том годином сахрањено је око 800 војника. Који је био најчешћи узрок смрти?
Километар и по даље, налазила се друга војна болница, наменски саграђена, у Србији, после београдске, а пре нишке, у коју су довожени рањеници из ратова, и где су лечени војници у миру.

Zapaljenje pluca ?

Да, браво. Занимљиво због ситуације око короне, где је запаљење плућа најчешћа компликација. Само што онда није било лекова.

Који су били најређи узроци смрти?

[Милослав Самарџић]

Иначе подаци су из прве праве књиге о овом гробљу, коју је написао кустос Музеја 21. октобар, Карамијалковић.

[Митић]

На старом војничком гробљу у Шумарицама, Крагујевац, од 1866. до 1913, закључно са том годином сахрањено је око 800 војника. Који је био најчешћи узрок смрти?
Километар и по даље, налазила се друга војна болница, наменски саграђена, у Србији, после београдске, а пре нишке, у коју су довожени рањеници из ратова, и где су лечени војници у миру.

Zapaljenje pluca ?

Да, браво. Занимљиво због ситуације око короне, где је запаљење плућа најчешћа компликација. Само што онда није било лекова.

Који су били најређи узроци смрти?

Можда стомачне болести?