[Бенито]

Колико је Брозових поратних генерала ЈА и ЈНА било пореклом са планине Козаре?

[ХраброСрце]

Колико је Брозових поратних генерала ЈА и ЈНА било пореклом са планине Козаре?

Нула.

[Vlad Alekš]

Ево још једног питања о великим сусретима.
Пре безмало 100 година посетио нас је један човек са Истока. Он је био овенчан једном од најпрестижнијих светских награда, те је одлучио да искористи ту своју популарност за "приближавање" Европе и Азије. Своје дводневно гостовање у Београду започео је сусретом са једним нашим познатим књижевником, а окончао га је посетом једном нашем владики. Владика му је том приликом, између осталог, рекао да је његов велики народ заправо хришћански народ, али без Христа. Измађу та два сусрета, гост је одржао предавања на Универзитету и Коларцу, када је чак дошло и до мањег инцидента. Наиме, неки наши уметници су извели неумесни перформанс који није био предвиђен протоколом, разуме се.
Ко је био гост, ко наш познати књижевник, а ко владика?

[Mitic]

Колико је Брозових поратних генерала ЈА и ЈНА било пореклом са планине Козаре?

Велимир Стојнић, али није био активни генерал. Био је генерал у резерви

[Бенито]

Колико је Брозових поратних генерала ЈА и ЈНА било пореклом са планине Козаре?

Велимир Стојнић, али није био активни генерал. Био је генерал у резерви

Тачно.
А из подручја Хрватске (западно од реке Уне)?

[Mitic]

Бенито, јел беше и Шиљеговић родом са Козаре?

Он беше командант после Шоше или његов заменик.

А са подручја Хрватске, не бих знао

[Милослав Самарџић]

Ево још једног питања о великим сусретима.
Пре безмало 100 година посетио нас је један човек са Истока. Он је био овенчан једном од најпрестижнијих светских награда, те је одлучио да искористи ту своју популарност за "приближавање" Европе и Азије. Своје дводневно гостовање у Београду започео је сусретом са једним нашим познатим књижевником, а окончао га је посетом једном нашем владики. Владика му је том приликом, између осталог, рекао да је његов велики народ заправо хришћански народ, али без Христа. Измађу та два сусрета, гост је одржао предавања на Универзитету и Коларцу, када је чак дошло и до мањег инцидента. Наиме, неки наши уметници су извели неумесни перформанс који није био предвиђен протоколом, разуме се.
Ко је био гост, ко наш познати књижевник, а ко владика?

Владика је Николај, гост је из Индије...

[Бенито]

Бенито, јел беше и Шиљеговић родом са Козаре?

Он беше командант после Шоше или његов заменик.

А са подручја Хрватске, не бих знао

Нећу, уопште, да анализирам. Имате на Википедији, поставио је Субнор њихове биографије.
Сећам се једне трибине, с почетка 1990-их, када је неко од Срба, можда Симо Дубајић, рекао да је седам генерала из Крајине освануло у Београду 1944. године. Ниједан од њих, а већини је била побијена фамилија од усташа, никада није ни поменуо Јасеновац, а камоли да је покренуо неку акцију у смислу адекватног обележавања тог стратишта.

[Mitic]

Трудим се да што мање користим Википедију, али погледаћу

Док не одговори Влад на своје питање, ево још једног сведочанства:

"Уочи те замјене збила се једна занимљива и досад необјављена епизода. Био сам присутан разговору између Лубурића и Андрије Хебранга, који је текао отприлике овако:

'Ето, Андрија, одлазиш на слободу, међу своје. Доста смо разговарали о нашој хрватској трагедији, о жртвама које је поднио хрватски народ за туђе пробитке. Браћа су се стољећима клала међусобно, једни за интересе Запада, други за интересе Истока. Као и данас, једни гледају у Москву, а други у Рим. Апелирам на твоју хрватску свијест, брани хрватске интересе у круговима својих идеолошких су-мишљеника, као што ја браним Хрватску од четника, Талијана, Нијемаца и великосрпских партизана'.

Хебранг је погледао у очи бојника Лубурића и рекао: 'Можда ће моја глава пасти за Хрватску прије него твоја'. Лубурић је чврсто стиснуо Хебрангову руку и затим га је војнички поздравио."


Ово је сведочанство једног високог усташког функционера који је једно време био заповедник логора Јасеновац. Појављује се у две или три сцене као споредни лик у филму "Дара из Јасеновца", али га не помињу по имену.

О коме се ради?

[Почетник]

Ево још једног питања о великим сусретима.
Пре безмало 100 година посетио нас је један човек са Истока. Он је био овенчан једном од најпрестижнијих светских награда, те је одлучио да искористи ту своју популарност за "приближавање" Европе и Азије. Своје дводневно гостовање у Београду започео је сусретом са једним нашим познатим књижевником, а окончао га је посетом једном нашем владики. Владика му је том приликом, између осталог, рекао да је његов велики народ заправо хришћански народ, али без Христа. Измађу та два сусрета, гост је одржао предавања на Универзитету и Коларцу, када је чак дошло и до мањег инцидента. Наиме, неки наши уметници су извели неумесни перформанс који није био предвиђен протоколом, разуме се.
Ко је био гост, ко наш познати књижевник, а ко владика?

Рабиндранат Тагор, Станислав Винавер и Николај Велимировић.

[Vlad Alekš]

Ево још једног питања о великим сусретима.
Пре безмало 100 година посетио нас је један човек са Истока. Он је био овенчан једном од најпрестижнијих светских награда, те је одлучио да искористи ту своју популарност за "приближавање" Европе и Азије. Своје дводневно гостовање у Београду започео је сусретом са једним нашим познатим књижевником, а окончао га је посетом једном нашем владики. Владика му је том приликом, између осталог, рекао да је његов велики народ заправо хришћански народ, али без Христа. Измађу та два сусрета, гост је одржао предавања на Универзитету и Коларцу, када је чак дошло и до мањег инцидента. Наиме, неки наши уметници су извели неумесни перформанс који није био предвиђен протоколом, разуме се.
Ко је био гост, ко наш познати књижевник, а ко владика?

Владика је Николај, гост је из Индије...

Јесте владика Николај, потоњи светац. И јесте гост из Индије, тад још нису постојали Кинези, њих су касније направили. Али ко је гост из Индије? Да помогнем - добио је Нобелову награду за књижевност. И који наш писац је био довољно спреман да са њим одради интервју?

---

Трудим се да што мање користим Википедију, али погледаћу
Док не одговори Влад на своје питање, ево још једног сведочанства:

Нећу још да одговорим на питање, морате се мало помучити сами. Пише све на Википедији.

[Mitic]

Трудим се да што мање користим Википедију, али погледаћу

Док не одговори Влад на своје питање, ево још једног сведочанства:

"Уочи те замјене збила се једна занимљива и досад необјављена епизода. Био сам присутан разговору између Лубурића и Андрије Хебранга, који је текао отприлике овако:

'Ето, Андрија, одлазиш на слободу, међу своје. Доста смо разговарали о нашој хрватској трагедији, о жртвама које је поднио хрватски народ за туђе пробитке. Браћа су се стољећима клала међусобно, једни за интересе Запада, други за интересе Истока. Као и данас, једни гледају у Москву, а други у Рим. Апелирам на твоју хрватску свијест, брани хрватске интересе у круговима својих идеолошких су-мишљеника, као што ја браним Хрватску од четника, Талијана, Нијемаца и великосрпских партизана'.

Хебранг је погледао у очи бојника Лубурића и рекао: 'Можда ће моја глава пасти за Хрватску прије него твоја'. Лубурић је чврсто стиснуо Хебрангову руку и затим га је војнички поздравио."


Ово је сведочанство једног високог усташког функционера који је једно време био заповедник логора Јасеновац. Појављује се у две или три сцене као споредни лик у филму "Дара из Јасеновца", али га не помињу по имену.

О коме се ради?

У питању је Динко Шакић. Он је ово изјавио у једном интервјуу 1995. године.

О томе је писао Владимир Димитријевић

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na...nosti.html

Динко Шакић се појављује у две сцене у филму "Дара из Јасеновца" и то заједно у кадру са сестром Макса Лубурића.

[Vlad Alekš]

Ево још једног питања о великим сусретима.
Пре безмало 100 година посетио нас је један човек са Истока. Он је био овенчан једном од најпрестижнијих светских награда, те је одлучио да искористи ту своју популарност за "приближавање" Европе и Азије. Своје дводневно гостовање у Београду започео је сусретом са једним нашим познатим књижевником, а окончао га је посетом једном нашем владики. Владика му је том приликом, између осталог, рекао да је његов велики народ заправо хришћански народ, али без Христа. Измађу та два сусрета, гост је одржао предавања на Универзитету и Коларцу, када је чак дошло и до мањег инцидента. Наиме, неки наши уметници су извели неумесни перформанс који није био предвиђен протоколом, разуме се.
Ко је био гост, ко наш познати књижевник, а ко владика?

Рабиндранат Тагор, Станислав Винавер и Николај Велимировић.

Тако је, четниче - Почетниче!
Познати нобеловац нам је био у посети 1926. године. Поменути инцидент су направили чланови удружења "Зенит", чини ми се Љибомир Мицић и Бранко Ве Пољански. Они су му замерили што није пришао Гандију. Винавер је са њим одрадио интервју и то се може наћи на интернету.

[Милослав Самарџић]

Прво издање једне књиге, за коју сви знамо, објављено је без имена аутора. Тек када је аутор преминуо, када су дошла друга издања, аутор је потписан.
Како се зове?