Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

8 деценија окупације
#15

(06-04-2021, 03:57 PM)Бенито Пише:  Много је изгорело, то је неспорно... Било је преко 2000 старих рукописних књига, неке од једне, неке од више страна, затим те спомен собе су комплет изгореле, цела библиотека Саве Текелије и тако даље... Штета је НЕНАДОКНАДИВА...
Али, тиме не треба затрпавати крађу. У томе је поента.

Извините, али како онда знамо да је све то изгорело када попис никада није извршен.
Одговори
#16

Комисија која је вршила попис после рата (дакле, вршен је попис) руководила се следећим принципом: све што недостаје од инвентара пре 5. априла 1941. године је изгорело, а на основу две чињенице:
1. У Народну библиотеку рукописи и књиге се могу само уносити, али не и износити. Што је принцип француске националне библиотеке, којег се држе данас све националне библиотеке света, а код нас га је увео чувени историчар Јован Н. Томић, некадашњи управник Народне библиотеке.
2. Сведоци који су тврдили да је зграда изгорела.
Тако су они ове две чињенице укрстили и само прогласили све што је тог јутра било у згради да је изгорело.
Нису узели у обзир да су изграђени, још средином 1930-их година, специјални депои који су требали да заштите најдрагоценију заоставштину од несреће типа бомбардовања.
Тако је и било. Ти депои јесу били урушени, али нису изгорели, а унутра су били ти специјални сандуци.
Постоји велика вероватноћа, а и моје мишљење је тако, да је оно што није било у депоима заиста изгорело и нема потребе да у то сумњамо. Уосталом, то потврђују и сведочења оних који су у време Аћимовићеве комесарске управе сведочили доцније, иако њихов попис није пронађен. Али, и они су јасно раздвајали те две ствари... О томе је овде реч.
Одговори
#17

Ову тему нисам основао само због бомбардовања Београда и зграде Народне библиотеке, нити због неодговорног понашања наше државе према том наслеђу.
Има и супротних примера, које, наравно, треба похвалити.
Руководство АП Војводине, а на иницијативу Архива Војводине, биле су покровитељ оснивања и рада Комисије за попис жртава Другог светског рата из Срема. Ова Комисија, после две године рада, завршила је свој рад и објавила резултате на сајту Архива Војводине.
Оно што је најзначајнији резултат тих истраживања да је број жртава из Срема у Другом светском рату већи за 3900 лица него што је то до сада сматрано.
Одговори
#18

(06-04-2021, 06:25 PM)Бенито Пише:  Комисија која је вршила попис после рата (дакле, вршен је попис) руководила се следећим принципом: све што недостаје од инвентара пре 5. априла 1941. године је изгорело, а на основу две чињенице:
1. У Народну библиотеку рукописи и књиге се могу само уносити, али не и износити. Што је принцип француске националне библиотеке, којег се држе данас све националне библиотеке света, а код нас га је увео чувени историчар Јован Н. Томић, некадашњи управник Народне библиотеке.
2. Сведоци који су тврдили да је зграда изгорела.
Тако су они ове две чињенице укрстили и само прогласили све што је тог јутра било у згради да је изгорело.
Нису узели у обзир да су изграђени, још средином 1930-их година, специјални депои који су требали да заштите најдрагоценију заоставштину од несреће типа бомбардовања.
Тако је и било. Ти депои јесу били урушени, али нису изгорели, а унутра су били ти специјални сандуци.
Постоји велика вероватноћа, а и моје мишљење је тако, да је оно што није било у депоима заиста изгорело и нема потребе да у то сумњамо. Уосталом, то потврђују и сведочења оних који су у време Аћимовићеве комесарске управе сведочили доцније, иако њихов попис није пронађен. Али, и они су јасно раздвајали те две ствари... О томе је овде реч.

Хвала вам. Када су сведочили ти код Аћимовића?
Одговори
#19

У лето 1941. године.
Одговори
#20

Нећу више да запиткујем о Народној библиотеци, само ме занима ко је то могао да сведочи ако је библиотека била празна током пожара?
Одговори
#21

Осам деценија је прошло а само се окупаторске боје смениле - прво биле црне, потом постале црвене. Сада су, вероватно, дугиних боја. Црни дане, а црна судбино.
Одговори
#22

(06-04-2021, 09:18 PM)Антитоталитаран Пише:  Нећу више да запиткујем о Народној библиотеци, само ме занима ко је то могао да сведочи ако је библиотека била празна током пожара?
Сведочиле су комшије. Постојало је и сведочење Радослава Грујића, који је сам дошао да види шта је са библиотеком...
Кажем вам, ништа ту није спорно. И да су људи видели књиге и пошто је зграда библиотеке изгорела, како стоје оштећене или целе на згаришту зграде. Неспорно је и да су неке те остатке људи однели кући, па их одмах вратили, чим се оформила комисија, а касније и кад је Недићева управа на велика звона објављивала да обнавља рад Народне библиотеке. Неким од тих књига машу данашњи управници НБ, нешто грађе било је на конзервацији, па је о то сачувано, као и неке повеље које је Владимир Ћоровић на једвите јаде успео да изнесе из зграде под оправдањем да мора да ради велику студију о средњем веку. Тако је сачуван оригинал Барског родослова.
Али, понављам, није то тема. Све је то неспорно.
Спорно је оно што је било у лименим сандуцима у депоима, спремно за евакуацију, за 07.април са железничке станице у Београду за станицу у Овчар Бањи, па потом у манастир Благовештење.
За ту, највреднију грађу ови данас тврде да је изгорела.
А ја сам сигуран да није, јер је пронашла Аћимовићева комисија све сандуке, "од којих само један мало оштећен, али је и у њему сва грађа сачувана."
Већ 1942. године тих повеља више није било у Београду.
Одговори
#23

(06-04-2021, 01:18 PM)Бенито Пише:  На данашњи дан пре 80 година, Немачка је бомбардовала Краљевину Југославију.

Немам списак бомбардованих градова и локација, али ја бих то мало преформулисао. Немачка је бомбардовала српске територије у Југославији. Мислим да би се исто тако могло написати и за савезничка бомбардовања.

(06-04-2021, 01:18 PM)Бенито Пише:  Од тада до данас, па иако је Немачка изгубила Други светски рат, Срби се налазе под непрекинутом окупацијом.

Требало би мало више изанализирати ову, на први поглед, апсурдну реченицу. Треба кренути од тренутка када је последњи немачки окупациони војник разоружан. Шта је било са заробљеницима, а шта са Фолксдојчерима? Како су изгледала суђења? Како је наплаћивана ратна одштета? Када и под којим условима су Срби почели да одлазе на "привремени рад у Немачку"? Када је немачка роба почела да се пласира на српско тржиште? Које су српске државне фабрике радиле по немачким лиценцама? Када су немачке фирме и њихове ћерке фирме почеле са радом на српским територијама? Када су и које медије откупили? Када су улетели на тржиште уџбеника? Ко је од Срба био агент немачких служби? За кога је радио српски премијер који је докторирао у Немачкој? Много је питања, а мало озбиљних истраживања.
Само један опозициони вођа говори јавно о овим стварима. Само један српски богаташ је ушао у клинч са немачком издавачком кућом.
Ја сам на теми "Квиз" дао објашњење у вези са фирмом Месер Техногас. Шта ћемо са фирмом Клет? На шта су се свели уџбеници из историје тог издавача? Ту имамо једну, такође, апсурдну ситуацију. Потомци комуниста Срба раде као писачи уџбеника код немачког газде капиталисте који је "потомак националсоцијалиста".
Све су се идеологије измењале и помешале, дошло је до перверзних инверзија, а ми Срби поново окупирани.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори
#24


Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#25

Ах, да, умало да заборавим.
Да ли је случајност то што се Вођа вакцинисао баш на осамдесетогошњицу бомбардовања? Или се баш увек крећемо кроз шуму симбола?

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори
#26

Митићу, ово је јако добар опис бомбице која је кориштена.

Није фосфор, ради се о магнезијуму/термиту. Ове бомбице су биле тежине 1кг, бацале су се у великим пакетима. Имале су челични врх и са њим су могле да пробију кров и унутра се запале.

На Народну библиотеку је изгледа пала само једна. Она је покренула ватру која је тињала до сутра, кад се пожар раширио.
Често се наводи да је неко био тамо 6. априла, могао је да угаси пожар, што јесте истина. Али треба узети у обзир који је хаос тад био у Београду. Преко две хиљаде погинулих, неколико пута више рањених. Прекинута водоводна и електрична мрежа. Десетине хиљада људи избегло, војска изван града, мобилисани људи и техника.

Да ли је зграда НБ била мета?
По свему судећи није. Кад сам причао са Небојшом Ђокићем о томе, он мисли да дефинитивно није било планирано да је гађају обичним, разорним бомбама. Разлог је прост - на 100 метара одатле се налази мост који им је требао цео.
Оне запаљиве бомбице су бацали у великим количинама по Старом граду. Ако се пожар рашири, у комбинацији са прекидом водоводне мреже то је било врло опасно - зграда не би могла да се гаси и ако је стара градња срушила би се.
Неколико запаљивих бомбица је пало и на Саборну цркву али је угашено на време.

Да резимирамо: НБ сама по себи није била мета.
Међутим, бацање већег броја запаљивих бомби по старом граду је био терористички чин како би се запалио већи број зграда од историјског и културног значаја. Тако исто је могла да страда и Саборна црква, Патријаршија итд.
Одговори
#27

Хвала на објашњењу, Ватра.

Све си лепо написао, а последња реченица је кључна којом се поентира цео историјски догађај.

Има нека два текста о Народној библиотеци и ту се цитира нешто о Леру.

Поставићу кад будем нашао линкове.
Одговори
#28

Ово што Гајић пише је једна класична ревизионистичка појава. На 80 година бомбардовања пише како су комунисти измислили да је Лер рекао да је намерно гађао библиотеку. А све остало што су зликовци уништили ником ништа.

Има релативно слична ситуација са америчким бомбардовањем 1944. године. Протура се лажна вест да је на једној бомби писало "срећан Ускрс". За то нема ваљаног извора, а такође је из више разлога нетачно.
И замислите да сад уместо о том целом трагичном догађају говоримо само о нечему што је неки пропагандиста слагао једном.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним