.
КОРОНАВИРУС: КРАЈ ИГРЕ ИЛИ РАТ БЕСКРАЈА?
Епидемија се наставља, поново се причају разне приче по социјалним мрежама, и несигурност расте. Време је за још један преглед ситуације, са изворима и објашњењима. Текст који следи иде у четири дела, и сваки може независно да се чита ако вам је цела ствар предугачка:
- Подаци о вирусу и вакцинацији из света, сумација “опште слике.”
- Приче и митови са друштвених мрежа којима нас тренутно застрашују.
- Конкретно о Синофарм вакцини: провера антитела, додатне дозе, шта се ту догађа.
- Поглед у будућност: који су правци којима се све ово може завршити.
ПОДАЦИ
Вести из света изгледају јако добро. У Израелу, где је више од половине становништва вакцинисано, епидемија престаје, болнице полако затварају КОВИД одељења, и почиње отварање друштва и економије. Амерички центар за контролу болести (ЦДЦ) је обавио да су сусрети међу вакцинсаним људима без мера заштите дозвољени, почевши од две недеље након друге дозе – почетак краја епидемије у држави која је до сада предводила свет по броју мртвих и болесних.
Снажна кампања вакцинације у УК је преокренула епидемију изразито заразног Б.1.1.7 соја, и мада инфекције и даље има, тешке болести и хоспитализације су постале ретке. Кина је епидемиолошким мерама скоро потпуно уклонила вирус из циркулације, али сада вакцинише око 10 милиона људи недељно да би спречила да се вирус врати, са планираним убрзањима током следећих месеци.
Укупан број вакцинисаних у свету је недавно пре писања овог текста прешао преко пола милијарде, са јако добрим нивоима ефективности, и без извештаја о значајним нуспојавама. Ради поређења, пола милијарде оболелих од КОВИД-19 би значило 3.5 милиона мртвих људи, и око 35 милиона са значајним нивоима трајних последица болести.
Гигантске студије полако излазе и показују да вакцине драстично смањују шансу смрти и тешке болести генерално (осим код баш најстаријих и најслабијих), и да – најважније од свега – смањују шансу преноса вируса.
Студија из Шкотске (на 5.4 милиона људи) показује да три недеље након прве дозе Фајзер вакцине, вероватноћа да вакцинисани заврши на болничком лечењу опада за 85% у поређењу са невакцинисанима. За АстраЗенеца вакцину, и поред свих сумњи, та цифра је још боља, 95% смањење.
Из Израела, поређење милион људи (пола милиона вакцинисаних Фајзер вакцином, пола милиона невакцинисаних) показује да две недеље нако друге дозе вакцинисани имају 92% мању вероватноћу добијања тешких облика болести. Код здравих људи између 16 и 39 година, вакцинација практично елиминише болест (99% смањење инфекција). Чак и међу људима са три и више фактора ризика (астма, срчане болести, дијабетес, рак…) смањење симптоматичне болести је високо, читавих 86%.
Овај ниво отпорности важи иако је у обе државе доминантан нови Британски Б.1.1.7 сој. О сојевима смо већ причали у претходним текстовима, више пута, са надом да ће вакцине успети да се одрже. Добра вест је да за сада све вакцине задржавају значајан ниво ефективности против нових сојева, укључујући ту и Синофарм вакцину.
СТРАХОМ ПРОТИВ РАЗУМА
То су подаци из света. Али ако читате наше друштвене мреже, не би вам тако добро изгледало. Код нас је фино кренуло са вакцинацијом, поготово у Србији, али напредак сада успорава. Британски Б.1.1.7 сој је улетео у наше крајеве и произвео нови талас епидемије, игноришући отпорност многих људи који су већ прележали (као што смо и знали и упозорили да ће се десити). У Србији је око петина становништва до сада примила једну дозу вакцине (мање од 15% је примило обе), колективни имунитет није ни близу нивоу на коме би могао да ово заустави. Једини начин контроле епидемије је да се одрже мере док се не одгура даље са вакцинацијом.
Али ми уместо тога улазимо у све озбиљнију свађу поводом неповерења у вакцине, засновану на јако лошим информацијама које се некритички прихватају.
Највећи део тренутног страха у Србији се води око двоструко вакцинисаних који су се заразили или умрли, из чега се води прича како вакцине (поготово Синофарм) ето “не раде посао.”
Погледајмо горње податке за Фајзер вакцину из Израела: 92% смањење тешких облика болести. Ова цифра је мерење. Није нека теорија, већ је пажљиво бројано колико има болесних међу вакцинисанима, а колико међу невакцинисанима. И избројано је да се међу вакцинисанима Фајзеровом вакцином тешко разболи једна особа за сваких 12-13 који се разболе међу невакцинисанима.
Или, другим речима: могуће је добити вакцину па се опет заразити и тешко разболети. Ако имате 94 године, као покојни Власта Велисављевић, може се десити да вас тај тежи облик болести и убије.
Али 92% заштите! Један болестан уместо тринаест! То није ништа? Није битно, мора да буде апсолутно 100% иначе се не броји?
Синофарм је у почетку наводио 86% цифру ефикасности, новије изјаве из УАЕ дају нешто нижу цифру од око 79% (са новим сојевима који и тамо ударају). Значи за сваких пет болесних међу невакцинисанима, можемо очекивати отприлике једну болесну особу међу вакцинисаним. Мањи је ниво заштите него Фајзер, за неких 10-15%. Али Фајзерових вакцина нема ни близу довољно у нашим крајевима. Шта да радимо? Нећемо 79% заштите, инсистирамо на 92%, а до тада ћемо да останемо на округлој нули?
И не можете ме убедити да су наши људи глупи па да не разумеју то, и да не знају да је 79% боље од 0%. Али непрестано, неуморно, слепо бомбардовање страшним причама са друштвених мрежа и YоуТубе нас је потпуно слудило.
Додатну несигурност је увела цела прича око АстраЗенека вакцине. Примећена је група случајева тромбозе, паузирано је давање на неколико дана док се није проверило да ли је то последица вакцине. Нађено је да се сличан (или већи) број тромбоза дешава у тој популацији (старији људи) и без вакцине. И цела Европа је сада наставила да даје вакцину као и раније. Али у друштвеним медијима – паника!
Када неко покушава да вас уплаши, добро правило је да увек погледате тачне цифре, и да их упоредите са нечим за шта имате лично искуство.
Рецимо, аспирин код отприлике две особе на сваких милион изазове страшну нуспојаву звану Стивенс-Џонсон Синдром, у којој кожа почне да се љушти и одумире по великим површинама тела; ситуација захтева болничко лечење, и опасна је по живот. Колико дуго размишљате и страхујете пре него што узмете аспирин?
Или можемо и нешто ван медицине. На сваких милион људи који сваке године у Србији седну у аутомобил, 280 погине у саобраћајним несрећама. Колико дана, недеља, месеци ви седите и размишљате да ли вреди ризика сести у кола и одвести се негде? Сваки пут пре него што седнете да се негде возите?
У случају АстраЗенека вакцине, примећена су 22 случаја тромбозе на 17 милиона вакцинисаних. Као што је речено, ово је исто као и без вакцине. Али замислимо за тренутак да је ово заиста била нуспојава! Шта би било да вакцина заиста производи 22 тромбозе на сваких 17 милиона људи који је приме? То би и даље био мањи ризик него аспирин, далеко мањи него вожња у аутомобилу по Балканским путевима. Ако нас овако ретке ствари плаше, забога – па никада нећемо смети да изађемо на улицу, јер тамо има много већих претњи!
Али од сваке ствари која се помене морамо да направимо баука, ако се у реченици помиње реч “вакцина.” Вероватноће ризика које нас не занимају у свакодневном животу одједном постају предмет несанице и огромних текстова по медијима.
Што ме доводи до можда највише иритирајућег дела: горње ситуације су бар засноване на стварним ситуацијама, и озбиљним питањима. Али многе приче које колају по друштвеним мрежама немају никакво покриће. Рецимо, два човека из Немачке су измислила да вакцина изазива неплодност. Не користим ту реч отприлике: ово је чиста машта, без икаквог научног покрића, података, разлога. Исти ниво измишљања као када дете прича како у ћошку собе у мраку живи вештица која ће да га поједе.
Хиљаде жена су до сада затруднеле након вакцине, на стотине беба су већ рођене од мајки које су примиле вакцину, нема никаквог трага ефекта на плодност, нити се види било какав разлог да се уопште брине о томе. Ниједна вакцина која не садржи живе вирусе у историји света није имала значајне последице на плодност. Али та бајка је кроз наше крајеве пролетела као олуја, и сада сви лекари и епидемиолози морају као папагаји да понављају да то није истина, а људи и даље сумњају.
СИНОФАРМ И “ЉУДИ КОЈИ НЕМАЈУ АНТИТЕЛА”
Док Кинеске фирме вуку ноге и нећкају се око објављивања јасних резултата (ствар за које их, независно од квалитета вакцине, треба интензивно критиковати), расправа у јавности се води на основу анегдота. У научним групама можете наћи гомилу људи са једне стране, који вичу о појединачним случајевима заражених или тешко болесних људи, без обзира на две дозе Синофарм вакцине. С друге стране имате аргументе лекара који указују на чињеницу да су двоструко вакцинисани Синофармом јако мала мањина у КОВИД болницама, и који наводе случајеве изложених људи који су потпуно избегли инфекцију док су се невакцинисани око њих разболели.
За човека који се вакцинисао Синофарм вакцином, потпуно је разумно бити збуњен у овој ситуацији, и сумњичав према анегдоталним подацима. Горња цифра од 79% није баш утешна – свакоме падне на памет мисао “шта ако сам ја тај један у пет који нису отпорни на инфекцију?” Да ли се тестирати за антитела или не? Шта радити ако је тест негативан? Онда на то можемо додати вести да неке државе, пре свега Уједињени Арапски Емирати, сада контролишу антитела и дају трећу дозу онима који покажу лоше резултате.
Тренутни званични савет је да се не тестира. Ја се са тиме нећу потпуно сложити, али пре него што кренемо у том правцу: јако је важно разумети зашто је званични савет такав какав је.
Наиме, вама као појединцу је важно да будете лично заштићени. Али и вама и епидемиолозима је још важније да се што више људи вакцинише што пре. Јер ако вакцинишемо широко и ефикасно, потиснућемо вирус као што су то урадили Израел и УК. Ако потиснемо вирус из циркулације, ваша вероватноћа да се заразите такође пада, без обзира да ли је ваш лични ниво антитела висок или низак.
Ваш ризик да се разболите можете да добијете тако што помножите вероватноћу да будете изложени вирусу са вероватноћом да вас вакцина није заштитила. У тој једначини, ако смањите вероватноћу излагања – то је једнако битно као и смањити вероватноћу тешког облика болести. Или, директније: особа вакцинисана Фајзером у широкој епидемији има већу шансу болести него особа вакцинисана Синофармом ако је ниво инфекције низак. Нико нема гаранцију сигурности, али шанса лошег исхода је драстично другачија.
За разлику од УАЕ, где је Синофарм једина широко доступна вакцина, у нашим крајевима постоји више разних приступа имунитету. Нашој епидемиолошкој служби би била ноћна мора ако би се сада сви људи који су примили Синофармове вакцине нацртали да примају додатне дозе због те разлике од 10-15% у ефикасности у поређењу са Фајзером. Поврх тога, тестови нису савршени, и имају своју шансу грешке, која само компликује ситуацију. Ако пажљиво пратите, наћићете људе који су имали слабе или негативне резултате, а који су остали незаражени након излагања. Отуд и савет: немојте се тестирати, само ће вас нервирати ако је цифра мала.
Но, људи који су примили вакцину су већ показали да могу да разумеју научне информације, и отуд мислим да им се може дати поверење да разумеју све претходно речено, и да не постану паничари због цифре на папиру.
Отуд, мој поглед је следећи: слободно се тестирајте, али немојте да се узбуђујете сувише око резултата. Позитиван тест је добра ствар, али није јасно колико дуго ће трајати, и не треба да то користите као дозволу да игноришете мере. Јер чак и ако сте ви лично заштићени од тешке болести, и даље можете да закачите вирус. И ви онда имате само прехладу или чак ни не знате да сте се заразили, а притом инфицирате некога ко није стекао антитела, или некога ко још није дошао на ред да се вакцинише.
Негативан тест такође није крај света. Наставите да се држите мера, и надајте се да сте стекли неку основу заштите. И гурајте да се људи око вас вакцинишу и ревакцинишу, да би ниво вируса пао што пре. Онда када се први талас вакцинације заврши, и када дођемо до стадијума у којима има више вакцина него прималаца, ту онда постају доступне додатне опције: трећа доза, или можда ревакцинација дозом других вакцина да се покрене ћелијски имунитет (кога Синофарм слабо производи). Раде се студије и воде се дискусије међу имунолозима; за месец-два, више ће се знати, и епидемиолози и имунолози који воде нашу кампању вакцинације ће моћи да дају боље и директније савете на основу чвршћих података.
Смирено, полако, без страха. Преживели смо ратове, бомбардовања, санкције, проћићемо и кроз ово.
ПОГЛЕД У БУДУЋНОСТ
Вирус је постао ендемски: сада је у тако широкој циркулацији да неће моћи да буде потпуно потиснут. Од сада па надаље, САРС-КоВ-2 ће бити један од вируса са којима ћемо ми и наши потомци морати да се рвемо. Постоји много разних могућности како ће та борба можда изгледати, али у овом тренутку можемо да их све грубо класификујемо у два основна правца. Те правце можемо да назовемо, у изненађујуће доброј аналогији са Марвеловим филмовима, “Крај Игре” и “Рат Бескраја.”
Да би смо разумели шта ово значи, погледајмо шта се током целих наших живота догађало са четири “стандардне” врсте коронавируса које већ вековима циркулишу кроз човечанство. Ови вируси су све нас заразили први пут негде током детињства. Мада врло мале бебе могу да постану озбиљно болесне, и понеко дете чак и умре од ове инфекције, огромна већина деце прође само са прехладом и кашљем. Кроз детињство, различити сојеви ове четири врсте коронавируса нас поново заражавају, и ми кроз те кораке стичемо све бољи и бољи имунитет. Кад дођемо у тинејџерске године, ми већ имамо врло разноврсна антитела и Т-ћелије против тих вируса, и постајемо добро заштићени. У каснијем животу неки ових вируса успе да нас закачи ту и тамо… али пошто имамо ту залиху имуне меморије из детињства, они изазову само обичну прехладу. Поново постајемо рањиви према њима тек ако постанемо баш тешко имунокомпромитовани, или у касној старости. Запаљења плућа су један од најчешћих узрока смрти међу старим људима, а ове четири “успостављене” врсте коронавируса се често налазе међу узрочницима.
САРС-КоВ-2 је нови вирус, ми га нисмо видели у детињству. Данашња деца се разбољевају од овог новог вируса исто као и од старих, и прележе га слично (углавном без тежих последица). Клиничка слика је мало озбиљнија, јер се вирус још увек “навикава” на људе. Али већина деце ће прележати вирус, закачити касније у неком тренутку неки други сој, и онда остати са трајним имунитетом.
Проблем су одрасли. Ми за овај нови вирус немамо ту стару отпорност из детињства, а код нас је болест много озбиљнија него код деце. Ми можемо да стекнемо отпорност на два начина – и који начин већина нас изабере ће одлучити и која будућност нам следи.
Најбољи правац је “Крај Игре.” У овом случају, већина одраслих ће да стекне основну отпорност кроз вакцинацију, брзо, нагло, и масовно широм целог света. Онда ће та отпорност пре или касније да опадне, али не на нулу, и људи ће се заразити… али због тог делимичног имунитета, болест ће бити само прехлада, или чак асимптоматична. Неко време ће вероватно постојати опционе додатне вакцине, за оне који су осетљиви, или који имају слабији имуни систем. Било кроз додатне вакцине, било кроз даље излагање, оваква поновна стимулација основне отпорности стечене из вакцина ће произвести трајни имунитет према САРС-КоВ-2. Исту као отпорност према другим коронавирусима коју смо стекли у детињству.
Није све супер: ово значи да постоји још један вирус у циркулацији од кога можемо да се разболимо, и он постаје још једна ставка на листи организама који могу да нас убије у старости. Али живот ће се вратити у нормалне токове, делимично можда већ и за неколико месеци; повратак до потпуне нормале зависи од брзине и ефикасности вакцинације у целом свету, укључујући ту и Африку и Азију.
Претња оваквој будућности су сценарији “Рата Бескраја.” У овом случају, нећемо успети да вакцинишемо довољно брзо и довољно широко. Што значи да ће остати велики број заражених људи код којих вирус наставља да мутира. Сетимо се да су коронавируси (у поређењу са другим вирусима) споро мутирајући: они не могу да се просто преуреде у нове сојеве као што то раде вируси грипа. Отуд, број заражених директно одређује број нових мутација из којих затим настају нови сојеви. Што већа популација која је истовремено болесна, то већа шанса да настане нова опасна варијанта.
У овом случају, већина људи ће прележати коронавирус. Онда ће да се заразе поново неколико месеци касније. Онда ће неки нови сој да их зарази опет. Па ће онда да настане следећи сој који ће да их зарази опет. Кроз време, ово ће довести до накупљања имунитета исто као и “Крају Игре,” али много спорије, и много више развучено кроз време. Простим давањем више шанси вирусу да се развија у више разних праваца, ми ћемо гарантовати себи најгори склоп могућности. Може се чак и десити да се вирус подели на читаве нове подврсте, од којих свака почне да изазива нове епидемије.
Цео процес “Рата Бескраја” би и изгледао заиста као бескрајна ноћна мора: затварања, претрпавања болница, контроле на границама, делимичне вакцинације и ревакцинације… све би трајало годинама док док довољан број одраслих у целом свету не стекне довољно широк имунитет да се одбране против свих верзија и сојева вируса, кроз низ поновних инфекција. Тај имунитет ће, наравно, стећи само они који преживе све то. А велики број преживелих ће до краја живота носити последице тих поновних инфекција.
И то је избор кога сви правимо када одлучујемо да ли ћемо се вакцинисати или не. На личном нивоу, избор је између вакцинације и инфекције, нема трећег. На друштвеном нивоу, том одлуком свако од нас гласа или за “Крај Игре,” или за “Рат Бескраја.”
Др. Милош Бабић
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
