[Милослав Самарџић]

Mislim da obojica grešite, da niste pažljivo proučili knjigu.
Tu partizansku  "borbenu beskompromisnost" je predstavio kao propagandnu pre svega.

Oba pokreta je predstavio kao antiokupatorska stim da je komunističkom to bila agenda za borbu za vlast, što je jasno naznačeno.
Dok su četnici povremeno imali egzistencijalni modus vivendi sa okupatorima. A zar nisu?
Jasno je istaknuto da su oni moralno pošteniji nego komunisti svojim zakulisnim radnjama.

Istina , nedića i ljotića je prikazao kao ljude koji su se na svoj način borili za srpstvo, oslonom - kolaboracijom.

Ali sve to je sekundarno pitanje u knkizi.

Osnovno je prikaz savezničkog (istočnpg i zapadnog) manevrisanja oko pokreta otpora. A tu je skoro besprekoran.

Нису постојали покрети отпора.
Немам ту књигу одавно, би ли скенирао и поставио кључне странице, ако те не мрзи. Уопште ми то није остало у сећању као нешто добро. Али сећам се да не помиње "модус вивенди" комуниста и усташа рецимо.
Углавном, и после преко 30 година од читања, смем да се кладим да не даје тачну слику дешавања, било споља, било у земљи. Уосталом то је ту тесно везано.

[Chicot]

Mislim da obojica grešite, da niste pažljivo proučili knjigu.
Tu partizansku  "borbenu beskompromisnost" je predstavio kao propagandnu pre svega.

Oba pokreta je predstavio kao antiokupatorska stim da je komunističkom to bila agenda za borbu za vlast, što je jasno naznačeno.
Dok su četnici povremeno imali egzistencijalni modus vivendi sa okupatorima. A zar nisu?
Jasno je istaknuto da su oni moralno pošteniji nego komunisti svojim zakulisnim radnjama.

Istina , nedića i ljotića je prikazao kao ljude koji su se na svoj način borili za srpstvo, oslonom - kolaboracijom.

Ali sve to je sekundarno pitanje u knkizi.

Osnovno je prikaz savezničkog (istočnpg i zapadnog) manevrisanja oko pokreta otpora. A tu je skoro besprekoran.

Нису постојали покрети отпора.
Немам ту књигу одавно, би ли скенирао и поставио кључне странице, ако те не мрзи. Уопште ми то није остало у сећању као нешто добро. Али сећам се да не помиње "модус вивенди" комуниста и усташа рецимо.
Углавном, и после преко 30 година од читања, смем да се кладим да не даје тачну слику дешавања, било споља, било у земљи. Уосталом то је ту тесно везано.

Za saveznike jesu. To se u ovakvoj temi računa. 

Pominje i to indirektno. Kad piše da se Šubašić nudio Ruzveltu da prevede ustašku armiju na partizansku stranu. To mogu da prizovrm iz sećanja. Mislim da je rekao nešto u fazonu da ima kontakte, kapaciteta, tako nešto. 

Nisam u Bg, kad se vratim, ako tema ova ne izgubi draž, što da ne. Taman da ponovo iščitam, baš sam planirao

[ватхра]

У Квизу је свеобухватно објашњено ово питање.
Замолићу Вас по ко зна који пут да контролишете речник.

Кад сте ме претходни пут замолили да контролишем речник?
Кад сте ми одговорили "немој тамо да ти дођем"? 

Погледао сам тему о квизу, тамо није нимало објашњено ово питање.

Метод слања тајних порука преко медија (новина и радија) јесте коришћен током рата, али је функционисао другачије.
Ово што сте ви описали је једноставно није могло тако да функционише. Нетачно је и измишљено.
Пошиљалац и прималац морају претходно да се договоре шта ће шифрована порука да значи. Ваша теза да је Рибникар тако слао поруке Абверовим агентима у Србији са којима није имао контакт, једноставно није могућа. Такође, ради се о методу комуникације који није хитан, а овакав догађај јесте био битан и требало је што пре обавестити. Преко свега тога, коришћена је вест да истакнута јавна личност жени кћерку - која би свакако изазвала пажњу као нетачна.

Ја сам објаснио због чега сматрам да је ваша верзија погрешна и измишљена.
Ако имате нешто да коментаришете, изволите.

[Бенито]

Мислио сам да схватате да тема "Квиз - српска историја" подразумева да се ради о популарном приступу разним историјским догађајима. Дакле, наравно да немам доказа да је Рибникар радио за Абвер, нити се то може утврдити без увида у архиве Абвера. А питање је да ли може и тако.
Није нарочито тешко повезати неколико чињеница: никаквог венчања није било, Симовић јесте тог јутра био у Топчидеру, јер је тамо био центар везе ВКЈ и те ноћи је склопљен споразум између СССР и Краљевине Југославије...
Ви можете, наравно, тумачити ове догађаје како сте горе учинили. Али, остајем при оном што сам написао.

[Митић]

Јован Марјановић пише да да су Немци строго контролисали новине и публикације кад су окупирали Краљевину Југославију. И такође пише да се у "Новом времену" окупила екипа пронемачких новинара.

А ко је тада постављен за директора "Обнове"? Или боље речено, према другој књизи, ко је био директор "Српског издавачког предузећа" (СИП) које је основано након комесарске управе? СИП је покренуо неколико дневних и недељених новина, а први лист који је СИП покренуо је био "Ново време".

Одговор је лак: Владислав С. Рибникар. Изгледа да су Немци били за њега.

А додуше, мени лично, онај оглас о удаји Симовићеве ћерке из листа "Политика" личи на шифровану поруку.

[Милослав Самарџић]

Јован Марјановић пише да да су Немци строго контролисали новине и публикације кад су окупирали Краљевину Југославију. И такође пише да се у "Новом времену" окупила екипа пронемачких новинара.

А ко је тада постављен за директора "Обнове"? Или боље речено, према другој књизи, ко је био директор "Српског издавачког предузећа" (СИП) које је основано након комесарске управе? СИП је покренуо неколико дневних и недељених новина, а први лист који је СИП покренуо је био "Ново време".

Одговор је лак: Владислав С. Рибникар. Изгледа да су Немци били за њега.

А додуше, мени лично, онај оглас о удаји Симовићеве ћерке из листа "Политика" личи на шифровану поруку.

Зар није Политика само променила име у Обнова?

[Бенито]

Главни уредник Политике годинама је био др Милан Гавриловић, који је, крајем 1940. године, реактивиран политички и отишао је за првог и јединог посланика Краљевине Југославије у СССР-У. Учествовао је, као један од тројице опуномоћеника генерала Симовића, у склапању споразума са Стаљином и Молотовом, 4,5 и 6. априла 1941. године.
У том тренутку, Рибникар је већ преузео узде у Политици. Многи људи не разумеју да од када су Рибникари одлучили да Политику претворе у компанију, тј акционарско друштво, нико од Рибникара није више био главни уредник. Такав је био договор. Владислав Рибникар почео је почетком 1941. године поново да се меша у уређивачку политику. То је једна страна приче.
Постоји и друга, а то је да је Јаша Рајтер био један од главних људи у дистрибуцији свих издања компаније Политика, и да је имао врло присне односе са целом штампаријом, тј са свим запосленима у њој, као и готово свим људима који су радили у компанији. Он је био тада "на леду", јер је био један од првих чланова "Културбунда" у Краљевини Југославији и обавештајна служба ВКЈ га је водила као немачког агента.
Можда је и он био главни у оном огласу.

[Митић]

Јован Марјановић пише да да су Немци строго контролисали новине и публикације кад су окупирали Краљевину Југославију. И такође пише да се у "Новом времену" окупила екипа пронемачких новинара.

А ко је тада постављен за директора "Обнове"? Или боље речено, према другој књизи, ко је био директор "Српског издавачког предузећа" (СИП) које је основано након комесарске управе? СИП је покренуо неколико дневних и недељених новина, а први лист који је СИП покренуо је био "Ново време".

Одговор је лак: Владислав С. Рибникар. Изгледа да су Немци били за њега.

А додуше, мени лично, онај оглас о удаји Симовићеве ћерке из листа "Политика" личи на шифровану поруку.

Зар није Политика само променила име у Обнова?

Могуће да је променила, а ово у вези са СИП-ом и Рибникарем сам нашао у једној књизи у издању Матице српске. Могу да цитирам тај део:


"После пропасти Краљевине Југославије прекинуто је излажење свих листова и часописа. Недуго после успостављања окупаторске управе у Србији почело се размишљати о покретању дневних новина које су имале да буду пропагандно средство којим би се становништво позивало на мир, ред и рад. У том циљу, одмах после завођења тзв. комесарске управе, створено је „Српско издавачко предузеће" (СИП), а оно је затим покренуло неколико дневних и недељних новина. 

Први директор СИП-а био је Владислав Рибникар, бивши директор Политике, а када је он одведен у логор на Бањици (убрзо је, интервенцијом угледних људи код немачких власти пуштен, па је пребегао партизанима) заменио га је најпре Душан Глишић, да би до краја окупације директор СИП-а био Јован Тановић. 

Први лист који је „Српско издавачко предузеће" покренуло било је Hoeo време, настало фузијом предратних дневних листова - Времена и Политике. Први главни уредник Новог времена био је Предраг Милојевић, а када је Рибникар одведен на Бањицу Милојевић је морао да одступи са тог места (до краја окупације он више није сарађивао у листу, чак ни као новинар). Наследио га је др Милош Младеновић, да би последњи главни уредник Новог времена био књижевник Станислав Краков."


https://www.ikum.org.rs/files/biblioteka...etopis.pdf


Извор: Бојан Ђорђевић, "ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-1944.", Матица српска Институт за књижевност и уметност Београд, 2001, стр. 9

[Милослав Самарџић]

Пешић је писао да је иста штампарија, са истом редакцијом, Политикина, наставила да штампа Обнову. Са све Рибникаром ту негде. Требало би да су и слова заглавља иста, ако се добро сећам

[Бенито]

Пешић је писао да је иста штампарија, са истом редакцијом, Политикина, наставила да штампа Обнову. Са све Рибникаром ту негде. Требало би да су и слова заглавља иста, ако се добро сећам

[quote pid="147520" dateline="1629445334"]
Овако је како је Ђорђевић написао.
Само да додам да је између Рибникаровог изласка са Бањице и одласка у партизане прошло мало више времена. Из овог горе текста произилази да је одмах отишао, а то није тачно.
[/quote]

[ватхра]

О Априлском рату и ситуацији непосредно пре постоји више добрих књига и Зборника. НпрбТерзићев Слом КЈ или зборници Априлски рат. О Авијацији постоји више добрих књига.

Из ситуације видимо следеће ствари:
- Са једне стране, војска је спремно дочекала напад. Авиони су дочекали немачке авионе спремно, у ваздуху. Значи имали су узбуну пар сати раније, и пре него су Немци ушли у наш простор. Ескадрила Ме-109 је дан пре дошла из Мостара да ојача одбрану, јединице извучене из Београда који је проглашен за отворен итд итд.
Било је случајева да је напад лоше дочекан, али то је више до лоше линије командовања и неспособности неких команданата.

Али, на крупном плану, не можемо рећи да су пучисти учинили нешто да поправе ситуацију. Нису ступили у савез ни са ким ко би могао да им помогне у случају немачког напада. Чак су изјавили да ће се придржавати потписаног пакта са Немачком.
Генералштаб је још пре рата знао да би могли да се боримо против Немаца до месец дана максимално, после чега би морали да се предамо.
Тако да верујем да пучисти ипак нису веровали да ће Немачка ипак напасти.
Нејасно је какав је био план пучиста шта ће да раде после самог пуча. Мислили су да имају више времена, односно нису знали да Немци морају да обезбеде јужно крило до краја маја, пре напада на СССР.

Тако да је ситуација мало компликованија и треба је сагледати из више нивоа.

Разматрање да ли је Влада очекивала немачки напад или није на основу свадбе Симовићеве ћерке је некако неозбиљно за историчаре, на нивоу бапских прича.

[Милослав Самарџић]

Разматрање да ли је Влада очекивала немачки напад или није на основу свадбе Симовићеве ћерке је некако неозбиљно за историчаре, на нивоу бапских прича.

Јесте, али ''Политика'' је то објавила и треба да се зна зашто.

[ватхра]

Теорија да је то нека тајна порука је мало вероватна.
Мени се чини реално да јесте било заказано венчање, али није одржано. Онај текст који је окачио Митић на почетку добро истражује проблем.

[Александар Бојичић]

Поздрав свима, имам једно питање. Да ли постоје књиге где бих могао да прочитам о људима у Југославији који су у то време пре рата подржавали нацистичку Немачку? Чуо сам да су то били Андфић, Црњански итд. али бих хтео негде опширније да прочитам о томе и ако постоје неке њихове личне изјаве.