(28-12-2021, 03:18 PM)Авакс Пише: (28-12-2021, 09:00 AM)Vlad Alekš Пише: Постоји један афоризам Душка Радовића у вези са образовањем.
"Основно образовање код нас је обавезно и бесплатно. За децу је обавезно, а за наставнике је бесплатно."
Генијалност афоризма је у томе што у две реченице може да објасни ситуацију много боље него гомила научних радова.
Да ли може сличан афоризам да се састави за наш здравствени систем. Може, али више нема Душка Радовића, то морамо сами.
Елем, из угла пацијента, моја искуства су, најблаже речено, очајна.
Оперисао сам менискус на Бањици. Морао сам да частим ортопеда-хирурга једном ковертом. Не бих да му спомињем име, али он је неколико година након операције био члан градског већа Београда за питања здравства. Говорио је на телевизији против корупције у здравству. Шта рећи а не заплакати?
Тог доктора памтим само по исправном лекарском приступу (мислим, да по опису одговара „лицу“ о којем говоримо). После неколико тежих повреда колена, рекао ми је да се једино операцијом може установити право стање колена и да операција може бити врло успешна...а потом причао неколико минута о томе шта све може бити лоша последица операције. Потом ме питао да ли сам за операцију. Како пристати на операцију поред наведеног...одбио сам и он каже: „Одлично, тако је најбоље“...
На моје питање, зашто је предложио операцију и онда навео низ лоших ствари које би се могле десити (могле, а не десиће се), рекао је да је његов задатак као лекара да каже све о поступку, а моје право је да одлучим на основу реченог. То је право на обавештеност пацијента и сматрам да је испуњена дужност доктора.
Једног момента није било назнака да има намеру да искористи моје стање, наведе ме на операцију и доведе до тога да добије новац, јер се такве намере могу приметити по неким ситницама (види се то по очима човека...као и многе друге ствари)...што оно кажу, по „говору“ тела.
ПС
Иначе, лежао сам у болници, тачно пре 3 године и оно што сам видео је лоше (иако је болница савремена...изнад сваког болесника монитор). Чак сам био „у штрајку“ и оставио утисак „надрнданог“ лика иако сам након тога сасвим сестрама и докторкама остао у добром односу. Чак се са докторком, која је задужена за мој случај загрлим и изљубим и нисмо „на ви“ иако је и она говорила мојој жени да сам „тежак човек“ (мада сам код њих изгубио 18 кг...због „штрајка“)...најгоре од свега су њихови протоколи и то што човека посматрају као машину. Шта ћеш „дарвинизам“ је то...
Сматрам да „воле до бесвести да лече“ (што је по мени трговачки однос), а не узимају у обзир узроке...ако не отклониш узроке, ниси излечио ништа.
Da, celo zapadno zdravstvo je da leci, vrlo malo da se spreci uzrok. Ponekad i hoce da se spreci uzrok ako gube mnogo pare na lecenju. Sad, mozda Nestorovic i njemu slicni, mozd ai ljudi sa sela znaju da ti kazu kako da zivis pametno da ne bi dosao do uzroka i onda do bolesti. Ali generalno svi mi znamo manj-vise sta ne treba da radimo da nam se en bi desavale lose stvari,s amo ej neko hoce, a neko nece.
Lepse pecenje i svinejtina od kuvanog kropmira, jos neslanog.
Ili ne daj boze brookoli, plavi patlidzan.... Sto kaze Gidra: Pa da se..m kao plovka.
Svako bira.
U situaciji kao ti, da li operacija, pitao si jednog lekara, nisi siguran, u Americi osiguranje ti placa da pitas drugo za misljenje(to se zove second opinion). Ako ti drugi kaze isto sto i prvi, onda nemas pravo da pitas treceg. Ako ti kaze drugacije, imas pravo i treceg da pitas. Onda sam odlucis sta ces. Znaci pitaj vise njih, to je bar jednostavno u Srbiji.
