[Batara]

Ето, а мислио сам да је Владова чета у околини Пљеваља лета 1957. године. Веома занимљива тема!

Па и њихова чета јесте посљедња уништена. Нису скривали оружје по таванима, већ су све вријеме по планинама били и четовали.

[Лука Калиманац]

Ето, а мислио сам да је Владова чета у околини Пљеваља лета 1957. године. Веома занимљива тема!

Па и њихова чета јесте посљедња уништена. Нису скривали оружје по таванима, већ су све вријеме по планинама били и четовали.

Колико ја знам,писледњи Владови саборци су погинули 1955 године,дал беше Блашко Јегдић,после је извешан у неком граду...има објашњено у књизи Радоја Шипчића,последњи краљев војник у отаџбини,Владимир Владо Шипчић.

[Batara]

Ето, а мислио сам да је Владова чета у околини Пљеваља лета 1957. године. Веома занимљива тема!

Па и њихова чета јесте посљедња уништена. Нису скривали оружје по таванима, већ су све вријеме по планинама били и четовали.

Колико ја знам,писледњи Владови саборци су погинули 1955 године,дал беше Блашко Јегдић,после је извешан у неком граду...има објашњено у књизи Радоја Шипчића,последњи краљев војник у отаџбини,Владимир Владо Шипчић.

Зар му ниси четничку групу побили 1957., тада је имала 7 чланова.
Није био Владе претјерано велику јунак. Радослав Минић и Божо Бјелица су били доста храбрији. Ту је и Јово Кљајић.

[Vlad Alekš]

Један наш преводилац је преводио књижевна дела Томаса Мана, а притом се и дописивао са њим. О коме је реч?

[Лука Калиманац]

Ето, а мислио сам да је Владова чета у околини Пљеваља лета 1957. године. Веома занимљива тема!

Па и њихова чета јесте посљедња уништена. Нису скривали оружје по таванима, већ су све вријеме по планинама били и четовали.

Колико ја знам,писледњи Владови саборци су погинули 1955 године,дал беше Блашко Јегдић,после је извешан у неком граду...има објашњено у књизи Радоја Шипчића,последњи краљев војник у отаџбини,Владимир Владо Шипчић.

Зар му ниси четничку групу побили 1957., тада је имала 7 чланова.
Није био Владе претјерано велику јунак. Радослав Минић и Божо Бјелица су били доста храбрији. Ту је и Јово Кљајић.

Могуће да грешим,заборавио сам књигу ,рекативно сам је давно читао...има обајшено у књизи Еадоја Шипчића,има да се бађе у пдф формату.

[Митић]

Један наш преводилац је преводио књижевна дела Томаса Мана, а притом се и дописивао са њим. О коме је реч?

Можда Аница Савић Ребац?

[Mekenzi]

Иди бре, Мекензи....
Та смо питања имали давно. Рек'о оћеш нешто специфично да питаш у вези Стерије, а не те најкрупније догађаје које је он иницирао попут оснивања Друштва српске словесности, Лицеја, Књажеваког театра...
Увек дај нешто - НЕШТО....

Aјд мало теже па ћу онда за крај оставити најтеже.

Како је било право презиме Стерије?

[Митић]

Иди бре, Мекензи....
Та смо питања имали давно. Рек'о оћеш нешто специфично да питаш у вези Стерије, а не те најкрупније догађаје које је он иницирао попут оснивања Друштва српске словесности, Лицеја, Књажеваког театра...
Увек дај нешто - НЕШТО....

Aјд мало теже па ћу онда за крај оставити најтеже.

Како је било право презиме Стерије?

Папаз или Папас

Погледати одмах прву фусноту на стр. 628

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...12627S.pdf

Извор: Prof dr Radivoj Stepanov, "JOVAN STERUA POPOVIĆ: SOCIOLOG KULTURE I FILOZOF (PRIRODNOG) PRAVA", ГЛАСНИК АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНУ ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ, Година LXXVIII, Књига 66, Нови САД, децембар 2006, Број 12, стр. 628

[Mekenzi]

Иди бре, Мекензи....
Та смо питања имали давно. Рек'о оћеш нешто специфично да питаш у вези Стерије, а не те најкрупније догађаје које је он иницирао попут оснивања Друштва српске словесности, Лицеја, Књажеваког театра...
Увек дај нешто - НЕШТО....

Aјд мало теже па ћу онда за крај оставити најтеже.

Како је било право презиме Стерије?

Папаз или Папас

Погледати одмах прву фусноту на стр. 628

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...12627S.pdf

Извор: Prof dr Radivoj Stepanov, "JOVAN STERUA POPOVIĆ: SOCIOLOG KULTURE I FILOZOF (PRIRODNOG) PRAVA", ГЛАСНИК АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНУ ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ, Година LXXVIII, Књига 66, Нови САД, децембар 2006, Број 12, стр. 628

Такоје Митићу људино!

Папас. 

Када се грк Стерија Папас пратећи пут трговине и трагове новца, уједно бежећи од Турака  доселио у Вршац који је тада припадао Аустроугарској променио је Презиме у Поповић.

Зашто је то урадио?

Вршац је био у то време подељен на два дела један је био немачки други је био српски. Онај крст на централном тргу означава " границу". Стерија се доселио у српски Вршац који су углавном чинили Срби досељени са Косова под Чарнојевићем. И дан данас ту постоје улице Пећка, Краљевића Марка,  Дечанска, Браће Југовић, Призренска итд...
 
Пошто су се Стеријине комшије и клијентала били искључиво Срби, он је одмах кренуо да се бави уносним послом трговином и зеленашењем (каматарењем) он је своје презиме прекрстио у Поповић, такође то је било пожељно да би оженио Јулијану која је била ћерка чувеног сликара Николе Нешковића из чувене српске градске породице.

Такође јако битна ствар. Стеријина кућа, радња и трговина су се налазиле на самом тргу  поред саме Саборне цркве. 

Када су вршчани ишли на литургију и цркву свратили би код Стерије у радњу..

У радњи је радио Јован. Сви ликови из његових комедија које је написао су настале тако што је Јован у радњи посматрао пучанство и после кроз Комедије (што није било за пример) подсмевао се са дозом ироније грађанству Вршца.

У Кир Јањи је описан Стерија Папас.

Ускоро када нађем времена иде једно теже питање о Стерији...

[Vlad Alekš]

Један наш преводилац је преводио књижевна дела Томаса Мана, а притом се и дописивао са њим. О коме је реч?

Можда Аница Савић Ребац?

Тако је.
Велики интелектуалац, али женског пола. Била је удата за Хасана, Србина муслимана. Пре рата су живели углавном у Скопљу, где су угостили Ребеку Вест и њеног мужа. Појављују се у њеној путописној књизи "Црно јагње сиви соко" као Милица и Мехмед. Иако је Хасан био члан главног одбора Демократске странке, обоје су после рата на неки начин пришли новој власти. Аница је извршила самоубиство након Хасанове смрти, каже званична верзија историје.
Неки књижевни форензичари тврде да је Томас Ман један део књиге "Јосиф и његова браћа" написао на основу неког Аничиног текста.

[Милослав Самарџић]

Прадеда једног нашег познатог тенисера био је Дражин четник, убијен је од стране комуниста после рата, 1945. године. О коме је реч?

[Шумадинац]

Прадеда једног нашег познатог тенисера био је Дражин четник, убијен је од стране комуниста после рата, 1945. године. О коме је реч?

Познато је да је деда Горана Иванишевића био Војвода Динарски Радован Иванишевић који је емигрирао послен рата. Е сад прадеда неког тенисера који је убијен......

[Митић]

Прадеда једног нашег познатог тенисера био је Дражин четник, убијен је од стране комуниста после рата, 1945. године. О коме је реч?

Можда Троицки или Типсаревић?

[Милослав Самарџић]

Прадеда једног нашег познатог тенисера био је Дражин четник, убијен је од стране комуниста после рата, 1945. године. О коме је реч?

Познато је да је деда Горана Иванишевића био Војвода Динарски Радован Иванишевић који је емигрирао послен рата. Е сад прадеда неког тенисера који је убијен......

Није му војвода Иванишевић био деда.
Можда један Иванишевић из Сплита који је био у организацији, у граду.