Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Мајор Радослав Ђурић
#1

....."Мајор Ђурић нам се окренуо и саопштио: "Ваш извештај о издаји партизанских одреда на положају прошле ноћи и ваше изјаве, нису довољно поткрепљене доказима. Не могу се као такве усвојити. О свему ће се повести истрага и кривци ће искусити заслужену казну. Споразум о заједничком раду и борби са окупаторима је на нашем највишем месту постигнут. Израђен је план за заједнички напор. Он важи за све јединице на терену око Краљева, четничке и партизанске. Сва издата наређења остају на снази без промене."..... 

..... Партизани су нападали четнике и разоружавали их. Присутни официр је објашњавао: "Одређен сам од стране Оперативног штаба мајора Ђурића да одузимам оружје сваком оном војнику који је напустио положај и враћа се кући или у своју јединицу у позадини. Сви има да предате оружје. Идите кућама, а оружје ће бити предато новим борцима који ће ускоро пристићи и бити упућени на положај." Било ми је јасно о чему се ради..... 

..... Било нам је јасно да се више не може сарађивати у заједничкој борби. Расправљено је и питање мајора Ђурића, који је подржавао комунисте..... 

..... Не примати и не извршавати никаква наређења од стране мајора Ђурића...... 

..... Пуковник Михаиловић, после крагујевачке трагедије, наредио је мајору Ђурићу да повуче потребан део четничких снага са Краљевачког положаја, упути за Чачак и расчисти стање са комунистима, да им одузме власт и да их растера. Наређење је донео мајору Ђурићу обавештајни официр Павле Мешковић. Наређење је предато мајору Ђурићу на Ружића брду. Ђурић га је отворио и прочитао. Предао је наређење комунистичком вођи Ратку Митровићу и рекао: "Ево види шта оне будале пишу." Мајор Ђурић, вероватно у договору са комунистима, известио је четничке команданте да ће се поново повести преговори са партизанима ради ислеђивања непријатеља и инцидената..... 

..... Мајор Ђурић је, сваког дана, после одржаног састанка тврдио: "Преговори су на добром путу. Сви су изгледи да ће се доскорашњи неспоразум изгладити, па до оружаног сукоба неће доћи. Партизани су малобројни и неће смети употребити оружје против четника. Не губите стрпљење. Никако се не сме пренаглити и изазвати БРАТОУБИЛАЧКИ рат. Ако ту и тамо дође до сусрета између четника и партизана, а дође до употребе оружја, никако не пуцати у месо, већ у вис. Заплашити их."...... 

..... Једног дана поручник Ристовић известио је мајора Ђурића да ће тога дана доћи на преговоре. Комунисти су то одмах сазнали..... 

..... Поднео сам извештај и оправдао свој поступак. Сви су ме напали. Држање комуниста није ме изненадило. Поступак мајора Ђурића је зацрнио. Оптужио ме је да сам прекршио наређење и да сам изазвао оружани сукоб. Претио је да ћу за то одговарати пред војним судом. Наредио је да се лишим слободе и да ми се одузме одред...... 

..... Пуковник Михаиловић је са великим закашњењем сменио мајора Ђурића...... 

..... Оног дана када смо кренули да нападнемо комунисте у Чачку, мајор Ђурић се са неколико официра и мањим делом четника, налазио у касарни на Влаџиници. Под његовом командом су била и два тенка, које је требало употребити у операцијама код Чачка. Ни један није дошао на одређено место. Први је требао да избије на ивањички сокак. Испод гробља се заглавио и тамо остао. Други није ни кренуо у борбу. Одређен је шофер који је требао да управља тенком, побегао је, а другог није било. Није тачно што неки данас пишу да се мајор Ђурић повукао од Чачка са одредима преко Драгачева. Мајора Ђурића су те исте вечери комунисти пропустили кроз Чачак. Са малом пратњом он је прешао преко Љубићког моста на другу страну Мораве. Учинио је велике уступке комунистима и одиграо своју улогу у овом крају.



Ово су делови из "Са Јелице плануле варнице" Станојла С. Плазине тј. из "Пурпурне слободе" у којој се детаљно описује деловање мајора Ђурића.

Зар није из описа очигледно и сваком јасно да је био комунистички шпијун, барем те 1941. године?

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#2

Ти мемоари писани после рата, а под утиском његове издаје из 1944. године, не могу да буду доказ тога што ти тврдиш сами за себе. И други официри су тада саботирали борбу против партизана.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#3

(17-11-2022, 08:16 PM)Николај Пише:  Ти мемоари писани после рата, а под утиском његове издаје из 1944. године, не могу да буду доказ тога што ти тврдиш сами за себе. И други официри су тада саботирали борбу против партизана.

Без обзира што су писани после рата не бих рекао да су под утиском његове издаје из 1944. Још 90 - их су ми скоро исто сведочили учесници опсаде Краљева и ослобођења Чачка.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#4

(17-11-2022, 08:16 PM)Николај Пише:  Ти мемоари писани после рата, а под утиском његове издаје из 1944. године, не могу да буду доказ тога што ти тврдиш сами за себе. И други официри су тада саботирали борбу против партизана.

То би било тачно да нису пронађени оригинални документи Јеличког четничког одреда, а међу њима и они из новембра 41. Објавили смо их у књизи "Пурпурна слобода" уз оригиналну књигу Станојла Плазине "Са Јелице плануле варнице". 
Оригинални документи показали су да Плазина апсолутно ништа није измислио, нити слагао. 
Уосталом, и у књизи "Горачићи у Другом светском рату" имаш сведочење да је један поднаредник, Обрен Цогољевић, хтео да убије Ђурића, 8. новембра 41, у Горачићима, када је слушао његов говор.
И тако даље...
Једном речју, Ђурићева неактивност на Краљеву, а поготово против комуниста у Чачку, много је више личила на издају, него неактивност неких других официра 41, које смо помињали.
Одговори
#5

(18-11-2022, 08:46 PM)Шумадинац Пише:  
(17-11-2022, 08:16 PM)Николај Пише:  Ти мемоари писани после рата, а под утиском његове издаје из 1944. године, не могу да буду доказ тога што ти тврдиш сами за себе. И други официри су тада саботирали борбу против партизана.

Без обзира што су писани после рата не бих рекао да су под утиском његове издаје из 1944. Још 90 - их су ми скоро исто сведочили учесници опсаде Краљева и ослобођења Чачка.

Небитно, исти је принцип. Људи су склони да под утиском каснијих сазнања другачије тумаче садржај нечега што се раније десило. На пример, ако је неко 1941. рекао да се не нападају партизани и да се води помирљива политика, а три године касније је пришао партизанима, сведоци ће оне претходне догађаје да посматрају кроз призму овог догађаја из 1944, па ће да кажу "па да, он је значи још тад био њихов човек", иако то могу да буду две потпуно одвојене ствари, које немају никакву узрочно-последичну везу. И Рачић је одбио да их нападне кад му је било наређено и још колико њих. Лукачевић је 1944. у оној Независној групи тражио помирење са партизанима, по тој логици и за њега може да се каже да је саботирао борбу претходних година.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#6

Никола, написао сам изнад.
Одговори
#7

(18-11-2022, 09:08 PM)Бенито Пише:  
(17-11-2022, 08:16 PM)Николај Пише:  Ти мемоари писани после рата, а под утиском његове издаје из 1944. године, не могу да буду доказ тога што ти тврдиш сами за себе. И други официри су тада саботирали борбу против партизана.

Оригинални документи показали су да Плазина апсолутно ништа није измислио, нити слагао. 

Ма не, не кажем то, него људско сећање и уопште људска психа превише су мањкави. Сведоци су најнепоузданији доказ, поготово када говоре после дуго времена. 

Можда је његова неактивност у односу на неактивност осталих била најизраженија, можда је он само био ревноснији у избегавању борбе, али опет за тврдњу да је већ тада био одлучио да пређе на њихову страну, потребни су баш јаки докази.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#8

Ма, наравно... Написао сам и раније да не верујем да је радио за комунисте.
Али, његов случај је баш специфичан... Када сам први пут читао Плазину, пре више од три деценије, и ја сам имао утисак да претерује у многим стварима, па и у вези Ђурића.
Али, рецимо Коста Николић доноси његову биографију у свом тротомном делу, и тамо вели да су га официри ухапсили на Равној Гори, 9-10. новембра 41 и хтели су да га стрељају, па да је Дража лично интервенисао да га пусте. Давидовић-Тимотијевић у свом делу потврђују Плазининину тврдњу да је нејасно зашто су га комунисти пустили без икаквог проблема, 8. новембра, да прође кроз Чачак са пратњом и оде према Равној Гори. Па, онда књига Станка Ракићевића где је потврђено да је онај поднаредник хтео да га убије.
Па, у тим документима који су у "Пурпурна слобода" први пут објављени види се не само да је саботирао и успоравао покрет четника из Краљева према Чачку, и не само да је одлагао почетак напада читава три дана, него се види и да је без разлога повукао снаге из опсаде Чачка према Драгачеву... Па, да је неко дојавио малој групи комуниста који су били у Гучи, да направе одступницу на Јелици, што је довело до хапшења капетана Богдана Марјановића, па чак није напао те комунисте на Јелици, док се повлачио, иако су били најмање пет-шест пута слабији од његових снага, него је окренуо према Горачићима, што су све четници морали да исправљају следећих месец дана... И тако даље...
Много је он глупости направио за једног ђенералштабног официра и зато није чудо што су подофицири и обични четници њега перципирали као издајника.
Одговори
#9

Ко ће га знати, можда има неке везе и чињеница да му је жена отишла у партизане 1941. па је било ту и личних момената. Треба то још истраживати.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#10

Ватхра је наш садашњи мајор Ђурић  Јок

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#11

(19-11-2022, 04:18 PM)Шумадинац Пише:  Ватхра је наш садашњи мајор Ђурић  Јок

Ниђе везе.
Одговори
#12

(19-11-2022, 09:09 AM)Николај Пише:  Ко ће га знати, можда има неке везе и чињеница да му је жена отишла у партизане 1941. па је било ту и личних момената. Треба то још истраживати.

Остајем при томе да је Ђурић био највећа Дражина грешка. Трребало је да га склони већ на Краљеву.
Одговори
#13

(19-11-2022, 05:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(19-11-2022, 09:09 AM)Николај Пише:  Ко ће га знати, можда има неке везе и чињеница да му је жена отишла у партизане 1941. па је било ту и личних момената. Треба то још истраживати.

Остајем при томе да је Ђурић био највећа Дражина грешка. Трребало је да га склони већ на Краљеву.

Интересантан је део из књиге историчара Николе Илића о Вери Пешић(тзв.српска Мата Хари) где каже ” Чак и када је заробљена од стране четника 1943 године , она је четничког мајора Радослава Ђурића покушавала да преведе на страну партизанског покрета ,на крају страдала је у мају 1944 због издаје и сарадње са Немцима и комунистима и стрељана код Сијаринске Бање  ”.
Одговори
#14

(19-11-2022, 09:09 AM)Николај Пише:  Ко ће га знати, можда има неке везе и чињеница да му је жена отишла у партизане 1941. па је било ту и личних момената. Треба то још истраживати.

Шта је после било са њом?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним