[Шумадинац]

Адмирал ме подстакао да отворим тему о веома важном и великом јунаку - Проти Мијаилу Даниловићу.....

Нађох овај најбољи интервју злата вредан. На почетку детаљно сведочење о погибији Николе Калабића. Онда наводи стварни узрок нацистичког масакра у Кривој Реци (многима непознат). После тога о ослобађању Крушевца, како и где се крио после рата 8 година, итд .....

[РежисерСтари]

Ако ћемо искрено проти су причали....

Милорад Белић,лепо,људски разложно,уз сво поштовање,обори ово све.

[Шумадинац]

Ако ћемо искрено проти су причали....

Милорад Белић,лепо,људски разложно,уз сво поштовање,обори ово све.

Шта конкретно? Да Машан Ђуровић није узрочник масакра у Кривој Реци предходно сваливши сву кривицу на Кесеровића?

[РежисерСтари]

Ако ћемо искрено проти су причали....

Милорад Белић,лепо,људски разложно,уз сво поштовање,обори ово све.

Шта конкретно? Да Машан Ђуровић није узрочник масакра у Кривој Реци предходно сваливши сву кривицу на Кесеровића?

Не,него тврди,на основу протиних иначе занимљивих мемоара,да прота не може ништа тврдити,јер није био ту када је Калабић ликвидиран,већ су му други причали на робији.

[Николај]

Није спорно да он није очевидац Калабићеве погибије, него да је то сазнао од очевидаца, али сада, 80 година после тих догађаја, то је најбоље са чим се располаже, а притом није озбиљно доведено у сумњу.

Направи паралелу са Хитлеровом смрћу. Званична историја данас одређује тачно време, место и начин његове смрти. Никада није било очевидаца његове погибије, а све околности везане за то потичу од људи из његовог окружења. Та верзија није била неспорна од почетка, рецимо Совјети су дуго сумњали у те податке, добијене добрим делом од Запада. У међувремену се појавило милион верзија о другачијим околностима завршетка његовог живота, наводе се друго време и место страдања или чак да је преживео рат, побегао у Јужну Америку и тамо скончао и све те теорије су мање или више "поткрепљене" неким "доказима". Међутим, званични датум и место престанка његовог живота нису промењени зато што се мало мало огласи неки "историчар" са фантастичном причом.

Поента је, негде мора да се стави тачка. Ако се то некад озбиљно доведе у питање, појавом нових, јаких доказа, онда може да се изврши ревизија тог догађаја. Комунисти своје тврдње нису доказали, ови други јесу и то је суд прихватио. Званично, то је тако, свиђало се то неком или не. А свако може у било које доба да доказује другачије, па и пред судом.

[РежисерСтари]

Није спорно да он није очевидац Калабићеве погибије, него да је то сазнао од очевидаца, али сада, 80 година после тих догађаја, то је најбоље са чим се располаже, а притом није озбиљно доведено у сумњу.

Направи паралелу са Хитлеровом смрћу. Званична историја данас одређује тачно време, место и начин његове смрти. Никада није било очевидаца његове погибије, а све околности везане за то потичу од људи из његовог окружења. Та верзија није била неспорна од почетка, рецимо Совјети су дуго сумњали у те податке, добијене добрим делом од Запада. У међувремену се појавило милион верзија о другачијим околностима завршетка његовог живота, наводе се друго време и место страдања или чак да је преживео рат, побегао у Јужну Америку и тамо скончао и све те теорије су мање или више "поткрепљене" неким "доказима". Међутим, званични датум и место престанка његовог живота нису промењени зато што се мало мало огласи неки "историчар" са фантастичном причом.

Поента је, негде мора да се стави тачка. Ако се то некад озбиљно доведе у питање, појавом нових, јаких доказа, онда може да се изврши ревизија тог догађаја. Комунисти своје тврдње нису доказали, ови други јесу и то је суд прихватио. Званично, то је тако, свиђало се то неком или не. А свако може у било које доба да доказује другачије, па и пред судом.

Није спорно за тебе који су у причи,али мислим да 99%појма нема да човек НИЈЕ БИО ТУ.

[ватхра]

Није спорно да он није очевидац Калабићеве погибије, него да је то сазнао од очевидаца, али сада, 80 година после тих догађаја, то је најбоље са чим се располаже, а притом није озбиљно доведено у сумњу.

Како то мислиш "није озбиљно доведено у сумњу"?
Само сведочење "рекла-казала" у већини случајева се не сматра као довољно добро за доказ на суду. Поготово што је дато преко пола века касније.

Направи паралелу са Хитлеровом смрћу. Званична историја данас одређује тачно време, место и начин његове смрти. Никада није било очевидаца његове погибије, а све околности везане за то потичу од људи из његовог окружења. Та верзија није била неспорна од почетка, рецимо Совјети су дуго сумњали у те податке, добијене добрим делом од Запада. У међувремену се појавило милион верзија о другачијим околностима завршетка његовог живота, наводе се друго време и место страдања или чак да је преживео рат, побегао у Јужну Америку и тамо скончао и све те теорије су мање или више "поткрепљене" неким "доказима". Међутим, званични датум и место престанка његовог живота нису промењени зато што се мало мало огласи неки "историчар" са фантастичном причом.

Како то мислиш није било очевидаца?

Више људи из окружења је сведочило да је видело његов леш.
Још битније, постоје физички докази - остаци његове вилице.

[Ђорђе]

Сведочење је најслабије доказно средство али је најслабије само релативно, у односу на остала доказна средства.

Тако да је сведочење сасвим довољно када не постоји било какво друго доказно средство.

[Николај]

Није спорно да он није очевидац Калабићеве погибије, него да је то сазнао од очевидаца, али сада, 80 година после тих догађаја, то је најбоље са чим се располаже, а притом није озбиљно доведено у сумњу.

Како то мислиш "није озбиљно доведено у сумњу"?
Само сведочење "рекла-казала" у већини случајева се не сматра као довољно добро за доказ на суду. Поготово што је дато преко пола века касније.

Ајде геније причај ми о јачини доказа у поступку. То је сведочење из друге руке, човек је сазнао нешто од очевидаца. Није слушао аброве по селу, то је "рекла-казала". У материјалном смислу нико није довео у питање то казивање, него се као ти хватају за околности под којима је дато сведочење: "после пола века" - као да је могао негде да сведочи раније, "припада истој страни", не него ће неко из Павелићевог окружења да зна боље о томе.

Више људи из окружења је сведочило да је видело његов леш.

Још битније, постоје физички докази - остаци његове вилице.

Никад нико није видео тренутак његове смрти, лепо сам написао. Ти који су сведочили да су видели леш, припадали су истој (његовој) страни. И њима је могло да се приговори да лажу, да скривају нешто, итд. (то су Совјети и радили).

ДНК анализа је много касније потврдила да су то Хитлерови остаци, знатно касније од званичног утврђивања околности његове смрти. Друго, ДНК анализа служи само да потврди да ли посмртни остаци припадају тој и тој особи, она не указује на начин и околности нечије смрти.

[Николај]

Није спорно за тебе који су у причи,али мислим да 99%појма нема да човек НИЈЕ БИО ТУ.

Па то није никаква тајна, свако кога занима нешто о тој теми, може то врло лако да сазна.

[Бенито]

Нека ова држава која није комунистичка и титоистичка нареди да се отворе све масовне гробнице које су иза себе оставили нацисти и комунисти. И нека се поваде све кости и ураде све ДНК анализе.
Па, ћемо као на длану видети какву смо историју учили и какву учимо данас.

[Милослав Самарџић]

Нека ова држава која није комунистичка и титоистичка нареди да се отворе све масовне гробнице које су иза себе оставили нацисти и комунисти. И нека се поваде све кости и ураде све ДНК анализе.
Па, ћемо као на длану видети какву смо историју учили и какву учимо данас.

Ево Ватра ће сутра на састанку Комитета да изнесе и подржи твој предлог.

[Николај]

Сведочење је најслабије доказно средство али је најслабије само релативно, у односу на остала доказна средства.

Тако да је сведочење сасвим довољно када не постоји било какво друго доказно средство.

Не само то, него овде није реч о сведочењу у кривичном поступку, где се одлучује о нечијој кривици и где би се оно строже ценило због тога. Овде је реч о сведочењу у ванпарничном поступку, који је много мање формалан и сложен.

[ватхра]

Ајде геније причај ми о јачини доказа у поступку. То је сведочење из друге руке, човек је сазнао нешто од очевидаца. Није слушао аброве по селу, то је "рекла-казала". У материјалном смислу нико није довео у питање то казивање, него се као ти хватају за околности под којима је дато сведочење: "после пола века" - као да је могао негде да сведочи раније, "припада истој страни", не него ће неко из Павелићевог окружења да зна боље о томе.

"Hearsay" се код нас често преводи као "рекла-казала", зато сам и ставио под наводнике. Такво сведочење се често не узима као озбиљан доказ на суду. Такође, сећање временом слаби је призната чињеница.
На крају, колико је изјава сведока које спомиње прота тачна? Они су били под нападом и бежали. Да ли су могли да га прегледају и утврде да је мртав? Да ли су у пометњи могли да замаене Калабића са неким другим? Да ли је он могао да буде само рањен? И на крају, да ли су просто могли да преносе лажне вести како би заштитили Калабића за кога су можда мислили да је још у бекству?
Свеукупно, нема никаквих материјалних доказа. Лабаво сведочење из друге руке. Ако је то "најбоље са чиме располажемо" онда јеби га.

Никад нико није видео тренутак његове смрти, лепо сам написао. Ти који су сведочили да су видели леш, припадали су истој (његовој) страни. И њима је могло да се приговори да лажу, да скривају нешто, итд. (то су Совјети и радили).

Објасни ми у чему је разлика у утврђивању да ли је неко умро то да је неко видео начин смрти, или непосредно касније видео и руковао са лешом?

ДНК анализа је много касније потврдила да су то Хитлерови остаци, знатно касније од званичног утврђивања околности његове смрти. Друго, ДНК анализа служи само да потврди да ли посмртни остаци припадају тој и тој особи, она не указује на начин и околности нечије смрти.

Ово је нетачно. ДНК анализом није потврђена Хитлерова смрт.