[Митић]

ДРАЖА СРПСКИ ЧЕТНИК У ПОЉСКОМ ПОКРЕТУ ОТПОРА (на енглеском)

https://jkorowicz.wordpress.com/2013/04/...derground/

[Djoleat]

Јел се зна нешто о страдању четника на јесен 45, тачније би било 17.октобра "45 и после тога. Спровођени су из Црнељеве (код Крупња) преко Завлаке према Шапцу. Тачније 2 четника су успели да побегну са спровода код Завлаке, једног партизана Митровић Душана (1922) из Горње Ковиљаче су савладали и убили 17. октобра, а други је наводно био до сестре у Завлаци. Касније су ухваћени и предати на суд и погубљење у Шапцу ?

[Романија]

До кад је живио Алекса Тепавчевић што је четовао до 1950. па емигрирао, и написао књигу Борба за слободу?

[Милослав Самарџић]

До кад је живио Алекса Тепавчевић што је четовао до 1950. па емигрирао, и написао књигу Борба за слободу?

До око 2000-те.

[Романија]

Да ли је свраћао у завичај икад и да ли сте разговарали с њим?

[Милослав Самарџић]

Да ли је свраћао у завичај икад и да ли сте разговарали с њим?

Мислим да није.
Нисам разговарао са њим. Његови рођаци су долазили у редакцију "Погледа".

[Романија]

Невјероватна књига.

[Мића Адмирал]

Невјероватна књига.

I neverovatan zivot.  Na kraju, jedva pismen, ostavio onakvo svedocenje.

[luka.luke]

Невјероватна књига.

I neverovatan zivot.  Na kraju, jedva pismen, ostavio onakvo svedocenje.

Има ли још нека књига са истом или сличном темом?

[Вук92]

Недавно тражећи податке везано за четнике из околине Никшића, наиђем на једну занимљивост. Наиме, у списковима расељених особа које су боравиле у Њемачкој, те у списку отпуштених логораша из логора у Оснабрику наиђем на име Батрић Контић, рођен 17.6.1924. у Никшићу, те даље идући тим трагом видим да је отпуштен из Оснабрика, 29.1.1945. Његово име појављива се и у 1946. и 1949. у Њемачкој, међу расељеним лицима. Године 1953. наведени Контић емигрирао је у Бразил, да би између 1957. и 1958. отишао у Парагвај чије је држављанство ускоро стекао судећи по документу из 1960. године. Такође имиграциони документи откривају име родитеља: Живко Контић и Златана рођ. Мрваљевић. 
Даље помињање овог човјека по имену Батрић Контић налазим у парагвајској литератури у вези убиства које се десило у граду Асунсион, престоници Парагваја, 23. септембра 1961. године. Наиме по писању тамошњих медија и листајући чланке о наведеном догађају, тог дана у биоскопу Сплендид током пројекције филма, Батрић Контић пришао је човјеку по имену Педро Ј. Прокопчук и испалио у њега хице, убивши га на лицу мјеста, а и сам је рањен том приликом, да би затим тако рањен напуатио биоскопску салу и изгубио се са лица мјеста уз помоћ парагвајског полицијског званичника, а изгледа да је и радио за Истражно одјељење, националне полиције Парагваја. Убијени Педро Ј. Прокопчук био је Пољак, мајстор клавира и бивши капетан нацистичке СС обавјештајне службе, у то вријеме запослен у парагвајском државном апарату, као дио неке тајне полиције. 
Зашто парагвајска штампа и литература наводи да је Батрић Контић био хрватски националиста, када се из докумената јасно види да је био Србин из Никшића, није ми познато. Свакако знимљив случај, као и његова улига у рату, да ли је у Оснабрику био као заробљеник у априлском рату, или пак ту доспио као четник и сл...питања су која се постављају. У новинама "Побједа" од 15.4.1945. наводи се лице Батрић Контић који је пресуђен на 11 година робије, као активни сарадник и обавјештајац Баја Станишића и учесник у убиству једног политичког комесара из Боке. Да ли је то иста особа, такође требало би утврдити.

[ватхра]

У време Априлског рата није имао ни 17 година, тако да тешко да је тад заробљен.

[Вук92]

Поручник Милован Т. Братић, рођен 23.2.1912. године у Прњавору - Мачва, од родитеља Тома Братића и мајке Милице рођ. Миљановић. Током рата био командир Прњаворске чете, Церског четничког одреда. Након рата, боравио у избјегличком кампу Rastatt, одакле је 1951. емигрирао у Бразил, гдје је и умро 1963. године.

[Петар]

Поручник Милован Т. Братић, рођен 23.2.1912. године у Прњавору - Мачва, од родитеља Тома Братића и мајке Милице рођ. Миљановић. Током рата био командир Прњаворске чете, Церског четничког одреда. Након рата, боравио у избјегличком кампу Rastatt, одакле је 1951. емигрирао у Бразил, гдје је и умро 1963. године.

Заробљен од Немаца 1942.године и одведен у логор.

[Мића Адмирал]

Поручник Милован Т. Братић, рођен 23.2.1912. године у Прњавору - Мачва, од родитеља Тома Братића и мајке Милице рођ. Миљановић. Током рата био командир Прњаворске чете, Церског четничког одреда. Након рата, боравио у избјегличком кампу Rastatt, одакле је 1951. емигрирао у Бразил, гдје је и умро 1963. године.

Заробљен од Немаца 1942.године и одведен у логор.

У књигама Бањичког логора пише да је рођен у Билећи.