Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Ма откуд се сјећам, нусам нио ни рођен. Кез
Одговори

(26-02-2023, 09:44 PM)Djoleat Пише:  Онај пут, који се наслања на овај календар, којим је забележено и светосавље и Косовски завет, ако није срамота ?

Миланковић није много говорио о садашњем тумачењу мерењу времена Ц14 методом, али се није бунио против 200милионите старости света. Али јесте највише говорио о климатским променама па је добро што си га поменуо.
Васељенска патријаршија, фанари, иначе велики љубитељи словенског народа, барабар са британцима, и цела западна, римска цивилизација, која се наставља на античку грчку, признаје грке као најстарију цивилизацију, као да пре тог њиховог 7.века пре Христа ништа није било.

Тачан одговор је дао претходни члан.

5508г.п.н.е је дошло до померања артичког круга, од западне европе ка садашњем северном полу, поларне звезде од Змаја ка садашње Малом медведу, и отопљавања ових крајева те је почело одозго са Хипербореје насељавање нас илира на ове просторе, а руса ка источној Азији и настанка Подунавке културе.. Ми илири И2 хаплогрупа и руси Р1а срећемо и мешамо у Украјини и после 2000г са јужног Урала као словено-аријевци крећемо и ка Индији.

То ме подсетио данашњи снег, и два дана што ће бити зиме, и што је кад сам ја био клинац почетком деведестих кад најаве да ће 30.јула бити скоро 30 степени, пакао, а сад преко 40 добар дан, и што сам ја лично у дворишту посејао авокада и манго, киви одавно, и у овом мом селу на Дрини има око 10так стабала банане, у манастиру Чокешина код Шапца плантаже, а у америци око -45 јуче, неки дан -52, те се центар пола наставља ка горе кретати.

Прелепо тумачење догађаја из прошлости...али, слажем се: у уводној речи је покретач теме саопштио да постављач питања „аминује“ када је одговор тачан.

"Онај пут, који се наслања на овај календар, којим је забележено и светосавље и Косовски завет, ако није срамота ?"

Зашто тако нервозно са питањем ако није срамота...ма где срамота али није практично - нисмо само на свету.


ПС

Значи, до померања осе полова и арктичког круга је дошло одједном и...цап...успоставила се старчевачка култура, одједном 5508-ме године и одмах су били способни да бележе календарско време.

Ја сам вам дао верско тумачење (али, ко ће га знати можда је и научно) а научно би било могуће једино да је неко бележио календарско време...ко и како...не бих улазио у те расправе јер би стигли у ћорсокак (а у вези са науком сам споменуо Миланковића). Рекао бих да је то све морало бити поступно (од насељавања па до успостављања неке цивилизације које је кадра да бележи календарско време) јер би нагла промена довела до катаклизме па не би нико могао да прибележи почетак календара и мерење времена.

Али, с обзиром да ви по правилу аминујете тачност одговора, слажем се са вашом одлуком, шта је тачан одговор: цап и ето старчевачке културе од 5508-ме...са администрацијом која је то убележила...

А пре Христа је била велика древна египатска култура а давно пре ње сумерска (на коју се и египатска...али и данашње хришћанство „ослања“). Мало сте, чини ми се острашћени и при питању вере: кажем да је Васељенска патријаршија признала то мерење времена, првим Србима који су прихватали хришћанство.
Одговори

Колико дугометражних играних, а колико уопште филмова је снимљено у време Краљевине СХС/Југославије ?
Одговори

(27-02-2023, 01:00 AM)Бенито Пише:  Колико дугометражних играних, а колико уопште филмова је снимљено у време Краљевине СХС/Југославије ?


Требало би да је 45 домаћих дугометражних, средњометражних и кратких играних филмова снимано или барем лансирано као пројекти.

А дугометражних је можда било 15.
Одговори

(26-02-2023, 11:57 PM)Авакс Пише:  Прелепо тумачење догађаја из прошлости...али, слажем се: у уводној речи је покретач теме саопштио да постављач питања „аминује“ када је одговор тачан.

"Онај пут, који се наслања на овај календар, којим је забележено и светосавље и Косовски завет, ако није срамота ?"

Зашто тако нервозно са питањем ако није срамота...ма где срамота али није практично - нисмо само на свету.

Па јесте, најбоље и да смо календар примили ми не од вишњег Коледа дар, гледајући како звезде у свастику иду око Поларне, ко што смо и писмо од истих примили у 10веку, и нисмо имали Србицу у Винчи 4500г.п.н.е.То што Тора пратећи догађаје и животе патријараха броји око 4000г., а грчки превод исте на 7500г. ме не би чудило да је исто с намером штимовано да преузму исто, ко што су увек и радили и сад исто раде са тзв. древним илирима-шиптарима. Година у минут настанка културе, ако то питаш, могло би и контра аргументом, ако они промаше у преводу торе, или садашње протестанске који Је се највише баве, и ако тај датум шета по 2000г. горе доле, како у минут? По мени то није питање, јесте постепено захладњивало, али кад је највећа група масовно стигла на југ и посејала неку културу низ Дунав, почели да броје.
Одговори

(27-02-2023, 01:48 AM)Mitic Пише:  
(27-02-2023, 01:00 AM)Бенито Пише:  Колико дугометражних играних, а колико уопште филмова је снимљено у време Краљевине СХС/Југославије ?


Требало би да је 45 домаћих дугометражних, средњометражних и кратких играних филмова снимано или барем лансирано као пројекти.

А дугометражних је можда било 15.

Снимљено је око 40 (вероватно је 45 тачан број) дугометражних играних филмова, од чега су у целости сачувана само 4. Архив Југословенске кинотеке успео је преко извора другог реда, односно мукотрпним и дугогодишњим истраживањима да пронађе да је снимљен тај број филмова, иако о многима нема никаквог другог трага, па је на посредан начин састављен списак тих филмова.
Укупан број филмова снимљених у време Краљевине СХС и Југославије, а то су кратки и дужи документарни, кратки играни, рекламни, амбијентални и други различити филмови, је невероватних 1250.
Одговори

(27-02-2023, 12:01 PM)Бенито Пише:  Снимљено је око 40 (вероватно је 45 тачан број) дугометражних играних филмова, од чега су у целости сачувана само 4. Архив Југословенске кинотеке успео је преко извора другог реда, односно мукотрпним и дугогодишњим истраживањима да пронађе да је снимљен тај број филмова, иако о многима нема никаквог другог трага, па је на посредан начин састављен списак тих филмова.
Укупан број филмова снимљених у време Краљевине СХС и Југославије, а то су кратки и дужи документарни, кратки играни, рекламни, амбијентални и други различити филмови, је невероватних 1250.


Јесте, кад се узме свеукупан број филмова из свих жанрова, снимљено је преко 1000 филмова. Барем сам ја видео тај општи податак, а Ти си дао прецизан број.
Одговори

Често помињемо, с разлогом, предратну "грађанску елиту" у Краљевини Југославији. У њу убрајамо научну и универзитетску елиту, како из друштвених, тако и ствараоце из природних и техничких наука, затим припаднике клера СПЦ, писце, интелектуалце, разне доброчинитеље, ктиторе, индустријалце, учитеље, официре ВКЈ....
Колико је, по проценама историчара, било српске грађанске елите у Краљевини Југославији пред почетак Другог светског рата?
Одговори

(27-02-2023, 01:10 PM)Mitic Пише:  
(27-02-2023, 12:01 PM)Бенито Пише:  Снимљено је око 40 (вероватно је 45 тачан број) дугометражних играних филмова, од чега су у целости сачувана само 4. Архив Југословенске кинотеке успео је преко извора другог реда, односно мукотрпним и дугогодишњим истраживањима да пронађе да је снимљен тај број филмова, иако о многима нема никаквог другог трага, па је на посредан начин састављен списак тих филмова.
Укупан број филмова снимљених у време Краљевине СХС и Југославије, а то су кратки и дужи документарни, кратки играни, рекламни, амбијентални и други различити филмови, је невероватних 1250.


Јесте, кад се узме свеукупан број филмова из свих жанрова, снимљено је преко 1000 филмова. Барем сам ја видео тај општи податак, а Ти си дао прецизан број.

Да, документарних је убедљиво највише и њих је доста сачувано, али се мало приказују. Више се приказују, и даље, Филмске новости друга Тита и партије.
Одговори

(27-02-2023, 04:27 PM)Бенито Пише:  Често помињемо, с разлогом, предратну "грађанску елиту" у Краљевини Југославији. У њу убрајамо научну и универзитетску елиту, како из друштвених, тако и ствараоце из природних и техничких наука, затим припаднике клера СПЦ, писце, интелектуалце, разне доброчинитеље, ктиторе, индустријалце, учитеље, официре ВКЈ....
Колико је, по проценама историчара, било српске грађанске елите у Краљевини Југославији пред почетак Другог светског рата?

Једва чекам одговор, а управо сам сазнао да је један од припадника те елите, Милан Кашанин, добио на поклон прстен од кнеза Павла. То је занимљиво питање: чији лик је угравиран на прстен?
Одговори

(27-02-2023, 04:27 PM)Бенито Пише:  Често помињемо, с разлогом, предратну "грађанску елиту" у Краљевини Југославији. У њу убрајамо научну и универзитетску елиту, како из друштвених, тако и ствараоце из природних и техничких наука, затим припаднике клера СПЦ, писце, интелектуалце, разне доброчинитеље, ктиторе, индустријалце, учитеље, официре ВКЈ....
Колико је, по проценама историчара, било српске грађанске елите у Краљевини Југославији пред почетак Другог светског рата?


Између 600 и 700 хиљада, претпостављам.

А највише можда око милион.
Одговори

(27-02-2023, 08:45 PM)Mitic Пише:  
(27-02-2023, 04:27 PM)Бенито Пише:  Често помињемо, с разлогом, предратну "грађанску елиту" у Краљевини Југославији. У њу убрајамо научну и универзитетску елиту, како из друштвених, тако и ствараоце из природних и техничких наука, затим припаднике клера СПЦ, писце, интелектуалце, разне доброчинитеље, ктиторе, индустријалце, учитеље, официре ВКЈ....
Колико је, по проценама историчара, било српске грађанске елите у Краљевини Југославији пред почетак Другог светског рата?


Између 600 и 700 хиљада, претпостављам.

А највише можда око милион.

Иди, бре, Митке... Прецени Ти Србе начисто.
Тај проценат грађанске елите није постојао ни у најизразитијим грађанским државама, које су имале знатно дужу историју у изградњи грађанске државе, попут Француске, Швајцарске и САД, или дугу колонијалну историју попут Уједињеног краљевства, краљевина Холандије или Белгије....
Знатно мање...
Одговори

У ствари, ово што сам навео би се односило на целу Краљевину.

Онда око 70 хиљада.
Одговори

Тако је, отприлике...
Дакле, одговор је око 60 хиљада.
Једноставно је: сабери број монаха и свештеника СПЦ, па универзитетску елиту Београда и Скопља, број официра ВКЈ, и оно нешто независних интелектуалаца, писаца и проналазача, плус неколико стотина ктитора и већих привредника, и доћи ћеш, уз политичаре наравно, до броја који је приближан оном који сам навео.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 59 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним