[Милан Бабић]

поручник Момчило Мићић († 11. октобар 1942.) командант Власничке бригаде Романијског корпуса.

rez. poručnik Momčilo Mićić, po zanimanju pravnik, postavljen je za komandanta Vlaseničke brigade 11.okrobra  1942. godine i to Naredbom br.4 komandanta Operativnih jedinica Istočne Bosne i Hercegovine, majora Petra Baćovića. Istom naredbom za komandanta Vlaseničkog sreza je imenovan Miloš Čelonja. Poručnik Momčilo Mićić je bio komandant Vlaseničke brigade vrlo kratko jer je mučki ubijen od strane partizana u selu Brajinci, zasok Mrkajići kod Šekovića, tačnije na spavanju je iskasapljen. O ovome je pisao i Stevo Voinović u knjizi "Na službi kod Dangića". Mićić je ubijen početkom decembra 1942. godine. Neposredni izvršilac ubistva je bio Novak Mrkajić zvani Šintor koga su četnici ubrzo uhvatili i ubili. Nažalost, iz osvete četnici su u navedenom selu izvršili zločin i ubili 13 civila srpske nacionalnosti koji su učestovali u izdaji komandanta Mićića. Navedeni zločin koji se zaista desio stavljen je na teret u beogradskom procesu Draži Mihailoviću s tim da je u optužnici navedena brojka od 130 civila, dodata je nula, iako u knjizi "Birač u NOB-u" iz 1983. autora Zdravka Antonića navode se tačno imena ubijenih civila i to njih 13. Neposredni izvršioci navedenog zločina bili su Momčilov brat Milutin, te Pero Vitić i Uglješa Kandić. Kako je u to vrijeme zamjenik komandanta Vlaseničke brigade bio Rajko Čelonja i preuzeo komandu nad brigadom, u beogradskom procesu protiv Draže Mihailovića, u optužnici je navedeno da su četnici Mihailovićevog komandanta Rajka Čelonje u istočnoj Bosni, selu Brainci, decembra 1942. godine ubili 130 civila, što žena što djece.

Мићић је убијен 11. октобра, ово је од његове сестре информација, свједочење, а не у децембру.

Рођен је 1913.

Убили су га његови школски другови. Један од њих је узео Момчилову кожну јакну и у њој касније дошао у Власеницу.

Момчило је носилац Карађорђеве звијезде, што је емитовао и радио Лондон.

[Boško]

поручник Момчило Мићић († 11. октобар 1942.) командант Власничке бригаде Романијског корпуса.

rez. poručnik Momčilo Mićić, po zanimanju pravnik, postavljen je za komandanta Vlaseničke brigade 11.okrobra  1942. godine i to Naredbom br.4 komandanta Operativnih jedinica Istočne Bosne i Hercegovine, majora Petra Baćovića. Istom naredbom za komandanta Vlaseničkog sreza je imenovan Miloš Čelonja. Poručnik Momčilo Mićić je bio komandant Vlaseničke brigade vrlo kratko jer je mučki ubijen od strane partizana u selu Brajinci, zasok Mrkajići kod Šekovića, tačnije na spavanju je iskasapljen. O ovome je pisao i Stevo Voinović u knjizi "Na službi kod Dangića". Mićić je ubijen početkom decembra 1942. godine. Neposredni izvršilac ubistva je bio Novak Mrkajić zvani Šintor koga su četnici ubrzo uhvatili i ubili. Nažalost, iz osvete četnici su u navedenom selu izvršili zločin i ubili 13 civila srpske nacionalnosti koji su učestovali u izdaji komandanta Mićića. Navedeni zločin koji se zaista desio stavljen je na teret u beogradskom procesu Draži Mihailoviću s tim da je u optužnici navedena brojka od 130 civila, dodata je nula, iako u knjizi "Birač u NOB-u" iz 1983. autora Zdravka Antonića navode se tačno imena ubijenih civila i to njih 13. Neposredni izvršioci navedenog zločina bili su Momčilov brat Milutin, te Pero Vitić i Uglješa Kandić. Kako je u to vrijeme zamjenik komandanta Vlaseničke brigade bio Rajko Čelonja i preuzeo komandu nad brigadom, u beogradskom procesu protiv Draže Mihailovića, u optužnici je navedeno da su četnici Mihailovićevog komandanta Rajka Čelonje u istočnoj Bosni, selu Brainci, decembra 1942. godine ubili 130 civila, što žena što djece.

Мићић је убијен 11. октобра, ово је од његове сестре информација, свједочење, а не у децембру.

Рођен је 1913.

Убили су га његови школски другови. Један од њих је узео Момчилову кожну јакну и у њој касније дошао у Власеницу.

Момчило је носилац Карађорђеве звијезде, што је емитовао и радио Лондон.

Hvala na informaciji i ispravci, ne bih da sporim navedeni detalj al sam lično slušao od par četnika, učesnika navedenog događaj gde govore da je ga namamila učiteljica Rosa Jakšić, inače njegova kuma, te se Mićić odvojio od vojske i otišao sam da noći u selo Mrkajići bez prateć čete, a koji navode da je bilo početkom decembra 1942. godine. Svi oni spominju da je Mićića lično ubio Novak Mrkajić zvani Šintor. Ubistvo se desilo u vremenu kada je Vlasenička, Kladanjska i 1. Sarajevska brigada upala na teren Šekovića koji su u to vreme kontrolisali partizani. Slično se navodi u knjigama "Birač u NOB-u" i "Na službi kod Dangića" i svi izvori napada četnika na Birčanski partizanski odred navode da je to kraj novembra i početak decembra, ali ako je sestra potvrdila navedeni podatak, pretpostavljam da je tačan i ne bih da sporim, mozda je moja greška.

[Милан Бабић]

Момчило је добио наређење да ријеши питање комуниста у Шековићима. Како је био школски друг са факултета у Београду, са Браном Савићем, дојавио му је да се склони.

Бране је упознао Чолаковића са намерама ЈВ, те је овај са својим људима донио одлуку о ликвидацији.

11. октобра Мићић је дошао у Шековића са својом војском, а затим се на позив куме Росе упутио њеној кући. Код кумова је вечерао, да би затим у кућу упала два Мркајића и Неђо Мићановић. Напали су Момчила, а он их је накратко савладао да би затим побјегао из куће. Пуцали су за њим, и ранили га код тарабе. Пришао му је Новак Мркајића и пуцао у уста.
"Момчила Мићића су убили 11. октобра 1942. године. Са њега мртвог, Здравко Савић звани Тандара из Тузле, скинуо је кожно одело и узео дукате" - јасно каже Мићићева сестра .

Остало је касније следило.

[Милослав Самарџић]

Опет наивност... Нису људи могли да поверују шта су комунисти.

[Boško]

Опет наивност... Нису људи могли да поверују шта су комунисти.

Upravo tako. Na ovom prostoru istočne Bosne domaći četnici i partizani nisu imali međusobnih sukoba sve dok se nije desilo ubistvo Momčila Mićića, čak su i kurirske veze održavali. Nažalost srpski seljak u istočnoj Bosni nije znao šta su komunisti i njihovu pokvarenu nameru.

[luka.luke]

Опет наивност... Нису људи могли да поверују шта су комунисти.

Upravo tako. Na ovom prostoru istočne Bosne domaći četnici i partizani nisu imali međusobnih sukoba sve dok se nije desilo ubistvo Momčila Mićića, čak su i kurirske veze održavali. Nažalost srpski seljak u istočnoj Bosni nije znao šta su komunisti i njihovu pokvarenu nameru.

Нажалост, изгледа да је (макар у овом случају) српски сељак боље знао шта су комунисти од поручника

[РежисерСтари]

Опет наивност... Нису људи могли да поверују шта су комунисти.

Upravo tako. Na ovom prostoru istočne Bosne domaći četnici i partizani nisu imali međusobnih sukoba sve dok se nije desilo ubistvo Momčila Mićića, čak su i kurirske veze održavali. Nažalost srpski seljak u istočnoj Bosni nije znao šta su komunisti i njihovu pokvarenu nameru.

То није знала ни већина официра.Они нису ни слутили природу те идеје.За ту наивност,остајали су без главе.Невероватна наивност.Леп живот пре рата,уљуљкао их је и удаљавао од тумачења ратних идеја.Рат би имао сасвим други облик,можда и ток,да су више били инволвирани у срж комунизма.Овако -лако-ћемо с " њима,а испаде супротно.Чињенице.


Значи Челоња је надимак.

А Ласица из околине Чајнича?Да ли он делује око Власенице,и према Дрини,имате ли податке?

[Бесеровић]

Има ли још данас Југовића на Романији?Да објасним мој ник "Бесеровић",!Порекло ми је са Мајчине стране од Војводе Бесера Југовића са Романије,који је живео у 18. веку и био велики јунак,имао је још троје браће!Побише неке Турке и затим пребегоше преко Дрине и населише се на падинама планине Таре,тако је и добило име место Бесеровина изнад Бајине Баште.Само сам додао на Бесер ово ић!

[Бесеровић]

поручник Момчило Мићић († 11. октобар 1942.) командант Власничке бригаде Романијског корпуса.

Да ли постоји његова слика из рата?

[Бесеровић]

[Сокољанин]

Има ли још данас Југовића на Романији?Да објасним мој ник "Бесеровић",!Порекло ми је са Мајчине стране од Војводе Бесера Југовића са Романије,који је живео у 18. веку и био велики јунак,имао је још троје браће!Побише неке Турке и затим пребегоше преко Дрине и населише се на падинама планине Таре,тако је и добило име место Бесеровина изнад Бајине Баште.Само сам додао на Бесер ово ић!

Много година касније, од тих Југовића из Бесеровине је изникао један див јунак - потпоручник Обрен Југовић, командант Рачанске Јуришне бригаде...

[luka.luke]

Има ли још данас Југовића на Романији?Да објасним мој ник "Бесеровић",!Порекло ми је са Мајчине стране од Војводе Бесера Југовића са Романије,који је живео у 18. веку и био велики јунак,имао је још троје браће!Побише неке Турке и затим пребегоше преко Дрине и населише се на падинама планине Таре,тако је и добило име место Бесеровина изнад Бајине Баште.Само сам додао на Бесер ово ић!

Много година касније, од тих Југовића из Бесеровине је изникао један див јунак - потпоручник Обрен Југовић, командант Рачанске Јуришне бригаде...

Има Југовића и сада. Једна од највећих фамилија Романије. Највише у Мокром ( Од њих је Стеван Југовић, комадант јуришлија) и Љубогошти код Пала.

[Бесеровић]

Има ли још данас Југовића на Романији?Да објасним мој ник "Бесеровић",!Порекло ми је са Мајчине стране од Војводе Бесера Југовића са Романије,који је живео у 18. веку и био велики јунак,имао је још троје браће!Побише неке Турке и затим пребегоше преко Дрине и населише се на падинама планине Таре,тако је и добило име место Бесеровина изнад Бајине Баште.Само сам додао на Бесер ово ић!

Много година касније, од тих Југовића из Бесеровине је изникао један див јунак - потпоручник Обрен Југовић, командант Рачанске Јуришне бригаде...

Има Југовића и сада. Једна од највећих фамилија Романије. Највише у Мокром ( Од њих је Стеван Југовић, комадант јуришлија) и Љубогошти код Пала.

Хвала пуно!Мајчино Девојачко презиме Максимовић је настало од Бесеровог рођеног брата Максима Југовића!Да ли има презиме Шарац на Романији и из ког су места,коју Славу Славе?

[Бесеровић]