[Бенито]

Нити је понуђена предаја Англоамериканцима, нити је предаја Совјетима значила масовну гробницу.

Ма, како да не!

[Potporucnik1]

У више наврата сте говорили да су комунисти имали 9 дивизија 1. септембра 1943.
На Википедији пише да су имали 17 
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BF...0%92%D0%88
Шта мислите о томе?

[ватхра]

Бенито,
По совјетским подацима у заробљеничким логорима је било 2,8 милиона заробљеника из Вермахта (нису сви Немци), од чега је око 380 хиљада умрло - мање од 14 одсто.
На тај број треба додати и оне који су умрло на путу до заробљеничким логора. Примера ради, код Стаљинграда је заробљено преко 90 хиљада исцрпљених Немаца, од којих је већина убрзо преминула.

Немачке максималне процене које сврставају све нестале као заробљене (што је теоретски неизводљиво) наводе да је било око три милиона заробљених а да је око 1,1 милион од њих умрло у заробљеништву.
Ове процене очигледно претерано дају број преминулих а смањују број заробљених.

Ако неко мисли да је то стравично, треба да погледа како су прошли совјетски заробљеници из 1941-42. године. Имају подаци у студији Кривошејева.

Тако да су Немци који су предавали, поготово крајем рата, имали прилично добре шансе да преживе.

Што се тиче предаје НОВЈ, велик део немачких јединица је починио тешке злочине против цивила, попут припадника 7. СС или 1. Брдске. Плус су убијали заробљене партизане.

[ватхра]

Што се тиче наводне предаје Немаца четницима и Савезницима, са идејом да предају наоружање четницима а да се они предају Савезницима, тако нешто је потпуно неизводљиво. По томе би Немци би требало да пређу, углавном пешке, од Грчке до Србије, дају оружје четницима и МекДауелу, а онда вероватно да пређу пешке назад до мора да би се предали Савезницима.

Немци се нису предали на Криту до краја рата иако су били потпуно одсечени. Нити у лукама у Француској (Лоријен итд), Каналска острва итд итд. Идеја да би се предали на Југоистоку је бесмислена

Али предлог са којим су дошли код МекДауела уопште није био бесмислен. Наравно није ни могао бити прихваћен

[Бенито]

Бенито,
По совјетским подацима у заробљеничким логорима је било 2,8 милиона заробљеника из Вермахта (нису сви Немци), од чега је око 380 хиљада умрло - мање од 14 одсто.
На тај број треба додати и оне који су умрло на путу до заробљеничким логора. Примера ради, код Стаљинграда је заробљено преко 90 хиљада исцрпљених Немаца, од којих је већина убрзо преминула.

Немачке максималне процене које сврставају све нестале као заробљене (што је теоретски неизводљиво) наводе да је било око три милиона заробљених а да је око 1,1 милион од њих умрло у заробљеништву.
Ове процене очигледно претерано дају број преминулих а смањују број заробљених.

Ако неко мисли да је то стравично, треба да погледа како су прошли совјетски заробљеници из 1941-42. године. Имају подаци у студији Кривошејева.

Тако да су Немци који су предавали, поготово крајем рата, имали прилично добре шансе да преживе.

Што се тиче предаје НОВЈ, велик део немачких јединица је починио тешке злочине против цивила, попут припадника 7. СС или 1. Брдске. Плус су убијали заробљене партизане.

То што у Србији нису обележене масовне гробнице припадника Вермахта и других немачких јединица, а које су пострељали припадници Црвене армије, не значи да оне не постоје и данас. 
Постоје толика сведочења о масовним погубљењима припадника Вермахта које су извршили совјетски војници да је крајње бесмислено да расправљамо о том питању.  
Наравно на крају рату је заробљено највише немачких официра и војника, и било је крајње бесмислено, са совјетске тачке гледишта, да их не искористе као скоро бесплатну радну снагу. 
Али, у јесен 1944. године, а на који период се односило питање Потпоручника, не само да се дешавало масовно убијање приликом предаје или заробљавања Немаца, него су за то скоро сви и знали, а посебно Немци.

[ватхра]

Бенито,
Твоју тезу да Немци нису хтели да се предају Совјетима септембра 1944. поткрепљујеш тиме да је било масовних стрељања немачких војника заробљених у борби. То је погрешно
Дао сам ти статистичке податке за цео период рата.

Немци су се ретко предавали током рата, не само Совјетима него и Англоамериканцима.

Тако да је теза да Немци само што се нису предали четницима бесмислена

[Митић]

2 Sept. 1944

У Србији је, изгледа, у настајању договор између Недића и Михаиловића на антибољшевичкој основи. Срби су предложили да се на српској територији разоружају Бугари, као и немачке трупе.

https://nhc.duracloud.org/durastore/coll..._03_01.pdf

Извор: Ратни дневник немачког штаба морнарице (Оперативни одсек), Део А, Том 61, Септембар 1944 (01-15 Септембар 1944), стр. 24

[Бенито]

Бенито,
Твоју тезу да Немци нису хтели да се предају Совјетима септембра 1944. поткрепљујеш тиме да је било масовних стрељања немачких војника заробљених у борби. То је погрешно
Дао сам ти статистичке податке за цео период рата.

Немци су се ретко предавали током рата, не само Совјетима него и Англоамериканцима.

Тако да је теза да Немци само што се нису предали четницима бесмислена

Уопште нисам изнео никакву тезу, бесмислену или не, да је команда Вермахта Југоисток желела да се преда Англоамериканцима. 
А то што уопште не признајете да су припадници Црвене армије масовно убијали немачке заробљенике није чак ни за коментар.

[ватхра]

Осим што то не да нисам навео, него сам дао и бројчани оквир колико би то могло да износи. Укупно можда до десет одсто заробљених. И то заробљених током борбе.
Теоретски максимум је да је око двадесет одсто заробљених умрло или убијено пре доласка у заробљеничким логор. Али у тај проценат спадају сви који се воде као нестали, умрли од рана по заробљавању итд итд.

А ваша теза је да су Совјети убијали све немачке заробљенике, која се заснива на чему?

[Николај]

Мој деда је посматрао како Немци поправљају пругу Београд-Ниш негде на одсеку од Лапова до Брзана, када су их изненадили Совјети. Углавном су се разбежали, а један немачки инжењер који је надгледао радове се предао. Совјети су га стрељали на лицу места, још је остао непокопан, па су га после развлачили сеоски пси. Није од утицаја на неки општи закључак, али ето, не може да шкоди да се забележи.

[Милослав Самарџић]

Совјети су побили Немце које су им предали четници, у Крушевцу и Чачку.

[Митић]

Како су немачки ратни заробљеници живели и умирали у СССР-у

https://rs.rbth.com/istorija-rusije/9374...ika-u-sssr

[Monarhist]

Да и ја напишем породично искуство. Мој ђед је заробљен на почетку рата негде према Паланци. Е сад, после потуцања по логорима Швабе су доста Срба одвеле на принудни сеоски рад због недостатка радне снаге. Тако је мој ђед запао код једне швапске породице у Горњој Аустрији. Били су много добри људи, тако да су нас после рата посетили, а онда су ђед и мој отац отишли тамо у посету. Углавном на свечаној вечери који су приредили ђед се присетио успомена али и упознао са неким људима-мештанима које онда није срео јер су они били на источном фронту. Један од тих је касније те вечери испричао да је тамо био заробљен од Руса. Пошто су га одредили да буде тумач и учи руске речи, добијао је дуплу порцију хране у односу на руске војнике. Уопштено, Руси су му остали у јако лепом сећању и каже да су се према њима односили хладно али ипак пристојно (нису их малтретирали и морили глађу нпр).

[Митић]

Генерал Донован је 18. септембра 1944. обавештен о другом сусрету Мекдауела и Штеркера. Нојбахер се управо вратио из Хитлеровог штаба и желео је да „разговара и о немачкој предаји“. Мекдауел је послао извештај о овој иницијативи још 17. септембра 1944. Његов поново пренети извештај је парафразиран на следећи начин:

А. Нојбахер жели да преговара у вези са потпуном предајом Немачке, али наводи да је тешко наћи либералну групу унутар Немачке која је компетентна да се о томе саветује са Савезницима или да преузме административне задатке које су Савезници делегирали.
Б. Он жели да савезници припреме трупе да буду спремне да окупирају Немачку када дође до капитулације.
Ц. Мађарска је на ивици унутрашње експлозије, каже Нојбахер, и постоји озбиљна невоља анархије.
Д. Хуни држе северну Југославију само ради одлагања мађарске експлозије која би изазвала невоље унутар Немачке.
Е. Њихов главни циљ је да спрече анархију у околним регионима која би се могла проширити на Немачку.
Ф. Ноћу на путу кроз Ниш и Смедерево Хуни шаљу трупе из Грчке да покушају да задрже са истока на запад линију Саве и линије у Угарској обележене рекама које теку јужно до Дунава.
Г. Целу северну Југославију евакуише Гестапо.

Мекдауел је имао ово да каже у вези са горе наведеним:

А. Мисли да Нојбахер искрено тежи ка безусловној предаји одмах.
Б. Не зна за величину групе која стоји иза Нојбахера.
Ц. Мисли да би Хуни дозволили савезницима улазак ако би линију Трст—или Ријека—Београд држале армије које нису руске.
Д. Сматра да је страх да би Савезници дозволили Немачкој да неко време остане у хаосу једина препрека потпуној предаји Немачке.
Е. Препоручује да Стејт [Департман] пошаље представника.60

Генерал Донован је замољен да обавести Стејт департмент о свим овим догађајима. Међутим, већ 18. септембра Мекдауел је добио чврсто и јасно упутство:

У циљу повратка, немојте ићи у Београд нити преузимати иницијативу у мировним преговорима или било каквим другим активностима, већ наставите са достављањем обавештајних извештаја до евакуације. 61

60. Green to Donovan, Sept. 18, 1944, File 353, Box 32, Entry 136, RG 226, NA.
61. BARI-SI-PRO-32, Independent American Military Mission to Marshal Tito, November 1-15, 1944, File 325, Box 24, Entry 154, RG 226, NA. See also Tomasevich, War and Revolution, p. 383.

https://www.scribd.com/doc/98520967/The-...s-War-WWII

Извор: "The Secrets War: The Office of Strategic Services in World War II", Edited by George C. Chalou, Published for the National Archives and Records Administration by the National Archives Trust Fund Board 1992, Second Printing 2002, стр. 207-208