25-12-2023, 10:25 AM
Чињеница је да је сам Душан себе сматрао за настављача грчких (источно-римских ) царева.То се пре свега види у царској титули "Срба и Грка.." првим повељама на грчком и самој застави царства (преузетој).
Постоје бројне теорије о поријеклу заставе са двоглавим орлом.Оно што је историјски и хронолошки логично јесте њен настанак након распада Римске империје ,никако пре.Зашто ? Званична застава Римске империје била је једноглави орао са раширеним крилима - као симболом брзине освајања.
Заставу са двоглавим орлом проналазимо и у Западном али и у Источном Римском царству.
Разумна претпоставка значења симбола јесте претензија ка освајању оног другог дијела (на основу заставе цјеловите империје).Западног ка Источном (1204.г) односно Источног ка Западном (565.г).
На данашњој застави Србије се види чувено "Б" које је трансформисано у "С" односно позната 4С као национални симбол Срба и наравно двоглави орао.Ако томе додамо православну (грчку) хришћанску традицију ,поријекло писма ,законодавство ,архитектуру и успостављање династије и администрације по византијском моделу, може се оправдано рећи да Срби јесу носиоци грчке културе.Старије и једне од двије главне културе (поред римске) , које "режу" Балкан на пола у свој сфери утицаја.
Овакав приступ највише ће можда обрадовати аутохтонисте који иначе пате од комплекса ниже вриједности због српског досељавања и не припадања ниједној од ове двије цивилизацијске културе.Половина старобалканских Срба је већ баштинила грчку културу (али и римску у приморју) а друга половина ју је само преузела и наставила кроз традицију.
- Други Рим као извор и носилац грчке културе био је кључ и шанса српске царевине да крочи на пут - империје .
Душан је то одлично знао због тога је његов последњи поход био управо на Цариград.
Да ли би заузимање Цариграда омогућило Душану да тек крене у права освајања , обнови Јустинијанову територију и на тај начин грчка култура (православље) преузме примат на Европском континенту , нећемо никад сазнати.
Нису искључена ни освајања ка истоку у таквој стратешкој позицији ,ка Османлијама који још увијек нису имали војни полет и били су слаба плаћеничка војска са повременим упадима.
Оно што је исто тако тачно јест Ћоровићева констатација да је српски културно- етнички елемент заузео више него што је могао да асимилује у свој идентитет.Није се учврћивала главна територија са потпуно српским становништвом, а већ се стигло у Тесалију међу непријатељски расположене грчке поданике.Који нису имали ни жељу ни интерес за опстанак такве царевине.
Са Душаном заувјек је угашена и могућност да колијевка цивилизације добије мјесто какво и заслужује -трон.
Постоје бројне теорије о поријеклу заставе са двоглавим орлом.Оно што је историјски и хронолошки логично јесте њен настанак након распада Римске империје ,никако пре.Зашто ? Званична застава Римске империје била је једноглави орао са раширеним крилима - као симболом брзине освајања.
Заставу са двоглавим орлом проналазимо и у Западном али и у Источном Римском царству.
Разумна претпоставка значења симбола јесте претензија ка освајању оног другог дијела (на основу заставе цјеловите империје).Западног ка Источном (1204.г) односно Источног ка Западном (565.г).
На данашњој застави Србије се види чувено "Б" које је трансформисано у "С" односно позната 4С као национални симбол Срба и наравно двоглави орао.Ако томе додамо православну (грчку) хришћанску традицију ,поријекло писма ,законодавство ,архитектуру и успостављање династије и администрације по византијском моделу, може се оправдано рећи да Срби јесу носиоци грчке културе.Старије и једне од двије главне културе (поред римске) , које "режу" Балкан на пола у свој сфери утицаја.
Овакав приступ највише ће можда обрадовати аутохтонисте који иначе пате од комплекса ниже вриједности због српског досељавања и не припадања ниједној од ове двије цивилизацијске културе.Половина старобалканских Срба је већ баштинила грчку културу (али и римску у приморју) а друга половина ју је само преузела и наставила кроз традицију.
- Други Рим као извор и носилац грчке културе био је кључ и шанса српске царевине да крочи на пут - империје .
Душан је то одлично знао због тога је његов последњи поход био управо на Цариград.
Да ли би заузимање Цариграда омогућило Душану да тек крене у права освајања , обнови Јустинијанову територију и на тај начин грчка култура (православље) преузме примат на Европском континенту , нећемо никад сазнати.
Нису искључена ни освајања ка истоку у таквој стратешкој позицији ,ка Османлијама који још увијек нису имали војни полет и били су слаба плаћеничка војска са повременим упадима.
Оно што је исто тако тачно јест Ћоровићева констатација да је српски културно- етнички елемент заузео више него што је могао да асимилује у свој идентитет.Није се учврћивала главна територија са потпуно српским становништвом, а већ се стигло у Тесалију међу непријатељски расположене грчке поданике.Који нису имали ни жељу ни интерес за опстанак такве царевине.
Са Душаном заувјек је угашена и могућност да колијевка цивилизације добије мјесто какво и заслужује -трон.