[Mekenzi]

Косовско питање служи у борби за власт - или очување власти - од 1987.  године.
Планови за решење су углавном демагогија. Косовско питање се поставља као прво да би се маскирало друго - стандард/економија. Враћање стандарда на ниво пре 1941. у релативним односима - куповна моћ иста као у западним земљама - довело би до решења косовског питања. На макроекономском нивоу, БДП би требало да буде скоро као у Белгији (600 милијарди евра, уместо садашњих 60). То значи да систем треба да буде као предратни, односно данашњи белгијски, капитализам уместо социјализма. То све подразумева смањење бирокрарије а јачање установа. Поред наравно јачања статуса појединаца.
Томе се опиру све странке, али тај процес се дешава.

Да ли имате неки доказ за економију 1941?

Ако узмемо да је Србија страшно пострадала и опустошена 1918 године како је за 20 година могла имати јак економски стандард?

И други су били опустошени.
Бољи је био систем, и економску кризу 1929-1933.  смо избегли. Привредни раст 1936. био је 16,4 посто. Да ли је тада постојао проблем са Косовом као после 1945....

Ово су званични статистички БДП пер капита подаци...Изгледа да те златне 30-40-те нису толико биле златне и да су опак златне биле 70-80-те

[Бенито]

Влада Булатовић Виб :
Статистика наша дика, шта год хоћеш - та наслика.

[Ђорђе Ивковић]

Златне 1982. СФРЈ банкротирала.

[Митић]

Осамдесетих година прошлог века је почела спирала инфлације.

https://n1info.hr/biznis/moze-li-nam-inf...i-kredite/

Стара девизна штедња испарила још 1985. године

https://www.politika.rs/scc/clanak/57079...985-godine

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) bila je savezna država koja se sastojala od
šest socijalističkih republika i dvije socijalističke autonomne pokrajine. Samoupravni oblik vlasti
koji je postojao u SFRJ, temeljio se na vodećoj ulozi Saveza komunista Jugoslavije. Primjenjujući
hijerarhijsko načelo demokratskog centralizma, Liga je upravljala državom, uključujući sve
društvene aktivnosti i organizirala je gospodarsku aktivnost koja se temeljila na kolektivu. Dakle,
glavna značajka ove vladavine bila je apsolutna kontrola države i stranke. Javne financije nastale
su primjenom vrlo visokog stupnja etatizacije kao i planirane ekonomije. Zbog ova dva postulata,
javne potrebe često su se financirale stvaranjem inflacije ili korištenjem sivog novca. Nezaposlenost
u SFRJ bila je vrlo velik problem koji nikada nije u potpunosti riješen.

https://hrcak.srce.hr/clanak/339965

[Милослав Самарџић]

Косовско питање служи у борби за власт - или очување власти - од 1987.  године.
Планови за решење су углавном демагогија. Косовско питање се поставља као прво да би се маскирало друго - стандард/економија. Враћање стандарда на ниво пре 1941. у релативним односима - куповна моћ иста као у западним земљама - довело би до решења косовског питања. На макроекономском нивоу, БДП би требало да буде скоро као у Белгији (600 милијарди евра, уместо садашњих 60). То значи да систем треба да буде као предратни, односно данашњи белгијски, капитализам уместо социјализма. То све подразумева смањење бирокрарије а јачање установа. Поред наравно јачања статуса појединаца.
Томе се опиру све странке, али тај процес се дешава.

Значи јака економија тј. капитализам ће нам решити питање и сачувати КиМ?

Увек било.
Ко је кад и шта успео са слабом економијом?

[Милослав Самарџић]

Косовско питање служи у борби за власт - или очување власти - од 1987.  године.
Планови за решење су углавном демагогија. Косовско питање се поставља као прво да би се маскирало друго - стандард/економија. Враћање стандарда на ниво пре 1941. у релативним односима - куповна моћ иста као у западним земљама - довело би до решења косовског питања. На макроекономском нивоу, БДП би требало да буде скоро као у Белгији (600 милијарди евра, уместо садашњих 60). То значи да систем треба да буде као предратни, односно данашњи белгијски, капитализам уместо социјализма. То све подразумева смањење бирокрарије а јачање установа. Поред наравно јачања статуса појединаца.
Томе се опиру све странке, али тај процес се дешава.

Да ли имате неки доказ за економију 1941?

Ако узмемо да је Србија страшно пострадала и опустошена 1918 године како је за 20 година могла имати јак економски стандард?

И други су били опустошени.
Бољи је био систем, и економску кризу 1929-1933.  смо избегли. Привредни раст 1936. био је 16,4 посто. Да ли је тада постојао проблем са Косовом као после 1945....

Ово су званични статистички БДП пер капита подаци...Изгледа да те златне 30-40-те нису толико биле златне и да су опак златне биле 70-80-те

Ово нема теорије да је тачно.
Уместро долара, узми златне резерве.
Краљевина Југославија је на крају имала 70 тона, а СФРЈ 200 кг.

[Mekenzi]

Косовско питање служи у борби за власт - или очување власти - од 1987.  године.
Планови за решење су углавном демагогија. Косовско питање се поставља као прво да би се маскирало друго - стандард/економија. Враћање стандарда на ниво пре 1941. у релативним односима - куповна моћ иста као у западним земљама - довело би до решења косовског питања. На макроекономском нивоу, БДП би требало да буде скоро као у Белгији (600 милијарди евра, уместо садашњих 60). То значи да систем треба да буде као предратни, односно данашњи белгијски, капитализам уместо социјализма. То све подразумева смањење бирокрарије а јачање установа. Поред наравно јачања статуса појединаца.
Томе се опиру све странке, али тај процес се дешава.

Да ли имате неки доказ за економију 1941?

Ако узмемо да је Србија страшно пострадала и опустошена 1918 године како је за 20 година могла имати јак економски стандард?

И други су били опустошени.
Бољи је био систем, и економску кризу 1929-1933.  смо избегли. Привредни раст 1936. био је 16,4 посто. Да ли је тада постојао проблем са Косовом као после 1945....

Ово су званични статистички БДП пер капита подаци...Изгледа да те златне 30-40-те нису толико биле златне и да су опак златне биле 70-80-те

Ово нема теорије да је тачно.
Уместро долара, узми златне резерве.
Краљевина Југославија је на крају имала 70 тона, а СФРЈ 200 кг.

Узмемо ли златне резерве Краљевине, шта кажу трезори по Лондону и Њу Јорку??? Ко је опустошио све трезоре са злахом до 1941?

Сада сте контрафикторни како је могуће да у златном добу и економском просперитету Краљевине буду усташе које плене српско злато које на крају постаје власништво НДХ-а

Juraj Šutej, naredio je 7. aprila 1941. da se zlato iz užičkog trezora (204 sanduka) premesti u Mostar. Kad je 10. aprila u Zagrebu proglašena NDH, ovo zlato je 14. aprila hitno prebačeno u Nikšić i sklonjeno u pećini Trebjesa. Ni tu nije ostalo, već je 15. aprila prebačeno na aerodrom Krapino polje, radi prebacivanja u inostranstvo. Zlato koje je ostalo u Sarajevu zaplenile su ustaše.

Иначе БДП је главни показатељ економије било које државе на свету.

[Милослав Самарџић]

Злато је пре рата изнето из земље. То што је дошло до усташа је мала количина.
После рата, 60 тона је враћено Титу, све је спискано.
БДП јесте главни показатељ, али она табела није добра. То су или старе технике рачунања, или су нешто црвени муљали.
Нове технике узимају у обзир куповну моћ, шта за 100 долара нпр. можеш купити у једној земљи, шта у другој.
Тако је пре две године доста померен положај Русије, због које је и убрзана примена тих нових мерења. Сматрали су, на Западу, да Русија има мноого низак БДП, али, њено држање у рату их је демантовало, па су почели да мозгају о томе. Укључили су реалну куповну моћ, па су је, уместо уз Италију, по БДП ставили уз Немачку (мада је номинално, према оваквим табелама, уз Италију).
Онда рецимо (не)коришћење новца. Код нас пре Другог светског рата на селима се новац мало користио, јер су сеоска домаћинства/задруге имала заокружену економију. Дакле праве храну, одећу, занатске производе, итд, реално потроше за годину дана рецимо 50.000 долара, а то се у старим системима обрачуна води као рецимо 200 долара (тј. рачуна се само оно што су купили, нпр. со и гас).
Укртако, запослени у било кјојој професији, лекар, пекар, апотекар... шта год, пре црвених могао је много више да купи за своју плату. Тако је најлакше утврдити стандард.
П.С.
А оно што пише горе да у КЈ ништа није прављено, никакве фабрике итд, то је елементарно непознавање. Да поменем опет само оних девет фабрика авиона.

[Бенито]

Милославе, објасни Мекензију и осталима разлику између светског економског система пре и после увођења петро-долара. Па, тек онда појасни ово око разлике између стабилности и економског стања једне и друге Југославије.
Мекензи, ево већ више од деценије у Србији имаш на власти човека који је образован и верује у догму развоја из 1970-их година у Југославији. Па, можеш својим очима да гледаш ту врсту развоја. Готово преписана до у детаљ. Док не почну да стижу на наплату главнице. И онда се распадне цела држава. 
И Овај хвале западњаци као што су хвалили Броза и брз економски развој из 1970-их година. А за тих непуних 8 година, и Овај непуних 10 година узимања кредита, страни повериоци, односно банке и привредни субјекти, односно стране компаније, константно су извлачили вишак, или у преводу "скидали кајмак". И онда се окренеш после тог периода и схватиш да Ти недостаје 2-3 целогодишња државна буџета.
Дакле, немој много да верујеш у свету краву под називом БДП. То је оно што би Пашић рекао: "Може да бидне, ал не мора да значи!"
ПС што се тиче злата Краљевине Југославије, ако одговор тражиш на Википедији, тешко да ћеш га тамо наћи. Имаш у књизи "Завичајни легат" причу службеника Народне банке Краљевине Југославије. Ту је скоро до детаља све објашњено. Зато то комунисти никада и нису хтели да објаве.

[Ђорђе]

Златне 1982. СФРЈ банкротирала.

Од приличног броја људи сам слушао приче како је 1982. година у Југославији стање било барабар са оним у лажној Југославији  1993. године, ако не и горе.

[Vlad Alekš]

Када се говори о плану за Космет, ја сам потпуно дигао руке од наше државе.
Ако нам је заиста стало до Космета, мораћемо сами да се организујемо.
Шта ја заправо хоћу да кажем?
Само једно име - Адам Прибићевић.

[Милослав Самарџић]

Милославе, објасни Мекензију и осталима разлику између светског економског система пре и после увођења петро-долара. Па, тек онда појасни ово око разлике између стабилности и економског стања једне и друге Југославије.
Мекензи, ево већ више од деценије у Србији имаш на власти човека који је образован и верује у догму развоја из 1970-их година у Југославији. Па, можеш својим очима да гледаш ту врсту развоја. Готово преписана до у детаљ. Док не почну да стижу на наплату главнице. И онда се распадне цела држава. 
И Овај хвале западњаци као што су хвалили Броза и брз економски развој из 1970-их година. А за тих непуних 8 година, и Овај непуних 10 година узимања кредита, страни повериоци, односно банке и привредни субјекти, односно стране компаније, константно су извлачили вишак, или у преводу "скидали кајмак". И онда се окренеш после тог периода и схватиш да Ти недостаје 2-3 целогодишња државна буџета.
Дакле, немој много да верујеш у свету краву под називом БДП. То је оно што би Пашић рекао: "Може да бидне, ал не мора да значи!"
ПС што се тиче злата Краљевине Југославије, ако одговор тражиш на Википедији, тешко да ћеш га тамо наћи. Имаш у књизи "Завичајни легат" причу службеника Народне банке Краљевине Југославије. Ту је скоро до детаља све објашњено. Зато то комунисти никада и нису хтели да објаве.

Ту би морала књига да се напише...

[Милослав Самарџић]

Златне 1982. СФРЈ банкротирала.

Од приличног броја људи сам слушао приче како је 1982. година у Југославији стање било барабар са оним у лажној Југославији  1993. године, ако не и горе.

Није било горе, али било је гадно.
Ипак најгоре је било 1945-1965: забрањен излазак из земље, а пара нигде. Тек са одласком "на привремени рад" и почетком задуживања, негде крајем 1960-тих, почиње то што они зову "златно доба" и траје до 1982.

[Mekenzi]

Злато је пре рата изнето из земље. То што је дошло до усташа је мала количина.
После рата, 60 тона је враћено Титу, све је спискано.
БДП јесте главни показатељ, али она табела није добра. То су или старе технике рачунања, или су нешто црвени муљали.
Нове технике узимају у обзир куповну моћ, шта за 100 долара нпр. можеш купити у једној земљи, шта у другој.
Тако је пре две године доста померен положај Русије, због које је и убрзана примена тих нових мерења. Сматрали су, на Западу, да Русија има мноого низак БДП, али, њено држање у рату их је демантовало, па су почели да мозгају о томе. Укључили су реалну куповну моћ, па су је, уместо уз Италију, по БДП ставили уз Немачку (мада је номинално, према оваквим табелама, уз Италију).
Онда рецимо (не)коришћење новца. Код нас пре Другог светског рата на селима се новац мало користио, јер су сеоска домаћинства/задруге имала заокружену економију. Дакле праве храну, одећу, занатске производе, итд, реално потроше за годину дана рецимо 50.000 долара, а то се у старим системима обрачуна води као рецимо 200 долара (тј. рачуна се само оно што су купили, нпр. со и гас).
Укртако, запослени у било кјојој професији, лекар, пекар, апотекар... шта год, пре црвених могао је много више да купи за своју плату. Тако је најлакше утврдити стандард.
П.С.
А оно што пише горе да у КЈ ништа није прављено, никакве фабрике итд, то је елементарно непознавање. Да поменем опет само оних девет фабрика авиона.

Нешто ми та Ваша теорија о срећном добу и "богатој Белгији" 30-их и 40 у Краљевини и економском просперитету не пије воду.

Сем Вас нигде не налазим нити једног економисту нити било кога да децидно тврди то.

Друго да ћу Вам практичан  и реалан пример. 

Моји покојни баба и деда су рођени 1925 и 1927. Живели су за врме Краљевине у Јошаничкој Бањи као и њихови родитељи. Срби. 

Како то да су обе породице нису имале ни жито за јело, већ су хлеб са рижом правили. Млеко једва имали. Правили качамак, и базирали исхрану на млечним производима. Хране за стоку боже помози. Свињу товили преко годину дана. "Од Божића до Божића". 

Јошаничка Бања, Биљановац, Баљевац, Ушће све доле до Рашке и Новог Пазара па и Косова је било погођено тешким сиромаштвом. Буквално људи нису имали шта да једу. Живели су у трошним кућама, бачијама и живели и једино и искључиво од оваца, волова и сече шуме...

Колико видим и данас једино се за време Краљевине живело добро на Двору у већим местима и политичари су добро живели.

Злато на двору које су Карађорђевићи имали нема везе са Народом. Ако је Краљевина и Двор имали толико злата, зашто нису продали и помогли голом, босом, сиромашном народу. 

Када сте Већ код Краљевине једини лекар за целу подкопаоничку област је био у Краљеву. Једини. Они су морали запрежним колима и како знају и умеју да преседају до Краљева да би стигли до лекара. Све људе у селима су лечили травари, и уз помоћ народне медицине.

Да ћу Вам један пример мог тече. Рођен у Јошаничкој Бањи 1930 године. 1939 сломи руку као дете. Они нису имали лекара него сами узму да му намештају. Рука криво зарасте. Цео живот био инвалид. А здрав човек. Био касније професор итд...

Какво је то златно доба било госн. Самарџићу ?

Добро се јело пило и ждрало на Двору и око Двора. 

Сам српски народ. Српски војник, рањеник, који је остајао без ногу и руку знате како је живео. Умирао је у боловима, отвореним ранама, инфекцијама без икакве медицинске помоћи.

Па где је то злато што су КРАЂОРЂЕВИЋИ СКУПЉАЛИ?? Што нису сваком Србину дали по по 100-200 грама злата да им се нађе..

Знате шта је ту проблем ? Проблем је као и са Комунистима све то злато и богатство је припало српским непријатељима

енглеским Карађорђевићима, усташама, комунистима.

Обичан Србим није видео ни банку ни грам злата. Зашта су се Карађорђевићи прво побринули ? Јесу се побринули за народ, војску...Јок, побринули су се како да спасу и сачувају злато и зато су док су бежали и када су абдицирали вукли са собом сандуке злата.

Српски народ, сиромаси су опет пострадали 1941, а касније окупирани и побијени 1945-1955.
Док нити једном Карађорђевићу у Британији није фалили длака са главе. Редовно су се размножавали.


Друго. Пошто је то била Краљевина СХС. Хрватска и Словенија које нису биле толико страдалнички погођене као Србија из Првог
Светског рата. Свакако да се Тамо живело далеко боље у односу на саму Србију.

У Самој Србији изузев већих места, ситуација је била катастрофална. После ратне године појавиле су се заразне болести, хигијена становништва је била на јаком ниском нивоу, образовање на јаком ниском нивоу. Платежна моћ обичних грађана и сељака никаква. Девојке и жене нису смеле да се образују, да иду у школу. Нису смеле код лекара. Моја пок.Баба први пут код гинеколога отишла 1955 године. Било је страшно да жене иду код лекара и да се порађају у породилиштима. Свака жена је у то Врме родила бар једно мртво дете. Смртност жена од сепсе приликом порођаја су биле у огромном броју. Мајка од мог деде је умрла на порођају. 

Жене су напијале ракијом приликом порођаја да не осете болове,отуда она изрека "Пијана као Мајка"...

Значи у златном добу Краљевине: Нема лекара, становништво неписмено, заразне болести харају, људи на селима немају ни за хлеб. Жене не сме да се образују. Порађају се у трошним брвнарама, где најстарија жена у селу их порађа. Лече их сеоски травари. Смртност становништва никада већа. 1939 године, просечна животна доб је била 48-50 година...

а на двору стотине тона злата које чучи у трезорима да би Караорђевићи могли да их крцкају....


Толико од мене за "белгијску" Краљевину. Ово што сам написао лично сам доживео, видео и чуо од сведока тог времена који су ми сведочили о тешком, јако сиромашном никаквом животу са краја 30-их година.


За СФРЈ економију се слажем.