Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Немања, Св. Сава и Стефан Првовенчани о пореклу Срба
#15

Сва досељавања трају вековима или досељеници не могу да се одрже.
Одговори
#16

(04-03-2025, 04:34 PM)пек. Пише:  Сва досељавања трају вековима или досељеници не могу да се одрже.

Па да.
На шта тачно мисле ови што кажу да су Срби аутохтон народ на Балкану?
Одговори
#17

(04-03-2025, 03:03 PM)Митић Пише:  
(04-03-2025, 02:38 PM)Monarhist Пише:  А и да није фалсификат, то је опет јако слаб и непоуздан извор. Сачињен 300 година после наводних догађаја.

То је добар аргумент који се користи у методологији историјских наука. Наравно да у овој области Ти знаш више.

Али не знам да ли је аргумент пресудан у критичкој анализи.

На пример, Плутарх је писао биографију Александра Македонског, а временска разлика између њих двојице износи 300 или 400 година. А на Западу кажу да је то најбољи извор за биографију Александра Македонског, без обзира што није примарни извор

https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/R.../home.html

Митке, хвала на комплименту али нисам ја неки стручњак...

Дао си јако добар пример. Тако је и Пођо Брачолини 1417. пронашао једну једину преживелу (што се до тада знало) копију Лукретијевог дела "О природи ствари" па се из тога развијала читава нова грана књижевности/филозофије. 

Међутим, ја античким и средњовековним списима не бих приступао на исти начин. Дански историчар Саксо Граматикус у књизи "Gesta Danorum" (а што је и до данас једно од најважнјих списа о данској/скандинавској историји, слично Константиновом "Управљању") са почетка 13. века наводи потпуно измишљене, легендарне данске владаре, битке итд. са сличне временске дистанце као и Порфирогенит - али никоме не пада на памет да то узима здраво за готово иако је његово дело један од веома ретких документа о данском и уопште скандинавском раном средњем веку.

Тако крупан догађај попут велике сеобе неког народа на подручје Империје морао би бити забележен у неколико савремених источноримских докумената. Или макар у фрагментима неких других списа. Пошто тога нема, треба се поћи од претпоставке да такве сеобе једноставно није ни било.
Одговори
#18

На коју сеобу мислиш?
Одговори
#19

(04-03-2025, 10:59 PM)Милослав Самарџић Пише:  На коју сеобу мислиш?

Срба на Балкан
Одговори
#20

Што се тиче досељавања Словена на Балкан, постоји један румунско-амерички историчар Флорин Курта који предаје на Универзитету Флорида. Он оспорава да је било досељавања, али његове теорије нису широко прихваћене.

https://history.ufl.edu/directory/florin-curta/

Човек спада у мејнстрим науку, појављивао се у неким емисијама на Хисторију, али нисам детаљно проучавао његов рад.

Апстракт(и)
Археолози ретко могу да допринесу било каквој дискусији међу лингвистима. Међутим, они су у привилегованом положају када је реч о идентификацији и разграничењу миграција. Рад представља покушај да се процене археолошки докази о наводној сеоби Словена у 6. веку из прапостојбине на Дунав. Где год се та домовина налазила, да би стигли до Доњег Подунавља (где се налазила северна граница Царства у ВИ веку), Словени су морали да пређу територију данашње Румуније. Посебан акценат се стога ставља на археолошка налазишта те земље, посебно на оне класе које су типично повезивале са раним Словенима. Међутим, ниједна класа доказа не потврђује постојање било какве миграције преко територије Румуније. Сеобе дакле нису механизам којим се може објаснити ширење Словена.

https://digilib.phil.muni.cz/node/80401

https://digilib.phil.muni.cz/sites/defau...4_2_06.pdf

И један његов интервју

https://www.medievalists.net/2008/09/int...rin-curta/
Одговори
#21

(04-03-2025, 11:20 PM)Monarhist Пише:  
(04-03-2025, 10:59 PM)Милослав Самарџић Пише:  На коју сеобу мислиш?

Срба на Балкан

Западно римско царство је пропало у 4. веку. Има неки извор да помиње Србе у 1. веку, је ли ти познато нешто више о томе? Ја из тога извлачим супротан закључак: морали би нас поменути, кад су онако прецизно описали нпр. освајање данашње Румуније.
Источно римско царство - Византија, помиње досељавање.
Да ли си сазнао нешто из скандинавске, и уопште западне литературе, о пореклу Срба?
Шта је, по твом мишљењу, највероватније?
Одговори
#22

(04-03-2025, 11:34 PM)Митић Пише:  Што се тиче досељавања Словена на Балкан, постоји један румунско-амерички историчар Флорин Курта који предаје на Универзитету Флорида. Он оспорава да је било досељавања, али његове теорије нису широко прихваћене.

https://history.ufl.edu/directory/florin-curta/

Човек спада у мејнстрим науку, појављивао се у неким емисијама на Хисторију, али нисам детаљно проучавао његов рад.

Апстракт(и)
Археолози ретко могу да допринесу било каквој дискусији међу лингвистима. Међутим, они су у привилегованом положају када је реч о идентификацији и разграничењу миграција. Рад представља покушај да се процене археолошки докази о наводној сеоби Словена у 6. веку из прапостојбине на Дунав. Где год се та домовина налазила, да би стигли до Доњег Подунавља (где се налазила северна граница Царства у ВИ веку), Словени су морали да пређу територију данашње Румуније. Посебан акценат се стога ставља на археолошка налазишта те земље, посебно на оне класе које су типично повезивале са раним Словенима. Међутим, ниједна класа доказа не потврђује постојање било какве миграције преко територије Румуније. Сеобе дакле нису механизам којим се може објаснити ширење Словена.

https://digilib.phil.muni.cz/node/80401

https://digilib.phil.muni.cz/sites/defau...4_2_06.pdf

И један његов интервју

https://www.medievalists.net/2008/09/int...rin-curta/

Проблем је што су умрли спаљивани . нема гробова. Само громила, тј. места на којима су држани преминули пре него што су спаљени. Таквих громила Ђорђе Јанковић је пронашао неколико, из 4. века, код Книна, Петровца и у Срему. Пронашао је карактеристике типичне за Србе. Морам признати да ми ово не делује 100% сигурно, али преко 50% - да.
Сем тога, није било камених грађевина, није било писма - натписа. У Ирану је само на једном месту пронађено 30.000 глинених плоча са текстом, који је дешифрован, старости до 6.000 година, дакле из доба Винче. То је нека врста библиотеке. Када би тако нешто било пронађено у Винчи, то би била друга прича. Међутим, када је реч о Винчи, Пешић је од три орнамента на вазама, окрећући их, саставио писмо и онда речи и реченице, читајући на данашњи начин.
Одговори
#23

Нико не помиње Порфирогенитов спис док га нису у 17. веку објавили католици. Тако да и ако га је написао Константин Порфирогенит нема шансе да нису нешто додали, на пример оно да су Србе крстили свештеници из Рима сигурно није он написао.
Одговори
#24

(05-03-2025, 05:28 PM)пек. Пише:  Нико не помиње Порфирогенитов спис док га нису у 17. веку објавили католици. Тако да и ако га је написао Константин Порфирогенит нема шансе да нису нешто додали, на пример оно да су Србе крстили свештеници из Рима сигурно није он написао.

Има шансе. И много векова касније, из Цариграда су тражили од Рима такве ствари, јер је Рим био ближи. Конкретно у Далмацији.
Одговори
#25

(05-03-2025, 12:29 AM)Милослав Самарџић Пише:  Западно римско царство је пропало у 4. веку. Има неки извор да помиње Србе у 1. веку, је ли ти познато нешто више о томе? Ја из тога извлачим супротан закључак: морали би нас поменути, кад су онако прецизно описали нпр. освајање данашње Румуније.
Источно римско царство - Византија, помиње досељавање.
Да ли си сазнао нешто из скандинавске, и уопште западне литературе, о пореклу Срба?
Шта је, по твом мишљењу, највероватније?

Нисам чуо за тај извор. Међутим, Птолемеј помиње град Сербинум, који се налазио на територији данашње Републике Српске, неђе у близини Градишке. Помињу га и неки други, каснији римски аутори као Сербикијум. То ми је баш занимљиво на пример.

У праву сте да би имало логике да нас помену у том периоду, касне антике, међутим ја бих то објаснио хипотезом да је тадашњи идентитет Срба (ако су овде живели) и даље макар донекле био везан за Рим. Ако се током римских освајања почетком миленијума одвила романизација, онда је нестанком централне власти отпочео процес "дероманизације". На пример, до четвртог века у Британији (осим Шкотске) већина становника била је романизована; када је Рим пао нису ти романизовани становници ушли на брод и отпловили назад за Италију, него су остали ту и до изражаја је дошао нихов етнички/племенски идентитет. Наравно, ја за ово немам доказе али ми не изгледа као нешто потпуно немогуће.

Апропо скандинавске литературе, оквирно, најважнији извори за средњи век су Саксо Граматикус ("учени") и Адам од Бремена. Ово помињем зато што и један и други, а посебно Саксон, пажњу посвећују и опису полапских Словена (који су отприлике настањивали Порфирогентиову "Белу Србију" тј. лужичкосрпске области, али и територију значајно севернију све до мора). И делове данашње источне Данске насељавали су ти Словени, што се и даље може видети по топонимима (и нарочито презименима племићких породица).  
Сигурно је да смо у сродству, али не бих рекао да се ти полапски Словени могу окарактерисати као наши "преци". Пре ће бити да су Срби  тј. један део, одавде у неком моменту касне антике или раног средњег века мигрирали ка северу (где су већ живели Словени, тј друга словенска племена).
Одговори
#26

(05-03-2025, 07:04 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(05-03-2025, 05:28 PM)пек. Пише:  Нико не помиње Порфирогенитов спис док га нису у 17. веку објавили католици. Тако да и ако га је написао Константин Порфирогенит нема шансе да нису нешто додали, на пример оно да су Србе крстили свештеници из Рима сигурно није он написао.

Има шансе. И много векова касније, из Цариграда су тражили од Рима такве ствари, јер је Рим био ближи. Конкретно у Далмацији.

Али, требало би да је грчки утицај ту био јак, или је то можда касније дошло до изражаја?

А значајно би место у резавању ове широке загонетке имала и рана Црква, конкретно древна епископија сремска (Сирмијумска). Нисам сигуран да ли су сачувани какви епархијски документи из тог периода, пошто је ипак Архиепископија Јустинијана прима била смештена значајно јужније. На пример, Англи (и Немци) чим су сазнали за постојање Шведске (тј. ђе се Шведска налази) одмах су тамо слали мисионаре, епископе итд. Те мисије су имале амбивалентан успех, али нису чекали 300 година као Кирило и Методије па да се Срби крсте. Такође, мисије скоро по правилу су имале и дипломатски карактер па би било логично да су остали неки записи о том народу ту. Осим ако су  Срби већ у 9. веку већински хришћани.

Све што има везе са католицима је проблематично. Када се тако посматрају документа обавезно треба узети у обзир и тенденцију. А паписти су имали разлог да Србе прогласе за дошљаке, а Шиптаре за староседиоце јер су у том периоду њихов главни играч на османском Балкану управо Шиптари, а не Бугари.
Папа је крајем 15. и почетком 16. века чак и признавао да су неке шиптарске племићке породице заправо директни и законити потомци источноримских/византијских царских династија (и наследници Константина Великог).
Одговори
#27

Ниси рекао шта је, по твом мишљењу, највероватније, о пореклу Срба?
Оно што ми делује као сигурно, је да има спорадичног помена Срба на Балкану од 1. до 5. века.
Даље, мислим да се као поуздано може узети да је прва српска епископија - тј. епископија коју су Грци основали за Србе - основана у 6. веку, на месту где је сада Пећка Патријаршија. То значи да смо у границама те епархије тада били већина.
Такође је поуздано да се прва српска државност помиње у 8. веку, држава се налазила западно од Ибра и Дрине, у данашњој Босни, Херцеговини, Црној Гори, делу Далмације и у Метохији. То значи да смо тада у тим пределима били већина. Држава је била византијски вазал.
Од 700. и неке године па надаље знамо имена свих српских владара.
Све ван овога, мени делује несигурно.
Одговори
#28


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним