(11-03-2025, 09:40 PM)Бенито Пише: Не могу сад да нађем, али одлично се сећам:
Била је једна конференција за новинаре у Тужилаштву у Хагу. Тада је неки новинар упитао Карлу Дел Понте нешто у смислу како је то, и у процентуалном броју, несразмерно мање оптужница за ратне злочине на Косову и Метохији него у Босни и Херцеговини. Она је одговорила да је Тужилаштво у Хагу имала велики проблем са "менталитетом који није компатибилан са културом правосудног система у Европи". На то је новинар имао примедбу да му је нејасан одговор, јер су и Албанци као и Бошњаци припадници исламске вероисповести, па је за Босну много више оптужница. Карла Дел Понте му је одговорила:
"Уопште нисам мислила на ислам."
Питање:
Шта је хтела да каже Карла Дел Понте?
Ајде да не задржавам....
Сведоци Арнаути, од којих изразита већина није ни присуствовала извршењу наводних или стварних ратних злочина које су српске војне и полицијске снаге извршиле над Арнаутима, припремани су за сведочења од специјалних правничких и полицијских тимова које је имало Тужилаштву у Хагу. Све је чињено као и у случајевима са Бошњацима који су сведочили о злочинима српских снага приликом рата у бившој Босни и Херцеговини.
Међутим....
Арнаути су на самим претресима пред судским већем домишљавали, односно додавали догађаје који се уопште нису десили како би показали или монструзност злочина или муке жртве или увећали своје "јунаштво" што су све то видели. Пошто се њихова виђења нису слагала не само са материјалним доказима, него ни са оним за шта су се теретили оптужени,само Тужилаштво је морало да одустаје од делова оптужница.
Најкарактеристичнији пример је оптужба против Милошевића и осталих за случај Рачак, кад је Арнаут тврдио да је његовом сину извађено срце. Пошто су над свим лешевима извршене обдукције, и нигде таквог случаја није било, тужилац Најс је чак опсовао током сведочења тог Арнаутина. То само сведочи да су га из тужилаштва већ убеђивали да то не изговори током претреса, али је он био упоран као мазга. Због тога је Тужилаштво и одустало од оптужнице за Рачак.
Да су у Тужилаштву у Хагу имали писменије људе, а не неке експерте за балканску историју из Белгије, Скандинавије или Мозамбика, лако су могли да у сабраним делима Јована Цвијића прочитају на шта могу наићи. Тамо је Цвијић описујући Арбанију до детаља описао карактере њених становника. То је не само брђански народ, који се бави сточарством, и то више овчарством него крупном стоком, који је био склон хакдучији. Пошто су отимали овце једни другима, а и у додиру са другима,а и после враћања са пљачкашких похода, били су склони да се на породичним скуповима правдају за неуспехе, који су били чести. Развили су, кроз генерације,такву склоност ка измишљању догађаја да су и сами почели да верују у оно што говоре.
Занимљиво је приметити да сличну ситуацију имамо и код неких других народа који живе на овако специфичним географским теренима, попут: Сицилије, Црне Горе, делова средње Босне и слично.... Код свих њих се може приметити да имају снажну склоност ка домишљању догађаја и у та домишљања више и сами верују него било којим чињеницама.
Треба, такође, напоменути да је Тужилаштво у Хагу масовно одустајало од оптужби за ратне злочине српских војних и полицијских снага на Космету, који а су били затрпани разним подметачинама из Приштине. Многе од тих процеса препустили су српском правосуђу. Српско правосуђе је осудило неколико стотина лица за различите ратне злочине на Косову током 1999. године. Притом је, у добром делу тих суђења, утврђено чињенично стање у великом броју тих случајева и казне су биле углавном адекватне, а не инквизаторске као у случају Хага. И то се могу сматрати најпоштенијим од свих суђења за ратне злочине за ратове за заоставштину бивше СФРЈ.
ПС Чуди ме што нисте знали одговор на ово питање, јер одговор можете видети сваког дана на српским телевизијама националне фреквенције где доминира једна личност која доследно представља национални идентитет сопственог биолошког порекла.
