[Бенито]

Бенито мисли да је брука невиђена ове културе да нема најмање 50 ТВ серија и филмова о Андрићу. То би свака друга култура учинила да је била на нашем месту, а наша није. Један од разлога зашто није је и ова серија која је покушала да Андрића убаци у један калуп, у један рам који не одговара ни њему као личности, а поготово не величини његовог дела. 
Серија је имала добрих момената, а то су заправо они детаљи где је наша историографија стала у баланс са народним сећањем на одређени период. Наглашавам народним, а не оним које је наметнуто народу.
Супротно од тога, на оним елементима где је званична историографија у дисбалансу са народним памћењем, односно правом историјом, сцене изгледају као карикатура прошлости.
Сценаристи су одлично знали колико познају историју, поготово Другог светског рата, па су се определили за тзв "ломљену драматургију" како би сакрили да не знају који догађај претходи следећем. Тако су, само донекле, успели да се снађу, али су превише често испадали смешни.
Има још примедби, али другом приликом о томе.
Суштина је да аутори нису разумели поступке Андрића за време и после Другог светског рата, јер недовољно познају историју тог рата. Али, ту они нису криви, колико историчари из Србије који воле да буду део "европске историографије", а у ствари су део хрватске културне и историјске слике о Другом светском рату. То је, иначе, проблем код многих аутора који никако да реше једначину понашања Андрића за време и после Другог светског рата.
То је, уједно, и убедљиво највећа мана ове тв серије.

[Митић]

Биће материјала за треће и допуњено издање "Националне фреквенције".

[Monarhist]

Да, на моменте је стварно била досадна. Межутим има и позитивних ствари. Мени се веома свидело како су укомпоновали неке одломке из његових дела, попут почетка "Проклете авлије" у сценарио (када Иво разговара са својим тетком, или када са Ранковићем посећује манастир).

Тихомир Станић је добро одиграо улогу, али је Иво ове серије ипак одавао утисак неког беспомоћног, смотаног човека, а не можда и најистакнутијег Краљевог дипломате- што је у стварном животу био.

[Милослав Самарџић]

Хоће то да су младобосанци, Јевђевићеви пријатељи и сарадници, најбоље дипломате, Дражини људи - смотани само тако...
Следећа емисија на нашем Јутјуб каналу је на ту тему.

[пек.]

Шта каже за Ћосића од лоше књиге направили добру позоришну представу.

[Митић]

Али нису морали да фотошопирају Иву Андрића на слици потписивања Тројног пакта, то је било у петој епизоди, ако се не варам.

Стварно се он не види кад се погледа оригинална фотографија. Кад се погледа наша међуратна штампа, Андрић је био на железничкој станици у Бечу приликом дочекивања Цветковића и Цинцар-Марковића. И био је на ручку у дворцу Белвердере кад је дошао Хитлер да поздрави све делегације.

Или је постојала нека фотографија коју су комунисти нашли, па су је у међувремену уништили, а наше генерације нису упознате са постојањем исте.

[Митић]

[Митић]

Иво Андрић је за време Другог светског рата искрено подржавао Равногорски покрет генерала Драже Михаиловића што му је филозоф Марко Ристић, спочитавао као тешку заблуду, поменуо је Савић и додао: „Његов пријатељ, велики књижевник Нико Бартуловић, био је загрижени идеолог Организације југословенских националиста (ОРЈУНЕ). Бартуловића, једног од најпознатијих писаца тог доба, партизани су без суда ликвидирали због учешћа на Башком конгресу. Обавештајац Владимир Ваухних, близак Андрићев сарадник био је Дражин бригадни генерал и командант снага ЈВуО за Словенију (тај податак је прећутао у аутобиографији да би заштитио свог брата Милоша и остале припаднике Плаве гарде).

---

Не треба заборавити да је Иво Андрић био у блиским везама са Милошем Васићем, Сретеном Жујовићем и Стеваном Мољевићем, али и са емигрантима Слободаном Јовановићем и Милошем Црњанским. Дакле, постоји много историјских доказа о Андрићевој монархистичкој оријентацији и блискости са покретом Драже Михаиловића. Све то су биле чињенице из Андрићеве биографије, које су могле да га у доба „комунистичке правде“ скупо коштају, рекао је Предраг Савић.

https://www.politika.rs/scc/clanak/62412...ve-Andrica

[Бенито]

Са којим Милошем Васићем?

[Митић]

Са којим Милошем Васићем?

Дефинитивно су погрешили.

Требало би да је Драгиша Васић.

[Милослав Самарџић]

[Митић]

И Звонко Вучковић је био упућен и говорио да је Иво Андрић одржавао везе са Дражом. Има један текст у Данасу објављен још 2010. године

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/andri...ailovicem/

И Новости су писале да је Андрић био код Драже. Иван Миладиновић је писао текстове о томе, користећи исте изворе као што су наведени у тексту са сајта Данас.

Могу опет да поставим те линкове за текстове Миладиновића.

[Митић]

У последњој епизоди се појављује лик песника Радета Драинца и опет се ту спомињу Пећанац и четници. А обичан гледалац може бити доведен у заблуду о томе који четници су гањали Драинца.

Једна биографија Драинца може се наћи на сајту Народноиг музеја Ниш

https://narodnimuzejnis.rs/%D1%80%D0%B0%...%BB%D0%BE/

И опет, у серији се наизменично помињу Пећанчеви четници, па онда само четници, и зато мора се разјаснити који четници конкретно су у питању. И сам Раде Драинац је разјаснио који су то четници.

Драинац је писао дневник који је закопао у свом винограду (то се помиње у серији) и тај дневник је после рата ископан. И да, поп Раша Кнежевић и поп Мика су гањали и осудили на смрт Драинца, али је на крају он пуштен због гаранције грађана.

http://www.yugopapir.com/2016/04/rade-dr...nasao.html

Нису га убили четници, Драинац је боловао од туберкулозе и преминуо је у Државној болници. Лист "Српски народ" је известио о смрти Драинца

http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0290.jpg

А поп Кнежевић и поп Мика Јастреб су били код Пећанца који је по селима постављао старешине и давао им титуле војводе. У Топлици су титуле војвода добили наведени попови (поп Мика у Блацу, поп Раша Кнежевић у Прокупљу...).

https://www.magazin-tabloid.com/casopis/...=455&cl=27

[sagus]

З. Д. Ненезић, н.д., стр. 433 (доноси податак да су Иво Андрић и Густав Крклец били искључени из масонства и то зато што је Андрић био у љубавним односима са Крклечевом женом. За ово наводи сигнатуру Архив Југославије (данас АСЦГ), 100, 5, 20. Провером нисмо могли пронаћи овај документ!); стр. 556, 577 и 573 (спискови).

Извор: "Масонски досије Иве Андрића из 1942. године", приредио Ненад Петровић, СВЕСКЕ Задужбине Иве Андрића, Година XXIV, свеска 22 Београд, септембар 2005, фуснота 15, стр. 24

Кратка напомена: Н. Д. се односи на Ненезићеву књигу "Масони у Југославији (1764-1980)", Београд 1984.

И ово може да се провери ако познајете неке чланове слободног зидарства. Вероватно  имају у својим архивама