[Милослав Самарџић]

На оној клупи где седи Андрић док ови причају шта ће с њим, 1990. године седео сам и причао, једини пут, са Бориславом Пекићем.
То је у Француској 7, на спрату. Удружење књижевника Србије.

Какав је утисак одао на Вас?

Гдине Милославе, може ли одговор на Лукино питање"

Одличан, видело се да је старог кова - предратно васпитање, није црвено.

[Митић]

З. Д. Ненезић, н.д., стр. 433 (доноси податак да су Иво Андрић и Густав Крклец били искључени из масонства и то зато што је Андрић био у љубавним односима са Крклечевом женом. За ово наводи сигнатуру Архив Југославије (данас АСЦГ), 100, 5, 20. Провером нисмо могли пронаћи овај документ!); стр. 556, 577 и 573 (спискови).

Извор: "Масонски досије Иве Андрића из 1942. године", приредио Ненад Петровић, СВЕСКЕ Задужбине Иве Андрића, Година XXIV, свеска 22 Београд, септембар 2005, фуснота 15, стр. 24

Кратка напомена: Н. Д. се односи на Ненезићеву књигу "Масони у Југославији (1764-1980)", Београд 1984.

[Бенито]

З. Д. Ненезић, н.д., стр. 433 (доноси податак да су Иво Андрић и Густав Крклец били искључени из масонства и то зато што је Андрић био у љубавним односима са Крклечевом женом. За ово наводи сигнатуру Архив Југославије (данас АСЦГ), 100, 5, 20. Провером нисмо могли пронаћи овај документ!); стр. 556, 577 и 573 (спискови).

Извор: "Масонски досије Иве Андрића из 1942. године", приредио Ненад Петровић, СВЕСКЕ Задужбине Иве Андрића, Година XXIV, свеска 22 Београд, септембар 2005, фуснота 15, стр. 24

Кратка напомена: Н. Д. се односи на Ненезићеву књигу "Масони у Југославији (1764-1980)", Београд 1984.

"Провером нисмо могли пронаћи овај документ."
Шта мислиш, Митке, како је ово могуће?

[Митић]

"Провером нисмо могли пронаћи овај документ."
Шта мислиш, Митке, како је ово могуће?

По мом мишљењу, нису нашли документ, јер уопште није било таквог документа, а сигурно да тај документ не постоји.

Пошто је покојни Ненезић био новинар Дуге, и ако је тумачење историје учио од Миломира Марића, ко зна шта је све наводио у своје књиге као изворе. Имам ту његову књигу о масонима, али одавно сам је ишчитавао.

А и Марић кад почне да филозофира о српској историји, некад је боље да мало узме ваздух, да изброји до три и да почне другачије излагање.

[Бенито]

Може да бидне, али не мора да значи.
Ненезић наводи прецизну сигнатуру. Ови пишу да тај документ нису пронашли. То су две информације које имамо из цитата које си навео.
Потребно је погледати у Регистар архивске грађе и видети да ли је заведен неки документ под тим бројем, а у бољем случају (зависи од архивара) и опис самог документа. Ако се у Регистру наводи да постоји документ под том архивском ознаком, онда то значи да је тај документ стварно и постојао.
У том случају, треба погледати Регистар посета архиву, који се чува у сваком архиву. Тамо би се видело да ли је Зоран Ненезић посећивао Архив Југославије у годинама пре писања и објављивања књиге.
То би нам много шта разјаснило. Ако није долазио, значи да је неко документа узимао уместо њега и доносио му их на ноге. Ако је долазио, јасно је да је он узео и отуђио документ, или је неко после објављивања књиге дошао и изузео документ.
Другим речима:
Ради се о грађи која је била недоступна за истраживање у временском периоду када је књига објављена. А зашто? Зато што су спискове чланова масонерије Ложе Југославија правили специјализовани чланови удбе више од тридесет година. Дакле, не ради се ни о каквом аутентичном документу масонерије, него документу удбе. То су тајна документа била у оним временима, а Бога ми, и сад је тако. Ненезић је могао такву књигу у оно време написати само уз одобрење, а чини се и помоћ, ДБ Србије или Југославије, што објашњава и пориве за настанак такве књиге. 
То је напомена како би се схватило о чему се овде ради.
Мада, може бити и онако како си Ти протумачио.

[Митић]

Чим је удба у питању, онда си Ти у праву и твоје објашњење је логичније, Бенито.

Сигурно је удба отуђила од архива и присвојила за себе.

А у Свескама су стварно тако написали да провером нису нашли документ. А за овај досије о Андрићу из 1942. године наводе сигнатуру: Архив Војноисторијског института, Недићева архива, кутија 2, фасцикла 3-I, регистарски број 4, листови 1-13 (АВИИ, Нд, к.2, ф. 3-I, 4, 1-13).

Тај Андрићев досије је заправо један упитник који је саставио Таса Динић како би се Иво Андрић изјаснио о својој припадности масонерији.

[Бенито]

Чим је удба у питању, онда си Ти у праву и твоје објашњење је логичније, Бенито.

Сигурно је удба отуђила од архива и присвојила за себе.

А у Свескама су стварно тако написали да провером нису нашли документ. А за овај досије о Андрићу  из 1942. године наводе сигнатуру: Архив Војноисторијског института, Недићева архива, кутија 2, фасцикла 3-I, регистарски број 4, листови 1-13 (АВИИ, Нд, к.2, ф. 3-I, 4, 1-13).

Тај Андрићев досије је заправо један упитник који је саставио Таса Динић како би се Иво Андрић изјаснио о својој припадности масонерији.

Јесте, то је у вези акције Гестапоа и Тасе Динића у чијем склопу је била она антимасонска изложба. Што рече Милослав, под фирмом антимасонерије је вођена немачка акција против Дражине илегале у Београду.

[Митић]

Јесте, то је у вези акције Гестапоа и Тасе Динића у чијем склопу је била она антимасонска изложба. Што рече Милослав, под фирмом антимасонерије је вођена немачка акција против Дражине илегале у Београду.

Да, да, то је све у том контексту везаном за антимасонску изложбу. У овим Свескама, које сам претходно навео, на стр. 21 наводе конкретан податак да је у ноћи између 4. и 5. новембра 1941. ухапшено у Београду око 200 виђенијих грађана, међу којима је било 60 припадника масонских ложи.

Да оставимо масоне по страни, имамо најмање 140 виђенијих грађана који су ухапшени, а разлог је тај што су били Дражини људи. 

И онда у јануару 1942. године Немци настављају акцију и сада хапсе официре, а опет је то везано за Дражу. Ова немачка акција хапшења официра из јануара 1942. године се помиње у Зборнику Нора, немачка документа, том 2. Морао бих опет да проверим, али требало би да је том 2, 1942. година.

[Митић]

Период у којем бесни „аждаја рата“ Лазаревићу доноси и личну трагедију. 20. јануара 1943. године умире му супруга Радмила Милошевић. Зла судбина, међутим, тек се надвила над Бранка Лазаревића. Запис од 14. августа 1944. године носи посвету Сени мога сина Ивана. Иван се, осетивши да је срамота не отићи добровољно у акцију, јавио да иде на терен и у борбу.

„Отишао је једног јутра у Равну гору (...) још невичан оружју и герили.“ Погинуо је негде код Рашке, не зна му се гроб. Лазаревић поставља питање да ли вреди жртвовати се за „земљу мангупа.“ Обузима га трагично осећање живота. „Горд сам што је извршио своју мисију и јадан сам што га нема“, написаће. Старији Лазаревићев син, Ђорђе, упокојио се 10. марта 1945. године. Умро је у Лезену, у Швајцарској, после десетогодишњег боловања. „Био је мученик и херој. Никада ниједне речи о свом тешком удесу (...) утеха му је била музика и силно читање.“ Будући слабог здравља, „пером је радио за Равну гору.“

https://www.zrbiblio.rs/images/ulaznica/...35-web.pdf

Извор: Тамара Живанкић, "О Бранку Лазаревићу", Часопис "Улазница" Зрењанин, год XLVII, новембар 2013, број 234-235, стр. 254

[Бенито]

Бенито видећу се са Иваном у току следеће недеље па ћу му поставити питање и пренети одговор

Завршило се емитовање серије "Нобеловац". Ево још мало и Лучиндан.

[Monarhist]

Бенито видећу се са Иваном у току следеће недеље па ћу му поставити питање и пренети одговор

Завршило се емитовање серије "Нобеловац". Ево још мало и Лучиндан.

Баш је добра серија, јел да?    

[Митић]

Могли су да помену Дражине четнике у позитивном контексту. Рецимо, кад се поменуо логор на Бањици, ту су могли да убаце термин "равногорци" који се одводе у логор. А чини ми се да су више инсистирали на Пећанцу.

А цитирали су онај досије из Свезака о коме смо раније расправљали. Рецимо, онај агент пита Андрића да ли је чуо за јеврејску масонску ложу "Бене Берит", то је питање бр. 14 у досијеу. И неки одговори које Андрић даје, то се такође налази у досијеу.

Немам појма, серија рађена према нашим устаљеним форматима.

А изгледа да се Иво Андрић стварно срео са Ситон-Вотсоном (то је из прошле епизоде)

"У складу са својом аустрофилском оријентацијом и Сетон-Wатсон је такођер имао неповољно мишљење о мађарској политици, о чему је, након особног свједочења, написао доста прилога. .... По томе можемо закључити да је за њега тријализам био нужан због природног задовољавања политичких права јужнославенских народа, али и најфункционалнији модел за развој Аустрије. У његову вриједност вјеровао је до избијања Првога свјетског рата. О томе свједочи Л. Ленард, који се почетком српња 1914. с њиме састао у Кракову. Разговору је назочио и млади књижевник Иво Андрић (будући нобеловац за књижевност), по оријентацији интегрални југославенски националист, док се Ленард сматрао умјереним тријалистом".

https://www.matica.hr/hr/337/razmisljanj...nju-20979/

[Monarhist]

Четници су поменути само у негативном контексту (сцена из 1942. године). Све и да је сценарио у ствари алудирао на Пећанчеве четнике, треба имати у виду да 90% људи који су серију гледали ни не зна разлику између Пећанчевих одреда и Чет.Одр. Југословенске војске. Мислим да су сценаристи и то имали на уму.

Митке добро си приметио, и стварно је упадљиво то за логор на Бањици. Али ни у једном моменту не поменути Краљеву војску, Дражине четнике у макар благо позитивном светлу, иако су од 1942. до 1944. били најјача анти-хитлеровска војска у Шумадији (и илегала у Београду), а истовремено толико инсистирати на комунистима, је сумњиво у најмању руку.

Шта мислите Ти и Бенито?

[Митић]

Шта мислите Ти и Бенито?

Очекивао сам више од серије. Неке епизоде ми уопште нису биле занимљиве. Трећа стварно није била занимљива.

Користили су изворе из Задужбине Иве Андрића и користили су комунистичке изворе.

У једној епизоди има она сцена кад Иво Андрић тражи од Ђиласа да склоне фотографију са потписивања тројног пакта, јер се Андрић види на њој. И ту је Ђилас коришћен као извор.

И проблем је у томе што, барем ја, нисам уопште видео Андрића на тим сликама где се види приступање тројном пакту.