[Милослав Самарџић]

Добро.
Али овај момак не може ни да зна да ли су им дали стари или нови.
Зато кажи ти шта имаш.

[Бенито]

Није историјски фалсификат само када се ради о документу чији је садржај лажиран. Нити само у случају када је документ антидатиран.
Фалсификат је и када се аутентични документ ставља у историјски контекст у коме се није десио, односно када се у тумачењу историјског збивања користи аутентични документ који није временски подударан са временом које се тумачи.
Ово је велики скандал! То сам хтео да кажем.
А ако дечко не зна, онда немој да се бави тим послом.

[Андреј501]

У првој епизоди Марко Ристић износи пред Ђиласом и Зоговићем да је Андрића уверио какви су четници из контакта који су имали са Костом Пећанцем. И да му је показао лист који су комунисти штампали за време "Ужичке републике", па је након тога Андрић "схватио" ко су у четници. Ово делује неубедљиво. Андрић је свакако био добро обавештен и знао елементарне ствари, па је лако закључити да је и знао ко је Пећанац и каква је разлика између Дражине војске и Пећанчевих четника. Ђилас се приказује као некакав глас разума, смирен, а Зоговић оштар и плаховит. Ђилас је у то време био далеко од смиреног, а Зоговић ће остати познат по томе што је Крлежа писао пред рат да постоје овнови као што су Рад-ован Зоговић, па и Мил-ован Ђилас. Писао је и за трећег овна, не могу се сетити ко је то био. Мислим да је Михиз то спомињао у "Аутобиографији о другима".

[Бенито]

У првој епизоди Марко Ристић износи пред Ђиласом и Зоговићем да је Андрића уверио какви су четници из контакта који су имали са Костом Пећанцем. И да му је показао лист који су комунисти штампали за време "Ужичке републике", па је након тога Андрић "схватио" ко су у четници. Ово делује неубедљиво. Андрић је свакако био добро обавештен и знао елементарне ствари, па је лако закључити да је и знао ко је Пећанац и каква је разлика између Дражине војске и Пећанчевих четника. Ђилас се приказује као некакав глас разума, смирен, а Зоговић оштар и плаховит. Ђилас је у то време био далеко од смиреног, а Зоговић ће остати познат по томе што је Крлежа писао пред рат да постоје овнови као што су Рад-ован Зоговић, па и Мил-ован Ђилас. Писао је и за трећег овна, не могу се сетити ко је то био. Мислим да је Михиз то спомињао у "Аутобиографији о другима"

Управо тако. Цела сцена је тешка катастрофа. Готово ништа није тачно, али било би предуго да пишем. Најгоре од свега је што је писац сценарија убеђен да је све тачно.

[Митић]

Велики полемичар био је југословенски писац Мирослав Крлежа. Испровоциран, написао је чувену реченицу да у Комунистичкој партији Југославије постоје три овна: Мил-ован Ђилас, Рад-ован Зоговић и Ј-ован Поповић.

https://www.rts.rs/vesti/drustvo/1769467...-pise.html

[Митић]

Ни Марко Ристић није враћен у КПЈ 1944. године, нити је имао много додирних тачака са комунистичком партијом и идеологијом, нити је припадао комунистичком покрету. Био је само симпатизер.

А пришао је комунистичкој власти на препоруке или Ђиласа или Коче Поповића

https://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/...OBODAN.pdf

https://vreme.com/kultura/buka-i-haos-nadrealizma/

[sagus]

Бенито видећу се са Иваном у току следеће недеље па ћу му поставити питање и пренети одговор

[Бенито]

Бенито видећу се са Иваном у току следеће недеље па ћу му поставити питање и пренети одговор

Хајде....

[Митић]

Како је Марко Врањешевић полудео?

"Међу нама је био и Марко Врањешевић, познати песник, првоборац, први председник Удружења књижевника Србије још 1946. године. Пореклом је био из Црне Горе, али Београђанин од памтивека, најфинији човек кога сам срео међу Голооточанима.

У том трку од вагона до »Пуната« Марко Врањешевић је имао несрећу да је страховито гласно вриштао када су га ударали и мучитељима се допадало то његово вриштање па су га стално тукли да би вриштао. Њима је било страшно смешно како један одрастао човек (а Марко је тада могао имати 47 или 48 година) може тако да вришти. Био је то разлог да га на »Пунату« туку целу ноћ!

Сутрадан ујутру Марко је на Голи оток стигао поремећене памети и све време док је био на Голом није био при свести. Мислим да он није ни могао писати стихове. Због те душевне болести је и пуштен са Голог, са првом групом тешко болесних.

Породица Врањешевића је касније, продајући комад по комад имања, слала Марка на лечење у Француску и он се тако некако опоравио. Али, и много година касније, кад год би неко поменуо реч »Пунат« он би бежао у угао собе, чак и у свом стану, и у Удружењу књижевника. Сећање на страхоте те ноћи на »Пунату« никакво лечење није могло да избрише. Временом се све више разбољевао и на крају крајева — одбио је да прима храну и тако је умро, просто се угасио"."

https://polja.rs/wp-content/uploads/2016...-32-33.pdf

Извор: "ДВЕ МУЊЕВИТЕ ЛЕКЦИЈЕ О "ЂАВОЉЕМ ОСТРВУ": 1. Берислав Косиер, 2. Драгутин Добривојевић", Часопис "Поља" бр. 390/391, година XXXVI, август-септембар 1991, стр. 354

[Митић]

Књижевност и политика

Увод у књижевну патологију - кетман и друштвено дно

Прва петолетка у послератној литератури

Пише: Маринко Арсић Ивков

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=428&cl=20

[Милослав Самарџић]

Одличан Маринко!

[Ђорђе Ивковић]

Књижевност и политика

Увод у књижевну патологију - кетман и друштвено дно

Прва петолетка у послератној литератури

Пише: Маринко Арсић Ивков

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=428&cl=20

Добрица Ћосић је несумњиво један од најкрупнијих и најзагонетнијих феномена српске политике, културе и књижевности. За велик број српских политичара, интелектуалаца и грађана он је за живота постао мит, култна личност којој се иде на поклоњење и по савете, и коју титулишу „оцем нације"...

Пробајте да нађете ко је први, када и где је Добрицу Ћосића прогласио "оцем нације"? Или: да ли можете да нађете да је неко написао "Ја сматрам да је Добрица Ћосић отац нације!"?
Ја нисам успео. Увек су  неодређени "неки" у "неко" раније време.

[Митић]

Пробајте да нађете ко је први, када и где је Добрицу Ћосића прогласио "оцем нације"? Или: да ли можете да нађете да је неко написао "Ја сматрам да је Добрица Ћосић отац нације!"?
Ја нисам успео. Увек су  неодређени "неки" у "неко" раније време.

Да, нико одређен није тако рекао, него је тај неко или ти неки пустили у јавност ту синтагму за Ћосића. А за Ћосића се везује да је рекао како је Тито обезглавио српску нацију. Сигурно се неко досетио (можда и сам Ћосић) те изјаве, па је поставио Ћосића као главу која ће водити српску нацију.

Ово је само неко моје размишљање.

[Митић]

На оној клупи где седи Андрић док ови причају шта ће с њим, 1990. године седео сам и причао, једини пут, са Бориславом Пекићем.
То је у Француској 7, на спрату. Удружење књижевника Србије.

Какав је утисак одао на Вас?

Гдине Милославе, може ли одговор на Лукино питање"