(24-03-2025, 06:18 PM)Милослав Самарџић Пише: (24-03-2025, 04:11 PM)Митић Пише: Пољски БДП по глави становника био је мањи од 7.000 америчких долара када је комунизам пао.
Сада, након 35 година слободне тржишне економије, износи 47.000 америчких долара.
За две године или нешто више, требало би да престигнемо Јапан, каже предузетник @РБрзоска о пољском економском чуду
https://x.com/visegrad24/status/1903805912218779829
Мало бих био резервисан према томе да ли ће за неку годину Пољска претећи Јапан, али дефинитивно је да су после пада комунизма економски процветали.
Тако ће бити и кад се код нас обнови капитализам, за једно десет година.
Подсетићу заборавне да у Турској никада није владао комунизам. Још од Атарурка, Турска је важила за класичну западну капиталистичку државу. Међутим, положај становништва могао се тумачити једва као јадан.
За то време, већ после Другог светског рата, Грчка је почела силно да јача. Од средине 1960-их, Грчка је већ цветала, а Турска је и даље таворила. Средином 1970-их година, после увођења петро-долара и почетка надирања западног глобализма, Американци почињу да сузбијају Варшавски пакт, и да крше договоре које су имали са Совјетским Савезом. Тако је било и са Турском, која је, још од Јалте, била неутрална зона. Западне корпорације улазе и све више улажу у Турску.
Тада Грчка почиње да губи на значају.
У Грчкој почињу немири, који трају до данас. У Турској почиње да цвета привреда.
И да не пишем даље.... Дакле, Пољска и Турска су миљенице НАТО и Стејт департмента. Најважније су геостратешке тачке анти-руске политике САД. Имају и идеалну величину држава, за разлику од Молдавије или Литваније, на пример. У Турској и Пољској има довољно становника да се у њима развију озбиљне и велике привреде. Уједно, обе земље имају велику радничку емиграцију на Западу, посебно у Немачкој и Великој Британији. Они у земљу враћају породицама не само новац, него и навике које су стекли на Западу. Треба нагласити, и то у оба случаја, да и једни и други имају навику да праве мини-радионице, и самим тим, мини-фирме које су увек мотор развоја капитализма.
Али....
Свега тога би било знатно мање да обе државе нису миљенице Запада, односно САД, и да им требају у геостратешким плановима. А то у преводу значи стварање снажних војски и развијање војне индустрије, које су темељ развоја капитализма у обе ове државе.
Тако да, прича о капитализму који сам од себе све окрене наопачке је прича у коју не верује ни баба Симана. Поготово у земљи у којој је свака приватна иницијатива, а што је темељ капиталистичког система, угушена у старту, ако није у систему владајуће удбашке класе, која овде контролише комплетну привреду, без икакве наде да се то икада промени.
Да се Срби питају, била би Србија пет пута јача и од Пољске и од Турске. Ту је проблем, а не у врсти друштвеног уређења. То је секундарно питање.
Без слободе нема ни живота, а камоли капитализма.
Нањушио си их одмах!
