Ево најновији и уједно занимљив интервју Дада Топића...
https://www.blic.rs/kultura/dado-topic-j...cu/ml7q98w
Цитат:
"Као и сваки роман, и мој има и црне и беле странице. Зависи од тога шта је писац хтео да каже на којој страници и у ком делу текста. Мој највећи успех у животу је вероватно био предодређен мојим детињством јер сам као клинац страшно патио када је мој отац тражио посао. Није могао да га нађе зато што није хтео да се учлани у комунистичку партију јер је одгајан у породици која је била побожна. Моја бака, племенита Леонтић је била из имућне породице и они су донирали велике паре цркви и бискупима. Имали су огромне некретнине у Петровом пољу, које су им све партизани одузели после Другог светског рата. Мом оцу је након тога било јако тешко, јер је имао жену и два сина за које се страшно борио. Старији брат није баш пуно обраћао пажњу на то а ја сам гледао оца који се мучио и какве је све послове обављао.
Једно време је радио као шеф складишта за све могуће робе на деоници аутопута “Братство и Јединство”. Пошто је радио одговоран посао, рекли су му: ”Перо, не можеш да обављаш тај посао ако ниси у партији”. Тада је он рекао да се никада није дружио са бандитима, па неће ни сада. Наравно, добио је отказ и од тада је добијао само посао ноћног чувара. Схватио сам да се једном добром човеку не може пружити шанса да прехрани своју породицу. Тада сам себи зацртао да никада нећу пристати на ауторитет кога ја не прихватим и не испоштујем. Мени нико није могао да командује, сем оца и мајке. Тако да ја цео свој живот радим оно што највише волим.
Онда је тата добио астму и био је веома болестан. Тада сам себи рекао да све ово што радим није важно и да идем да решавам ситуацију моје маме јер њој је било пуно теже него тати, а већ тада сам имао и жену и дете. Почео сам да се бавим музиком, пуном паром. Потпуно сам се предао томе и никада нисам зажалио. Одабрао сам варијанту која ми је обезбедила довољно среће да преживим то време и да радим оно за шта мислим да сам добар. То сам и доказао и на тај начин сам осетио поштовање и разумевање људи до којих ми је било стало."
