[Бенито]

Бенито, које је по Вама решење за тренутну кризу у Србији 2025. године?

Оно које је могуће у тренутном свету.  У сваком случају, било да се определимо за царство земаљско или Царство Небеско, ми морамо да се суочимо са блиском прошлошћу и садашњошћу - односно да рашчистимо са Удбом, пошто смо, гле случаја, једина земља у Европи која је под потпуном контролом тајне полиције.

[Коле Којот]

Како рашчистити са Удбом, које методе, демократија, избори, мирни протести, оружано, све заједно?
Да ли су дозвољена сва средства или само она која су законски регулисана? Шта Ви предлажете?

[Бенито]

Како рашчистити са Удбом, које методе, демократија, избори, мирни протести, оружано, све заједно?
Да ли су дозвољена сва средства или само она која су законски регулисана? Шта Ви предлажете?

Удба је окупатор Србије. Када Срби то већински схвате, наћи ће начин да се обрачунају са окупатором. 
Углавном, да не понављам по милионити пут за све ове године:
Или ће преживети Удба или ће преживети Србија. И једно и друго је немогуће.

[Коле Којот]

Ајде за моменат да замислимо да нема Удбе, да је она магично уништена, до краја.
Како замишљате друштво након тога, на којим принципима, основама?

[Бенито]

Ајде за моменат да замислимо да нема Удбе, да је она магично уништена, до краја.
Како замишљате друштво након тога, на којим принципима, основама?

То умногоме зависи од окружења. Србија није острвска држава. Каква буде била Европа, таква ће бити Србија, уз све специфичности које имају Срби као народ и уз последице тога што је мултинационална држава.
То није баш блиско оном што би ја волео да буде Србија, али то је тако. 
Бојим се да Србија ни до тог резултата неће доћи, јер ће је удбашија пре тога сахранити.

[Коле Којот]

Да ли то значи да када би и Удба напрасно нестала, да је Србија осуђена на пропаст због других?

[Бенито]

Да ли то значи да када би и Удба напрасно нестала, да је Србија осуђена на пропаст због других?

Највероватније - да! Али, тог резултата не би било без пресудног доприноса удбе, односно највећих издајника у историји Србије. И раније су Србе нападали исти непријатељи, па су поломили зубе. Али, борбу на два фронта није издржао нико, па неће ни Срби.

[Коле Којот]

Сад би Вам Шумадинац рекао да сте нихилиста.
Можда ствари јесу црне, али сматрам да је одувек тако било, мање-више. И да не треба посустати у борби већ наставити са борбом. Али да треба променити тактике, начин борбе, ако је потребно и да изгубимо и хиљаду битака, битно је да добијемо рат.
Шта нас спречава да већ од данас кренемо да правимо своје установе засноване на добровољној бази? Зашто морамо да се ослањамо на државне установе, које су и онако корумпиране, што природно (јер се финансирају отимачином), што идеолошки (црвена куга)? Што немамо своје институте, факултете, школе, болнице, путеве, касарне, и слично...
Јер ако се нешто конкретно не уради, све ово што се пише овде на форуму или било где се може свести на кафанске приче или приче испред драгстора.
Мислим да је бољи предлога за Самарџића да прави школе него филмове (филмови су ок, али битан је континуитет и квалитет). Јер после њега и Бенита и још пар људи, цела историја око Другог светског рата на нашим просторима и Драже и четника пада у заборав, јер држава наставља са својом причом.

[Бенито]

Сад би Вам Шумадинац рекао да сте нихилиста.
Можда ствари јесу црне, али сматрам да је одувек тако било, мање-више. И да не треба посустати у борби већ наставити са борбом. Али да треба променити тактике, начин борбе, ако је потребно и да изгубимо и хиљаду битака, битно је да добијемо рат.
Шта нас спречава да већ од данас кренемо да правимо своје установе засноване на добровољној бази? Зашто морамо да се ослањамо на државне установе, које су и онако корумпиране, што природно (јер се финансирају отимачином), што идеолошки (црвена куга)? Што немамо своје институте, факултете, школе, болнице, путеве, касарне, и слично...
Јер ако се нешто конкретно не уради, све ово што се пише овде на форуму или било где се може свести на кафанске приче или приче испред драгстора.

Можда је ту решење.
Предлажем свима да погледају филмове "Ејлијен" или како је код нас преведен "Осми путник" и "Тинк" или како је код преведен "Створ" Џона Карпентера, једног од скрајнутих, али најзначајнијих америчких филмских редитеља. То су приче о страном бићу које се увуче у туђи организам и представља се као тај организам, а то није. Занимљиво је у тим филмовима, што јунаци не верују да такво биће егзистира док га не виде, а тада је већ касно.
Такође, крешенда тих филмова су различити: један где један јунак (игра га глумица Сигурни Вивер) побеђује невидљивог непријатеља, и други, по мени много реалнији, где последњи остаци људи чекају да изумру и тако униште зло. 
То су приче о српској удби. (између осталог, наравно)

[Шумадинац]

Што се тиче нашег конкретног решења у вези УДБ-е препоручио бих свима овуден филм Џона Карпентера "They Live" (Они живе) из 1988. године. Коме је овај филм познат знаће о чему се ради, а коме није нека га обавезно погледа...

[Милослав Самарџић]

Сад би Вам Шумадинац рекао да сте нихилиста.
Можда ствари јесу црне, али сматрам да је одувек тако било, мање-више. И да не треба посустати у борби већ наставити са борбом. Али да треба променити тактике, начин борбе, ако је потребно и да изгубимо и хиљаду битака, битно је да добијемо рат.
Шта нас спречава да већ од данас кренемо да правимо своје установе засноване на добровољној бази? Зашто морамо да се ослањамо на државне установе, које су и онако корумпиране, што природно (јер се финансирају отимачином), што идеолошки (црвена куга)? Што немамо своје институте, факултете, школе, болнице, путеве, касарне, и слично...
Јер ако се нешто конкретно не уради, све ово што се пише овде на форуму или било где се може свести на кафанске приче или приче испред драгстора.

Можда је ту решење.
Предлажем свима да погледају филмове "Ејлијен" или како је код нас преведен "Осми путник" и "Тинк" или како је код преведен "Створ" Џона Карпентера, једног од скрајнутих, али најзначајнијих америчких филмских редитеља. То су приче о страном бићу које се увуче у туђи организам и представља се као тај организам, а то није. Занимљиво је у тим филмовима, што јунаци не верују да такво биће егзистира док га не виде, а тада је већ касно.
Такође, крешенда тих филмова су различити: један где један јунак (игра га глумица Сигурни Вивер) побеђује невидљивог непријатеља, и други, по мени много реалнији, где последњи остаци људи чекају да изумру и тако униште зло. 
То су приче о српској удби. (између осталог, наравно)

То што кажете да је решење је утопија.
Решење ће донети закон економије, који ради за нас.
Превише прецењујете УДБ-у. За вас је она нешто мистично. За мене је нешто демистификовано, после пет година тзв. информативних разоговара.
Укратко, није главна УДБА, ДБ, БИА, како год, већ владајућа партија. Или партије. Безбедносне службе су њима информативни сервис, који не одлучује.

[Коле Којот]

Бенито је помало песимистичан али реалан, док је Самарџић оптимистичан до заслепљења. Кад већ рекосте законе економије, ево пар Ваших примера:

„Злато је заиста кочило привреду, и напуштање златног стандарда би било корисно, да нема манипулација које државе чине због тога“.
Милославе, а да није можда да су државе напустиле златни стандард управо да би могле да манипулишу на велико? А и како је то тачно злато кочило привреду?

„Треба контролисати извозни курс динара, јер тако ће се повећати извоз, и тиме ће домаћи произвођачи више зарадити, привреда ће цветати, …“
Ево га још један Велики Централни Економски Планер из Кремља.

„Треба увести царине, нарочито са Кином, да се заштите домаћи радници од нелојалне конкуренције“
Милославе, има једна књига, „Candle Makers Petition“, што би сваки некомуниста морао увек да држи на памети.

Ово горе што сте написали је чист Кејнсијанизам.
Кажу Карл Маркс је био највеће зло. Мени се чини да је Кејнс био много гори, јер он је био вук у јарећој кожи. Док је Маркс био директна Баба Рога која је претила крвавом револуцијом, Кејнс је капитализму појео душу, изнутра, на кварно, да се Власи не сете.

Око Удбе нема ништа мистично, јасна је она ко дан, организација заснована на сили и манипулацији. Очигледно им нисте интересантни, али ако би баш хтели да нестанете, учинили би они то преко ноћи и нико то не би приметио. Што би рекао Петар Божовић: "Појде Вас демократски мрак".

Држава је утопија ако са њом неко мисли да оствари било какву слободу и дугорочно благостање.

[Бенито]

Сад би Вам Шумадинац рекао да сте нихилиста.
Можда ствари јесу црне, али сматрам да је одувек тако било, мање-више. И да не треба посустати у борби већ наставити са борбом. Али да треба променити тактике, начин борбе, ако је потребно и да изгубимо и хиљаду битака, битно је да добијемо рат.
Шта нас спречава да већ од данас кренемо да правимо своје установе засноване на добровољној бази? Зашто морамо да се ослањамо на државне установе, које су и онако корумпиране, што природно (јер се финансирају отимачином), што идеолошки (црвена куга)? Што немамо своје институте, факултете, школе, болнице, путеве, касарне, и слично...
Јер ако се нешто конкретно не уради, све ово што се пише овде на форуму или било где се може свести на кафанске приче или приче испред драгстора.

Можда је ту решење.
Предлажем свима да погледају филмове "Ејлијен" или како је код нас преведен "Осми путник" и "Тинк" или како је код преведен "Створ" Џона Карпентера, једног од скрајнутих, али најзначајнијих америчких филмских редитеља. То су приче о страном бићу које се увуче у туђи организам и представља се као тај организам, а то није. Занимљиво је у тим филмовима, што јунаци не верују да такво биће егзистира док га не виде, а тада је већ касно.
Такође, крешенда тих филмова су различити: један где један јунак (игра га глумица Сигурни Вивер) побеђује невидљивог непријатеља, и други, по мени много реалнији, где последњи остаци људи чекају да изумру и тако униште зло. 
То су приче о српској удби. (између осталог, наравно)

То што кажете да је решење је утопија.
Решење ће донети закон економије, који ради за нас.
Превише прецењујете УДБ-у. За вас је она нешто мистично. За мене је нешто демистификовано, после пет година тзв. информативних разоговара.
Укратко, није главна УДБА, ДБ, БИА, како год, већ владајућа партија. Или партије. Безбедносне службе су њима информативни сервис, који не одлучује.

Ја не знам да ли да се смејем или да плачем кад ово прочитам. СПС, а да не говоримо о СРС и доцније СНС, направила је Удба, нису они направили Удбу. Какве, бре, политичке странке у удбашкој Србији? То су обичне испоставе службе. Другим речима, политички крило удбе. Вође тих политичких странака су потрошна роба. Чим нестану са власти, чим буду искоришћени до мере која је потребна, буду одбачени као да никад нису ни постојали, нити се удба на њих више осврће. Тако није било само са политичким вођама, него и разних других моћника, попут генерала у војсци и полицији, правосуђу, култури и тако даље.
Наравно, удба ту власт има јер безрезервно служи једној моћној страној служби испод чијих скута ни не покушава да изађе. Они је усмеравају и операционализују. Тако је и данас. Промена генералне политике те службе, довела је до мешања друге велике службе и то је прави разлог политичких немира у Србији.
А ово што се тиче тзв "капитализма" се до данас у свету звало  колонијализам. Само удба мисли да је то капитализам, пошто је удбашима омогућено да покупе мрве које остају лоповима са Запада и из Кине који односе ручак са српског стола. 
Да је ово капитализам, неки Србин би основао банку, направио мост својим средствима, поседовао рудник Трепча, а све је то било у време капитализма, односно у време Краљевине Србије/Југославије. Сад ринта за Кинезе и Њемце, а све са циљем да једног дана, усред Србије, служи Шиптарима.

[Коле Којот]

Ово што Бенито каже за политичке странке, без обзира на моје мишљење, историјски када се погледа је тачно, првобитне странке код Срба су долазиле из народа. Имали су своје чланове, руководство, гласаче, план, циљеве. Неке од њих су биле контролисане од владара, неке су биле самосталне, неке су биле и забрањиване.
Док странке од 90-тих па на овамо, свима њима је један контролер, управљач, а то је УДБА. Ништа није могло да се уради у њима а да то УДБА није знала. Још на то додајте четри стуба србијанске удбашке политике о којима је Бенито говорио, ствари су много јасније.