(15-07-2025, 10:30 AM)Бенито Пише: (15-07-2025, 09:56 AM)sagus Пише: Први је озбиљно критиковао нека од светих места српске историје. Није веровао у оно што „се зна“, ако није могао да то документује. Његови радови о српским владарима, пећким патријарсима, босанским краљицама и црногорској прошлости, често су наилазили на отпор, али су неумољиво померали границе између легенде и чињенице.За њега је историја била наука, а не средство за утеху или национални занос.
О коме је реч?
Стојан Новаковић.
Иако је Стојан Новаковић био родом из мог града ипак није одговор на ово питање.
ИЛАРИОН РУВАРАЦ
![[Слика: 518284637_1122062026638226_2981392719478...e=687C297C]](https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t39.30808-6/518284637_1122062026638226_2981392719478662941_n.jpg?stp=dst-jpg_p526x296_tt6&_nc_cat=106&ccb=1-7&_nc_sid=127cfc&_nc_ohc=Pv4ZVsEQgc0Q7kNvwHU15ad&_nc_oc=Adn0PwcyVwJK0BLZITTxEpk-7tpTegFLZ5Rd1VpUcjIFR_bGI5UF1PXD8uKUU1T-fDE&_nc_zt=23&_nc_ht=scontent.fbeg2-1.fna&_nc_gid=rrlsDxDBXwAJNyDj3q5cQw&oh=00_AfTKADzWeo1fmGAVNKZ6DjqfuU9_tk5MjEr-jWPMTo4-2Q&oe=687C297C)
У времену када су се историјске истине више слушале из епских песама него из докумената, појавио се човек који је све то одлучио да преиспита – Иларион Руварац. Овај српски православни архимандрит и историчар није само записивао прошлост – он ју је пречистио од митова, дао јој критеријуме, логику, изворе. Због тога га данас с правом називамо оцем српске критичке историографије.
Рођен као Јован Руварац 1832. године у Сремској Митровици, школовао се у Сремским Kарловцима, Пешти и Бечу, где се сусрео са савременим научним методама и рационалним приступом историји. Након завршених студија права и богословије, заредио се и узео монашко име Иларион.
Његов рад и живот били су спој теолошке дисциплине и историчарске храбрости. За разлику од тадашњих историчара који су се ослањали на усмено предање, народне песме и „опште познате“ истине, Руварац је инсистирао на архивама, документима, провери података и логичком закључивању.
Преломна идеја: Историја није митологија
Руварац је први озбиљно критиковао нека од светих места српске историје. Није веровао у оно што „се зна“, ако није могао да то документује. Његови радови о српским владарима, пећким патријарсима, босанским краљицама и црногорској прошлости, често су наилазили на отпор, али су неумољиво померали границе између легенде и чињенице.
За њега је историја била наука, а не средство за утеху или национални занос. Говорио је:
„Једна историјска неистина, ма како лепа била, увек остаје неистина.“
Његов утицај данас
Руварац је један од најважнијих српских интелектуалаца 19. века, али и најпотцењенијих у ширим круговима. Његово наслеђе не живи у химнама и славама, већ у начину на који данас историја треба да се пише: хладне главе, са поштовањем према чињеницама.
Захваљујући њему, историја у Србији је изашла из усмених предања и закорачила у архиве.
Скромни крај великог ума
Иларион Руварац је последње године провео као архимандрит манастира Гргетег, где је и преминуо 1905. године. Остао је упамћен не по моћи, већ по доследности, не по популарности, већ по поштењу према истини.
У времену када се историја све чешће користи као средство манипулације, име Илариона Руварца треба помињати гласније. Он је показао да истина није оно што се сви слажу да јесте – већ оно што издржи тест доказа.
Можда га не цитирају често у кафанским расправама, али сваки озбиљан историчар данас – свесно или несвесно – хода путем који је он први трасирао.
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић