Коњићев скок follow up или шта је било после
Децембра 1955. неприкосновени југословенски вођа Јосип Броз Тито, самотитулиран као "маршал", дошао је у посету свом новом најбољем пријатељу, вођи републике Египат, Гамалу Насеру. Тито је до египатских обала допловио бродом "Галеб" и након величанственог дочека који му је приређен, кренуо је до председничке палате у Каиру.
Тамо га је сачекао Насер, лидер младе арапске републике, а иза њега је стајао читав ред најважнијих египатских функционера. Насер је понаособ представљао сваког након чега би Маршал Тито пружио руку за поздрав.
На самом крају реда стајао је човек који се од остатка није разликовао само физиономијом лица, светлијом бојом коже, већ и скоро гигантском грађом. На образу му се уочавао изразит ожиљак.
Тито је дошао и до њега. Насер је заћутао и препустио да се гигант сам представи.
- Ото Скорцени, рекао је и пружио руку Титу.
Југословенски вођа се насмејао и пружио руку.
- Једна моја униформа је код Вас, рекао је.
- Била је прослеђена одмах у Берлин, казао је, и он уз осмех, Скорцени.
Насер је повео Тита даље, док се Скорцени загонетно смешкао. Била је то последња размена, додуше не ватре него досетки, из битке коју је тадашњи Насеров саветник за војна питања, а некадашњи главни Хитлеров СС командос, осмислио 11 година раније, у којој је човек с којим се управо руковао требало да буде једна од главних мета.
Операцију је духовито назвао "Коњићев скок". Када је открио да о њој совјетска тајна служба већ зна превише, повукао се, оставивши своје СС падобранце у сосу. Титова униформа изгорела је недуго затим у пожару у Берлину од последица америчких бомби.
На обали Нила одигран је тако био последњи потез из дрског коњићевог скока.
https://www.facebook.com/photo?fbid=1024...8945618677
Извор: Бане Гајић