22-12-2014, 12:02 AM
Добра анализа, само плитка и произвољна, чим макне од "општих места".
Плитка зато што рачуна само српску идеолошку поделу комунисти - монархисти. То није једина подела, а није ни стварна подела.
Та страшна подела вуче корен из Аустроугарске и WW1. Срби у западним крајевима нису били подељени на два већ на три дела - партизане, четнике и Србе лојалне НДХ. При томе, партизани су у суштини били закамуфлирани идеологијом, заправо су носили менталитет Аустроугарске у себи (или "зеленаштва", ако су црногорци у питању). Отуда њихова острвљеност када су се пробили иза Совјета у Србију. Да је несретни Трешњић био задојен само пролетерском идеологијом, ишао би на Тушканец да брише "личко блато са чизама о постељину" и тамо би убијао светећи се за Јасеновац и Јадовно. Не, тај се светио за Колубару. Колико је партизанима било стало до пролетерске идеологије и једнакости одмах се видело када је почела свеопшта пљачка.
Нетачно је да је Краљ Александар био загрижени "југословен". Упорно се ниподаштава чињеница да је краљ хтео да ампутира Словеначку и Хрватску. Мапа те ампутације данас се подваљује као "Велика Србија по Лондоском уговору" коју Карађорђевићи наводно нису хтели из пуке алавости. Тајни "Лондонски уговор" је нудио нешто сасвим друго и слободно би се могао назвати бестидном уценом Србије. Нема данас тачне мапе предложене "Велике Србије" по том "уговору". Нешто најприближније је ово: http://oi50.tinypic.com/257lzf6.jpg (Ова мапа уважава захтев Србији да се одрекне знатног дела садашње Македоније и јужне Србије, тачно показује северну границу и бенефите Црној Гори. Једино би западна граница била померена више).
Ампутацију Словеначке и Хрватске нису прихватали Словенци и Хрвати, али најодлучније ни западни Срби!!!. ("Величанство, ви сте једини суверен који хоће да смањи своју државу"). Тако долазимо до апсурда да Карађорђевиће оптужују за мегаломанију управо они који су због своје неразумности спречили формирање Велике Србије.
Понизна љубав западних Срба према Хрватима била је колико слепа и неразумна толико и самоубилачка.
Све то крисално јасно имате у "Диктатура краља Александра" Светозара Прибићевића.
У том смислу ништа се није променило ни у WW2, а ни у следећим грађанским ратовима.
Јесте, и нормално је што јесте ЈВуО била војска Краљевине Југославије. Али, та војска није планирала да државу подели на републике које могу да се отцепе, и покрајине које изгледа могу то исто. Ко се од Срба за такву државу борио, борио се против своје државе и против себе.
Међутим, упорност поменутог дела српства била је одиста невероватна. Тако се десило - а и то се упорно пренебрегава - да су Срби у Хрватској на првим вишестраначким изборима скоро акламативно гласали за хрватску "КП" Ивице Рачана, док је СДС доживела прави фијаско! У БиХ Србин Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ био је потпуно на страни Хрвата и Словенаца.
Тек када су почели прогони, и што се каже "дошле виле очима", наши западни Срби су се нашли унезверени у процепу. Тада су се сетили Србије и српске војске. Али, опет нису могли да потпуно промене памет. Тако смо добили одиста чудовишни оксиморон "црвене четнике" ("иконографија" ту малу улогу има), огроман број дезертера неспремних да бране рођену кућу од "браће", па је Милорад Додик говорио да "то није његов рат", (а данас, за недај Боже, има велике некретнине у Србији), и коначно оне Србе који су као и 1941 стали на страну усташа.
Лако је уочити да су данашњи властодршци потомци партизана. То се види на први поглед. На други поглед се види да су такође у претежном броју потомци аустроугарских војника (или, опет, "зеленаша"). Сав наш јавни простор је прекривен таквима. Службе ДБ поготово. Апсолутно би било ненормално тако нешто да је Србија слободна земља. Очигледно да наши "западни партнери" највеће поверење имају у овај профил људи, сигурни да ће их безусловно верно служити. У потомке четника и српских ратника са Колубаре немају никакво поверење.
Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату. И, будите сигурни, кад сутра дође до великих невоља у Војводини, најгори ће бити такви Срби а не националне мањине.
Плитка зато што рачуна само српску идеолошку поделу комунисти - монархисти. То није једина подела, а није ни стварна подела.
Та страшна подела вуче корен из Аустроугарске и WW1. Срби у западним крајевима нису били подељени на два већ на три дела - партизане, четнике и Србе лојалне НДХ. При томе, партизани су у суштини били закамуфлирани идеологијом, заправо су носили менталитет Аустроугарске у себи (или "зеленаштва", ако су црногорци у питању). Отуда њихова острвљеност када су се пробили иза Совјета у Србију. Да је несретни Трешњић био задојен само пролетерском идеологијом, ишао би на Тушканец да брише "личко блато са чизама о постељину" и тамо би убијао светећи се за Јасеновац и Јадовно. Не, тај се светио за Колубару. Колико је партизанима било стало до пролетерске идеологије и једнакости одмах се видело када је почела свеопшта пљачка.
Нетачно је да је Краљ Александар био загрижени "југословен". Упорно се ниподаштава чињеница да је краљ хтео да ампутира Словеначку и Хрватску. Мапа те ампутације данас се подваљује као "Велика Србија по Лондоском уговору" коју Карађорђевићи наводно нису хтели из пуке алавости. Тајни "Лондонски уговор" је нудио нешто сасвим друго и слободно би се могао назвати бестидном уценом Србије. Нема данас тачне мапе предложене "Велике Србије" по том "уговору". Нешто најприближније је ово: http://oi50.tinypic.com/257lzf6.jpg (Ова мапа уважава захтев Србији да се одрекне знатног дела садашње Македоније и јужне Србије, тачно показује северну границу и бенефите Црној Гори. Једино би западна граница била померена више).
Ампутацију Словеначке и Хрватске нису прихватали Словенци и Хрвати, али најодлучније ни западни Срби!!!. ("Величанство, ви сте једини суверен који хоће да смањи своју државу"). Тако долазимо до апсурда да Карађорђевиће оптужују за мегаломанију управо они који су због своје неразумности спречили формирање Велике Србије.
Понизна љубав западних Срба према Хрватима била је колико слепа и неразумна толико и самоубилачка.
Све то крисално јасно имате у "Диктатура краља Александра" Светозара Прибићевића.
У том смислу ништа се није променило ни у WW2, а ни у следећим грађанским ратовима.
Јесте, и нормално је што јесте ЈВуО била војска Краљевине Југославије. Али, та војска није планирала да државу подели на републике које могу да се отцепе, и покрајине које изгледа могу то исто. Ко се од Срба за такву државу борио, борио се против своје државе и против себе.
Међутим, упорност поменутог дела српства била је одиста невероватна. Тако се десило - а и то се упорно пренебрегава - да су Срби у Хрватској на првим вишестраначким изборима скоро акламативно гласали за хрватску "КП" Ивице Рачана, док је СДС доживела прави фијаско! У БиХ Србин Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ био је потпуно на страни Хрвата и Словенаца.
Тек када су почели прогони, и што се каже "дошле виле очима", наши западни Срби су се нашли унезверени у процепу. Тада су се сетили Србије и српске војске. Али, опет нису могли да потпуно промене памет. Тако смо добили одиста чудовишни оксиморон "црвене четнике" ("иконографија" ту малу улогу има), огроман број дезертера неспремних да бране рођену кућу од "браће", па је Милорад Додик говорио да "то није његов рат", (а данас, за недај Боже, има велике некретнине у Србији), и коначно оне Србе који су као и 1941 стали на страну усташа.
Лако је уочити да су данашњи властодршци потомци партизана. То се види на први поглед. На други поглед се види да су такође у претежном броју потомци аустроугарских војника (или, опет, "зеленаша"). Сав наш јавни простор је прекривен таквима. Службе ДБ поготово. Апсолутно би било ненормално тако нешто да је Србија слободна земља. Очигледно да наши "западни партнери" највеће поверење имају у овај профил људи, сигурни да ће их безусловно верно служити. У потомке четника и српских ратника са Колубаре немају никакво поверење.
Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату. И, будите сигурни, кад сутра дође до великих невоља у Војводини, најгори ће бити такви Срби а не националне мањине.