[Ђорђе Ивковић]

Добра анализа, само плитка и произвољна, чим макне од "општих места".

Плитка зато што рачуна само српску идеолошку поделу комунисти - монархисти. То није једина подела, а није ни стварна подела.

Та страшна подела вуче корен из Аустроугарске и WW1. Срби у западним крајевима нису били подељени на два већ на три дела - партизане, четнике и Србе лојалне НДХ. При томе, партизани су у суштини били закамуфлирани идеологијом, заправо су носили менталитет Аустроугарске у себи (или "зеленаштва", ако су црногорци у питању). Отуда њихова острвљеност када су се пробили иза Совјета у Србију. Да је несретни Трешњић био задојен само пролетерском идеологијом, ишао би на Тушканец да брише "личко блато са чизама о постељину" и тамо би убијао светећи се за Јасеновац и Јадовно. Не, тај се светио за Колубару. Колико је партизанима било стало до пролетерске идеологије и једнакости одмах се видело када је почела свеопшта пљачка.

Нетачно је да је Краљ Александар био загрижени "југословен". Упорно се ниподаштава чињеница да је краљ хтео да ампутира Словеначку и Хрватску. Мапа те ампутације данас се подваљује као "Велика Србија по Лондоском уговору" коју Карађорђевићи наводно нису хтели из пуке алавости. Тајни "Лондонски уговор" је нудио нешто сасвим друго и слободно би се могао назвати бестидном уценом Србије. Нема данас тачне мапе предложене "Велике Србије" по том "уговору". Нешто најприближније је ово: http://oi50.tinypic.com/257lzf6.jpg (Ова мапа уважава захтев Србији да се одрекне знатног дела садашње Македоније и јужне Србије, тачно показује северну границу и бенефите Црној Гори. Једино би западна граница била померена више).

Ампутацију Словеначке и Хрватске нису прихватали Словенци и Хрвати, али најодлучније ни западни Срби!!!. ("Величанство, ви сте једини суверен који хоће да смањи своју државу"). Тако долазимо до апсурда да Карађорђевиће оптужују за мегаломанију управо они који су због своје неразумности спречили формирање Велике Србије.

Понизна љубав западних Срба према Хрватима била је колико слепа и неразумна толико и самоубилачка.
Све то крисално јасно имате у "Диктатура краља Александра" Светозара Прибићевића.

У том смислу ништа се није променило ни у WW2, а ни у следећим грађанским ратовима.

Јесте, и нормално је што јесте ЈВуО била војска Краљевине Југославије. Али, та војска није планирала да државу подели на републике које могу да се отцепе, и покрајине које изгледа могу то исто. Ко се од Срба за такву државу борио, борио се против своје државе и против себе.

Међутим, упорност поменутог дела српства била је одиста невероватна. Тако се десило - а и то се упорно пренебрегава - да су Срби у Хрватској на првим вишестраначким изборима скоро акламативно гласали за хрватску "КП" Ивице Рачана, док је СДС доживела прави фијаско! У БиХ Србин Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ био је потпуно на страни Хрвата и Словенаца.

Тек када су почели прогони, и што се каже "дошле виле очима", наши западни Срби су се нашли унезверени у процепу. Тада су се сетили Србије и српске војске. Али, опет нису могли да потпуно промене памет. Тако смо добили одиста чудовишни оксиморон "црвене четнике" ("иконографија" ту малу улогу има), огроман број дезертера неспремних да бране рођену кућу од "браће", па је Милорад Додик говорио да "то није његов рат", (а данас, за недај Боже, има велике некретнине у Србији), и коначно оне Србе који су као и 1941 стали на страну усташа.

Лако је уочити да су данашњи властодршци потомци партизана. То се види на први поглед. На други поглед се види да су такође у претежном броју потомци аустроугарских војника (или, опет, "зеленаша"). Сав наш јавни простор је прекривен таквима. Службе ДБ поготово. Апсолутно би било ненормално тако нешто да је Србија слободна земља. Очигледно да наши "западни партнери" највеће поверење имају у овај профил људи, сигурни да ће их безусловно верно служити. У потомке четника и српских ратника са Колубаре немају никакво поверење.

Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату. И, будите сигурни, кад сутра дође до великих невоља у Војводини, најгори ће бити такви Срби а не националне мањине.

[Бенито]

Ово је већ нешто
Само ти овај крај са Војводином није требао. То ћемо тек да видимо како ће бити.
Што се тиче самог текста, доста тачних ствари има, али не верујем да си свестан да отвараш питање које дубоко задире у саму срж српске националне политике од Карађорђа, па све до краја Другог светског рата. А то је питање избора типа нације и у складу са тим уређења државе.
Без обзира на то, добар текст.

[Felix]

Да, Нимбусе, испада да ипак, на крају комунисти нису много крви за све што се десило, већ западни Срби "аустроугари" који обожавају Хрвате а мрзе нас Србе Србијанце... Заиста врхунска анализа, само за неку паралелну, фиктивну историју.

Врхунац ми је твоје потпуно неуважавање значаја идеологије, нарочито комунистичке. А ова твоја реченица, мора се рећи, чиста је глупост:

Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату.

[Ђорђе Ивковић]

Да, Нимбусе, испада да ипак, на крају комунисти нису много крви за све што се десило, већ западни Срби "аустроугари" који обожавају Хрвате а мрзе нас Србе Србијанце... Заиста врхунска анализа, само за неку паралелну, фиктивну историју.

Врхунац ми је твоје потпуно неуважавање значаја идеологије, нарочито комунистичке. А ова твоја реченица, мора се рећи, чиста је глупост:

Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату.

Феликсе, ти наступаш из српског дискурса извитопереног титоистичким лоботомирањем.

Ти једноставно не разумеш величину српског етичког става.
Срби су били једини апсолутно и против нацизма и против комунизма. Нема, или бар ја не знам, сличан пример међу европским народима.
Није то порицао ни Черчил, који је Србију назвао "антикомунистичком Вандејом", нису порицали ни енглески командоси који сведочили да је "било више комуниста у Енглеским обавештајним службама него у Србији". Изгледа да је тога био свестан Тито, па је рекао* (*Непотврђено) "да се партизани у Србији морају понашати као у окупираној земљи".
Само ти и другови поричете.

Али, није ни то.
Тито је побио српске комунисте, оно што их је било. У осталом, као и хрватске (Керестинец, убиство Ива Лоле Рибара...).
Остала је џибра.
Оно што ви мислите да је комунизам, био је Титоизам. Идеологија титоизма је Тито.
Основна потка титоизма садржи се у максими у се - на се - пода се. Титини партизани су одлично разумели ову "идеологију". Зато су слепо пратили и следећу титоистичку премису:
Комунизам као идеологија није безусловно искључивао патриотизам. Титоизам је, супротно, као апсолут имао антисрбијански шовинизам.
Таква накарада од идеологије ипак би могла само да плута у свемиру као погубљени метеор, да нема некаквог чврстог корена, прагматичне споне са реалношћу. Па не убијају се браћа која су ти сачували рођаке од усташког погрома тек тако, зато што ти је неки Тито обећао плен. Дубоки корен је у Аустроугарској.

1941 сви бивши аустроугарски официри-Срби у активној служби су се прикључили НДХ!
После су били партизани.

Највећа српска срамота је Арсо Јовановић. Краљев ађутант!!!
Па тај је тербао да погине бранећи краља! То је питање официрске части, не идеологије.
И, када се на титоистичкој трулежи постави држава, она ће бити какви су јој темељи.

Али, када се крене путем такве издаје неминовно дођете до пуног формата издаје:

Владимир – Владо Трифуновић је генерал бивше ЈНА одговоран за спас 250 младих војника, због чега је био осуђен за ратни злочин у Хрватској и за издају у Србије
Генерал Трифуновић је рођен 1938. у селу Ракљевићи, општина Приједор у БиХ. Током официрске каријере сакупио је 43 године стажа, а селио се 17 пута. "Мајка ме заклела, када сам завршио војне школе, да никога у црно не завијем. Рођен сам у породици као десето дете. Учили су нас шта је љубав и поштење."

Па шта би му на "учење" одговорио Воја Танкосић, исто Босанац, који је знао како се гине за Србију?!

Упоредите са "новобосанским" `хуманим`(= меким) српским патриотизмом једно сведочење простог србијанског сељака:

ДАНАС ДРАГАЧЕВО(ОБЛАСТ 50КМ СА 50 КМ,ОД ЧАЧКА ДО ИВАЊИЦЕ,И ОД АРИЉА ДО КРАЉЕВА)ИМА 27 000 ЉУДИ,А ОД 1912 ДО 1918 10000 МУШКИ ГЛАВА СМО НА ОЛТАРУ ДОМОВИНЕ ДАЛИ,У ОБЕЗБЕЂЕЊУ КАРАЂОРЂЕВИЋА УВЕК ЈЕ 3 НАШИ МОРАЛО БИТИ,ОСИМ КАД ЈЕ У МАРСЕЉ ПОШО,ТАД ЈЕ ВРАТИО КУЋИ НАШЕ И ОТИШО,9 ДРАГАЧЕВАЦА ПОГИНУЛО У АТЕНТАТИМА НА АЛЕКСАНДРА ДО МАРСЕЉА,2 ЛЕГЛИ НА КРАЉА КАД СУ ПОКУШАЛИ ДА ГА УБИЈУ У ПРВА 2 АТЕНТАТА

Тако се брани отаџина. Али, ви то не разумете.

[Громовник]

Највећа српска срамота је Арсо Јовановић. Краљев ађутант!!!

Какав Краљ, такав и ађутант. Ивер не пада далеко од кладе

[Ђорђе Ивковић]

Највећа српска срамота је Арсо Јовановић. Краљев ађутант!!!

Какав Краљ, такав и ађутант. Ивер не пада далеко од кладе

Смешно. Честитам.

[Felix]

Будући да је Тито побио српске комунисте како кажеш, а онда створио титоисте који нису комунисти, следи, по теби, да би прави српски комунисти (да су остали живи) бранили српске националне интересе бар а бар као прави искрени српски националисти-патриоте. Све у свему, по теби и нема неке суштинске разлике између искрених патриота и комуниста-нетитоиста
Стварно не знам ко је "лоботомиран".

Иначе, што се тиче твојих хаотичних отуживања типа:

Срби су били једини апсолутно и против нацизма и против комунизма. Нема, или бар ја не знам, сличан пример међу европским народима.
Није то порицао ни Черчил, који је Србију назвао "антикомунистичком Вандејом", нису порицали ни енглески командоси који сведочили да је "било више комуниста у Енглеским обавештајним службама него у Србији". Изгледа да је тога био свестан Тито, па је рекао* (*Непотврђено) "да се партизани у Србији морају понашати као у окупираној земљи."
Само ти и другови поричете.

Када сам то ја порицао?

[Ђорђе Ивковић]

Будући да је Тито побио српске комунисте како кажеш, а онда створио титоисте који нису комунисти, следи, по теби, да би прави српски комунисти (да су остали живи) бранили српске националне интересе бар а бар као прави искрени српски националисти-патриоте. Све у свему, по теби и нема неке суштинске разлике између искрених патриота и комуниста-нетитоиста
Стварно не знам ко је "лоботомиран".

Иначе, што се тиче твојих хаотичних отуживања типа:

Срби су били једини апсолутно и против нацизма и против комунизма. Нема, или бар ја не знам, сличан пример међу европским народима.
Није то порицао ни Черчил, који је Србију назвао "антикомунистичком Вандејом", нису порицали ни енглески командоси који сведочили да је "било више комуниста у Енглеским обавештајним службама него у Србији". Изгледа да је тога био свестан Тито, па је рекао* (*Непотврђено) "да се партизани у Србији морају понашати као у окупираној земљи."
Само ти и другови поричете.

Када сам то ја порицао?

следи, по теби, да би прави српски комунисти (да су остали живи) бранили српске националне интересе

Не следи, већ сам написао да постоје и такви случајеви. Код титоизма, такво што је искључено.

Све у свему, по теби и нема неке суштинске разлике између искрених патриота и комуниста-нетитоиста Smile

??????????????????????????????
Немој срећо, немој данас...

Када сам то ја порицао?

Јок, ниси? Ти фудаменталну чињеницу "Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату." ...Проглашаваш за "чисту глупст". Није. то је чињеница.

[Милослав Самарџић]

Ово је већ нешто
Само ти овај крај са Војводином није требао. То ћемо тек да видимо како ће бити.
Што се тиче самог текста, доста тачних ствари има, али не верујем да си свестан да отвараш питање које дубоко задире у саму срж српске националне политике од Карађорђа, па све до краја Другог светског рата. А то је питање избора типа нације и у складу са тим уређења државе.
Без обзира на то, добар текст.

Ал си постао филозоф.
Одлична је анализа, покушаћу да је допуним.

[Бенито]

То је доста дубока тема. Нема овде простора да се о томе пише, пре је за једну озбиљну студију. Наћи ће се већ неко да о томе напише добру књигу.

[Милослав Самарџић]

Та страшна подела вуче корен из Аустроугарске и WW1. Срби у западним крајевима нису били подељени на два већ на три дела - партизане, четнике и Србе лојалне НДХ. При томе, партизани су у суштини били закамуфлирани идеологијом, заправо су носили менталитет Аустроугарске у себи (или "зеленаштва", ако су црногорци у питању). Отуда њихова острвљеност када су се пробили иза Совјета у Србију. Да је несретни Трешњић био задојен само пролетерском идеологијом, ишао би на Тушканец да брише "личко блато са чизама о постељину" и тамо би убијао светећи се за Јасеновац и Јадовно. Не, тај се светио за Колубару. Колико је партизанима било стало до пролетерске идеологије и једнакости одмах се видело када је почела свеопшта пљачка.

Тачно, из Аустроугарске и Црне Горе. Одлична је Лукторова анализа, само си ти отишао корак даље.
Што се тиче Црне Горе, обично се крије, а и ми то не желимо да признамо - да је КПЈ у ЦГ 1921. добила невероватних 39% гласова на парламентарним изборима. А тамо није било ни индустрије, ни комунистичке организације. Него се гласало против оног ко је највећи непријатељ нове државе - а то су били комунисти. Друге две области у којима је КПЈ добила највише гласова биле су Космет (албански гласови) и Македонија (бугарски гласови). Мотив исти: гласати за највећег непријатеља државе и посебно српског народа.
Најгора последица ових избора била је та што је на основу таквих резултата Коминтерна бацила акценат са класног на национално питање, наређујући поред осталог сарадњу са вмровцима и усташама.
Дакле, у ЦГ су за КПЈ гласали тзв. зеленаши, заговорници независне ЦГ, тада као друге српске државе. Да подсетим и на речи Илије Гарашанина на вест да је проглашене Кнежевина Црна Гора. Рекао је да је то један од најцрњих датума у историји Срба, јер чим се формира посебна држава, па још са несрпским именом, она почиње да добија присталице, од дворске камариле и чиновништва па даље, које ће је заувек следити. Он је предвидео да тај процес може тећи само у једном смеру, као што је и текао, све до проглашења посебне нације, од стране комуниста, 1943. године.
Међутим, и пре тог проглашења, родила се мржња према првој српској држави, из безброј разлога. Рецимо, због територијалних спорова: коме ће бити присаједињене територије ослобођене од Турака? Онда због политике: опозиција црногорске династије склањала се у Србију. А нарочито због уједињења 1918. Многи то нису желели - оријентационо, тих 38% - многи су се одметнули у шуму, интервенисала је жандармерија и било је жртава.
Један пример: Јово Капичић је био син човека са двора краља Николе, чини ми се и да је рођен негде у избеглиштву. Он је ту посисао мржњу према Србима, која га је држала до краја живота.

Што се тиче Аустроугарске, реч је о процесу кроатизације Срба у Војној крајини. Али не у целој, већ у оној која је ближе Загребу. Проблем је настао што нико у Србији није био свестан кроатизације, већ су ти Срби посматрани као и сви други Срби, а по менталном склопу и у политичком смислу у ствари су били Хрвати. Они су дуго служили у хрватским домобранским јединицама, па и у рату против Србије, у Вражјој дивизији, са Брозом. Тако да је њихово потомство лако ступало у Комунистичку партију Хрватске и потом у тзв. НОВ Хрватске. Међутим, главни фактор ту нису били комунисти, већ тзв. Срби Мачековци, који су били далеко бројнији и утицајнији од комуниста.
Тачно се види линија између негдашње млетачке територије, где је била Динарска четничка дивизија, и Војне крајине, где су доминирали партизани.
Овде су најпознатији пример Владимир Велебит и његов отац, аустроугарски генерал. Немци Владимира Велебита називају Хрватом, а комунисти у напомени за тај документ кажу да Немци нису знали да је он Србин... Међутим, итекако су знали шта је он.
Према томе, ови Срби су пристали да се њихове јединице зову 6. прва хрватска дивизија (личка), 7. друга хрватска дивизија (банијска), 8. трећа хрватска дивизија (кордунашка), итд.
Наравно, нису сви Срби у тим областима били кроатизовани, али битан део јесте. У почетку, у устанку 1941, они су били српски устаници. Али до пролећа 1942. КПХ је српске устанике на том сектору претворила у хрватске партизане, што је њен највећи успех током рата. Кључну улогу у том процесу одиграли су Срби чланови КПХ и наравно тзв. Мачековци.

Ако фактор аустроугарске мржње према Србима преносиш и на Босну, нису у праву. Доказ је да су западно д Бањалуке и Дрвара Срби већином били у четницима, као и у осталим крајевима, до бугарске границе.

Нетачно је да је Краљ Александар био загрижени "југословен". Упорно се ниподаштава чињеница да је краљ хтео да ампутира Словеначку и Хрватску. Мапа те ампутације данас се подваљује као "Велика Србија по Лондоском уговору" коју Карађорђевићи наводно нису хтели из пуке алавости. Тајни "Лондонски уговор" је нудио нешто сасвим друго и слободно би се могао назвати бестидном уценом Србије. Нема данас тачне мапе предложене "Велике Србије" по том "уговору". Нешто најприближније је ово: http://oi50.tinypic.com/257lzf6.jpg (Ова мапа уважава захтев Србији да се одрекне знатног дела садашње Македоније и јужне Србије, тачно показује северну границу и бенефите Црној Гори. Једино би западна граница била померена више).

Тачно, краљев план ампутације сви заговорници ове тезе прескачу. То је било чини ми се 1928. године, линија је ишла негде половином Славоније, обухватала је БиХ, па до испод Сплита колико се сећам. Да изврши ампутацију, краља су спречили кроатизовани Срби, на челу са Светозаром Прибићевићем.
Мапа по Лондонском уговору је позната, није то та мапа. Али она уопште није нуђена Карађорђевићима, за Србију је то био тајни план између Британије и Италије. Ту је у ствари после рата изиграна Италија, да не би постала велика поморска сила и конкурент Британији и Америци.

Ампутацију Словеначке и Хрватске нису прихватали Словенци и Хрвати, али најодлучније ни западни Срби!!!. ("Величанство, ви сте једини суверен који хоће да смањи своју државу"). Тако долазимо до апсурда да Карађорђевиће оптужују за мегаломанију управо они који су због своје неразумности спречили формирање Велике Србије.

Да, то је рекао Прибићевић. Овде је ваљда имао подршку само код Љотића и то зато што је овај фанатик био ожењен Хрватицом.
Спречили 1928, али не и 1918, тада Срби за то нису питани, СХС су наметнуле велике силе. Русија и Француска су биле против стварања православно-католичке државе. Русија је испала из игре због комнуиста, а Француску су надгласале Британија и Америка.

Понизна љубав западних Срба према Хрватима била је колико слепа и неразумна толико и самоубилачка.
Све то крисално јасно имате у "Диктатура краља Александра" Светозара Прибићевића.

Тај!

У том смислу ништа се није променило ни у WW2, а ни у следећим грађанским ратовима.

Тачно, можда се и погоршало, јер је ''друг Тито'' био Хрват.

Јесте, и нормално је што јесте ЈВуО била војска Краљевине Југославије. Али, та војска није планирала да државу подели на републике које могу да се отцепе, и покрајине које изгледа могу то исто. Ко се од Срба за такву државу борио, борио се против своје државе и против себе.

Хоћеш рећи, ко се борио за комунистичку државу?
Да, свакако. Четници не само што нису признавали те нове границе, него су чували старе, тј. поделу на бановине. У шест бановина Срби су били у већином и тих шест бановина биле су под српском управом (Врбаска са седиштем у Бањалуци, итд). Дрина није била граница.

Међутим, упорност поменутог дела српства била је одиста невероватна. Тако се десило - а и то се упорно пренебрегава - да су Срби у Хрватској на првим вишестраначким изборима скоро акламативно гласали за хрватску "КП" Ивице Рачана, док је СДС доживела прави фијаско! У БиХ Србин Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ био је потпуно на страни Хрвата и Словенаца.

Јесте, то је то. Само, не бих ту убацивао Богићевића. У Босни може бити само ''фактор Козара'', зато је на Козари Анте Марковић држао онај митинг. А не на Романији, Мањачи, Вучјаку, Требави... Да и не помињем Херцеговину.

Тек када су почели прогони, и што се каже "дошле виле очима", наши западни Срби су се нашли унезверени у процепу. Тада су се сетили Србије и српске војске. Али, опет нису могли да потпуно промене памет. Тако смо добили одиста чудовишни оксиморон "црвене четнике" ("иконографија" ту малу улогу има), огроман број дезертера неспремних да бране рођену кућу од "браће", па је Милорад Додик говорио да "то није његов рат", (а данас, за недај Боже, има велике некретнине у Србији), и коначно оне Србе који су као и 1941 стали на страну усташа.

Мислим да је ово превише грубо речено. РСК је ипак обухватала и део на коме су били четници, а и код дела осталих дошло је до освешћења за четири ратне године.

Лако је уочити да су данашњи властодршци потомци партизана. То се види на први поглед. На други поглед се види да су такође у претежном броју потомци аустроугарских војника (или, опет, "зеленаша"). Сав наш јавни простор је прекривен таквима. Службе ДБ поготово. Апсолутно би било ненормално тако нешто да је Србија слободна земља. Очигледно да наши "западни партнери" највеће поверење имају у овај профил људи, сигурни да ће их безусловно верно служити. У потомке четника и српских ратника са Колубаре немају никакво поверење.

То је у принципу тачно. Међутим, треба имати у виду 1. и 2. пролетерску бригаду, које су већином чинили комунисти одавде, типа Крцуна. Треба имати у виду и династије Стамболића и Марковића, затим Ранковића, итд. Сви они су били одани Хрватима. Исто тако, треба знати да је Мачек добијао завидан број гласова и овде. Са њим је пре рата у коалицији била Демократска странка - највећа опозициона странка у Србији.

Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату. И, будите сигурни, кад сутра дође до великих невоља у Војводини, најгори ће бити такви Срби а не националне мањине.

Ово није баш прецизно. Била је жива - од Светозара и Јеврема Марковића па даље редом - и жива је и данас. Марковићи су пре 150 година бунили народ против рата са Турском, с образложењем да је важнији рат за стварање комуна у Србији. Дакле, било је комуниста, који су по природи ствари радили против државе и народа. Али фактор аустроугарске и зеленашке мржње итекако је битан.

[Вукашин Петковић]

Тачно, краљев план ампутације сви заговорници ове тезе прескачу. То је било чини ми се 1928. године, линија је ишла негде половином Славоније, обухватала је БиХ, па до испод Сплита колико се сећам.

[Ђорђе Ивковић]

Да, план "ампутације" је из 1928., након атентата Пунише Рачића у Скупштини. Било је јасно да таква држава не може да фунционише. Опасности које смо поменули више нису постојале, а са друге стране великим силама је био у интересу мир на Бакану. Тако су се стекли услови, али... Пошто је план ампутације пропао (као да отцепите део државе из ког дела нико неће да изађе из државе?), држава је морала да се брани од екстремиста. Пошто закони у једној држави не могу бити селективни па да за Србе не важе а за друге важе, све је почело да клизи у најгорем правцу. Краљевина Југославија је и даље економски добро напредовала, посебно ако се узме у обзир тадашња велика светска економска криза, али се све јасније назирао трагичан расплет.
...
Ја се у принципу слажем око Мите Љотића, али нисам тако искључив. Истина је да су у тадашњим условима цензуре једино у листу "Збора" објављиване вести о терористичким актима усташа који су већ били "активни" и њиховим жртвама.
...
"Бановина Хрватска" је формирана тек 1939., у сам освит WW2 као изнуђено решење, просто уцена, не морамо помињати одакле су стизали притисци. На жалост, опет су Срби били ти који су најжешће стали на страну заговорника формирања БнХ, већ и "да буде што већа, како би се лакше супротставила великосрбијанској хегемонији" (Срђан Будисављевић, Сава Косановић...) Светозар Прибићевић брани Анту Павелића и пише "Писмо Србима"
http://www.historiografija.hr/hz/1965/HZ..._BOBAN.pdf
( http://forum.krstarica.com/showthread.ph...vine/page2 )

О свему овоме, већ смо подробно дискутовали, али изгледа не држи нас памћење. На око уђе, а куда изађе не знамо.
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-kralj...ije?page=2
...
Ово је дискусија, па се не може бити сасвим прецизан у сваком ставу.
Рачунам да се подразумева да нису све "поделе" као сабљом пресечене већ има сличних појава у свим срединама. Ја само инсистирам на неколико кључних фактора који су одсудно утицали на нашу садашњу ситуацију.
Ако се узме контест оног времена, "експлозија" тоталитарних идеологија, револуције и турбуленције широм Европе, Србија је ипак највише од свих сачувала стабилност, и, навео сам, тога су били свесни и они који су одлучили да Србији наметну Тита.

Пример: "Чувени" партизански "Краљевачки батаљон" (заправо снаге једног или два вода) је почетком 1942. враћен у Србију да диже револуцију. И ништа. После пар недеља бесциљног тумарања брдима, смрзавања и гладовања, без икаквих акција, сукоба, "батаљон" се распао сам од себе. Борци су послати кућама "до срећнијих времена". Једноставно, то није могло да се запати у Србији. У другим крајевима је ипак било другачије.
...

Послато од Бенито - Данас 01:39 AM

Само ти овај крај са Војводином није требао. То ћемо тек да видимо како ће бити.
Што се тиче самог текста, доста тачних ствари има, али не верујем да си свестан да отвараш питање које дубоко задире у саму срж српске националне политике од Карађорђа, па све до краја Другог светског рата. А то је питање избора типа нације и у складу са тим уређења државе.

Кад дође до тога, већ је касно. Ваљало би се спремати и дејсвовати раније. На жалост, нема ко.
Шта ти вреди анализа без антиципације. Тачно предвиђање је најбитнији критеријум. А ја се смем животом заклети да ће бити како сам написао. Видим, живим у таквој средини...

Знам ја шта писањем отварам. Постоји и код мене аутоцензура. На пример, пре неколико година намеравао сам да пишем о Дринској бици, јер се често заобилази због пораза. Одустао сам управо да не бих отварао најболнија наша питања.
Међутим, не вреди ћутати...

Да додам: Југословенска идеја је поглавито настала у интелектуалним круговима Срба-пречана. Скерлић и Цвијић су можда најистакнутији промотери те идеје. "Млада Босна" је била милитантно крило југословенских националиста. Рекао бих да је југословество један леп пример племенитости српских заблуда. Међутим, велики рат је те илузије распршио на најболнији начин. Зато политици која је вођена од 1918. не треба тражити заблуде и мегаломанију, већ "чисту" политику, најчешће изнуђену под притисцима "наших сурових пријатеља" - како је Пашић називао Енглезе и друге савезнике.
Ја сам се потрудио да покажем како су и наши најумнији људи умели да болују од великих илузија, али и да покушам да укажем где може лежати основ наше државности, па сам прекуцао пар поглавља из Цвијићеве књиге. на жалост, мој труд није наишао на већу позорност.

[Бенито]

Вероватно си погрешио ненамерно, ни Скерлић ни Цвијић нису Срби пречани, мада је Скерлићу мајка из прека.(ако тако рачунаш)
Нису Срби из прека "родили" југословенску идеју. Она се "породила" на потпуно други начин. Настала је као плод националне политике српске елите крајем 19. века. И то не по питању "западних" српских земаља, него по потпуно другом питању. И не замерам ти, јер сам и сам до овог закључка дошао гледањем архива. Родоначелник те идеје нације, која се још није звала југословенска, је један давно заборављен национални радник.
Али, то је већ друга и дуга прича. Биће ваљда објављено некад.
Остало сам у принципу сагласан. Мислим да је Милослав дао добру примедбу да не стављаш све Србе преко Дрине у исти кош. По том кључу и гео пореклу може се очекивати и понашање у Војводовини.