(21-04-2026, 07:10 PM)Monarhist Пише: (21-04-2026, 05:59 PM)ЛукаЛоко Пише: Мени се то не изгледа баш неко откриће.
Да је Рузвелт поштовао Стаљина јесте, да је био слаб према њему јесте.
Да су Пољаци пожртвовани јесте, итекако!
Међутим нико не може и даље оспорити да је из чисто војног разлога опција искрцавања на сјеверну Француску била најбоља.
Нити тај чланак то оспорава.
Можеш ли ово мало образложити?
Савезници су у најмању руку, имали много, много среће на том фронту. И опет су претрпели тешке губитке.
А шта мислиш, да би они имали мање губитака пролазећи кроз Алпе или брдовити Балкан?
Поента је што тај пољак ништа није открио јер транскрипти и мемоари из Техерана и Јалте одувијек су познати историчарима. Ту нема никаквих тајни.
Зна се да је у тим састанцима Черчил стално инсистирао на спасавање слободе Пољске, и понављам стално!, а Рузвелт одбијао да контрира Стаљину и задовољио се неким гаранцијама од њега.
Черчил и Рузвелт нису се волели друг друга.
Зна се да у палати гдје је боравио у Јалти Черчил се јако жалио на Рузвелта са својим сарадницима!
А то што Рузвелта није занимао будућност Пољске није зато што је био под утиском неких совјетских агента, него што су се амерички генерали држали војне логике а не геополитике. Први од њих Ајзенавер, који колико су до сада тврдили сви историчари, од самог уласка Америке у рат, намјеравао нападати Трећи Рајх преко најкраћег и најлакшег пута, то јест од сјеверне Француске преко Белгије до индустријског срца Њемачке.
Средоземље је занимало Британце, за Американце кампања у Италији је била увијек секундарни фронт.