Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 4.33 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

1944: Ослобођење или окупација?
#15

(08-06-2026, 10:49 PM)ватхра Пише:  Ниђе везе са реалношћу.

У октобру је главно наређење било да се што пре крене ка Дунаву како би се спојили са Црвеном армијом и заједно ослободили Београд.
Горе је нетачно да није ослобођен Чачак. Чачак јесте ослобођен, љотићевци су га бранили. Није заузета немачка касарна на периферији града.
Међутим, уместо похвале стигло је наређење да не губе време и да крену да се спајају са Совјетима. Било је битно да што пре заузму Београд, пре него што Немци успеју да довуку још трупа из Грчке.
И у наставку рата су главни противник НОВЈ били Немци. Видимо где су главне снаге биле концентрисане, како су тенковске бригаде и авијација ишле право ка Трсту. Дражина групација од повлачења са Немцима ка Босни је била прилично занемарена, скоро до краја рата.

Да се вратимо на Донована.
Нема најбитније информације, да је немачке повлачење скоро потпуно пресечено. Од краја августа до половине октобра Немци успевају да до Београда довуку свега неколико пукова. Један је послат ка Зајечару, други је стигао само до Београда.
Не зна за план Црвене армије да у муњевитом продору заузму Београд, и присиле Немце да се споро повлаче преко Босне.
Не зна ни за процену савезника да није могуће да се пресече немачко повлачење из Грчке.

Ватра, да ли знате чије је ово наређење, тј. којој јединици је издато, 16. октобар 1944:

‘’Пошто су им пресечене све комуникације за одступање
упадом руских трупа у Бачку и Шумадију, то Немци једино могу покушати да се извуку долином Западне Мораве у правцу Сарајева. Евентуално могу покушати да се преко Санџака извуку ка Вишеграду. За спречавање извлачења Немаца, наше трупе ће блокирати Краљево, Чачак и клисуру између Чачка и Пожеге.’’

Иначе, партизанима је још половином септрембра наређено да иду ка Совјетима.
А Немци су у септембру донели план за повлачање са Балкана, Солун -. Скопље - Приштина - Нови Пазар - Сјеница - Вишефрад - Сарајево. То јест, нису планирали повлачење преко Београда.
Одговори
#16

Цитат:Да се вратимо на Донована.
Нема најбитније информације, да је немачке повлачење скоро потпуно пресечено. 



Цитат:Не зна ни за процену савезника да није могуће да се пресече немачко повлачење из Грчке.


Rolleyes

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#17

Књига: "Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941-1945"

" Средином октобра 1944. године јединице Шумадијске групе корпуса држале су опсаду Краљева и отпочеле нападе на немачке снаге у граду, као и диверзије на околним комуникацијама да би спречиле дотурање помоћи Немцима. Наредник Димитријевић је 16. октобра оштетио пругу Краљево - Рашка, тако да је један немачки воз излетео из шина, а пруга је остала неупотребљива 48 сати. Већ сутрадан, 17. октобра, нашао се испред своје чете у јуришу на немачке положаје поред друма Краљево - Чачак, када је био тешко рањен, опкољен и заробљен. Следећег дана, 18. октобра 1944. године, наредника - ђака Слободана Димитријевића, са неколико рана по телу, Немци су стрељали у Краљеву."
Одговори
#18

Напад на Краљево, као и на Чачак, и дизање у ваздух околних пруга, Би-Би-Си је исте вечери приписао комунистима.
Одговори
#19

Учитељ и рез. официр Милутин Г. Јевтовић (1913, Д.Трепча), на служби у Првом јуришном корпусу Четврте гр. јур. корпуса, тешко је рањен у обе ноге и руке, у борби против Немаца, код Чачка, на "љубићској рампи" 23. октобра 1944. Остао одузет и лечен је у пољској болници у с. Брђанима, где су га заробили комунисти и онаквог одвели у Г. Милановац. Милутин је без икакве пресуде, стрељан на данашњем Брду мира, децембра 1944. Већ, 10. октобра 1945. године, Срески народни суд У Љубићу прогласио га је за народног непријатеља и конфисковао му сву имовину. О Јевтовићевом страдању, известио је ђенерал Михаиловић, депешом, 3. јан. 1945.
Одговори
#20

Већ крајем августа 1944, кад је Црвена армија напредовала кроз Румунију, Немци у Грчкој и Југославији, у опасности да буду одсечени, почели су повлачење за Аустрију и Мађарску.

Савезничке трупе су се искрцале у Грчкој у октобру, али су виделе мало борби јер су Немци били у потпуном повлачењу.

-----------

Ово сам наш'о у једном тексту на сајту британског Националног војног музеја.
Одговори
#21

Други пасус демантује први...
Тачан је други.
Одговори
#22

До августа 1944. године, Совјетска Црвена армија је напредовала кроз Румунију и на Балкан. Немци у Грчкој и Југославији, у опасности да буду одсечени, повукли су се у Аустрију и Мађарску.

Савезничке трупе су се искрцале у Грчкој у октобру, али су виделе мало борби јер су се Немци потпуно повлачили.

-----------------

Моја напомена: Ово је дослован цитат.

------------------

Италија је пала лета 1943. године, а немачке снаге су почеле да се повлаче из Грчке у септембру 1944. Док су одлазиле, антикомунистичке фракције су се ујединиле да би се бориле против свог заједничког непријатеља. Ипак, боље координисана и потпуно немилосрдна ЕАМ је до краја године преузела контролу над већим делом Грчке, осим Крита.

Британске снаге су се у међувремену спремале да окупирају главне градове. Врховни командант Средоземног мора, сер Хенри Мејтленд Вилсон, поставио је генерал-потпуковника Роналда Скобија за команданта Снага 140 од 10.000 војника, одређене за заузимање Атине у операцији Мана. Немци су се, међутим, повлачили само постепено, остављајући за собом нетакнута складишта залиха, као и наоружане гарнизоне безбедносних батаљона у нади да ће изазвати грађански рат. Међусобне борбе су већ почеле када су Немци евакуисали Атину 12. октобра. Два дана касније, британске трупе су парадирале кроз град са Папандреуом на челу.

https://www.nationalww2museum.org/war/ar...-1944-1949

Ed Lengel, PhD. "The Greek Civil War, 1944-1949", Published May 22, 2020. Accessed June 10, 2026.
Одговори
#23

Да, непрецизно су формулисали оно.
Иначе ту је био и неки договор Британаца и Немаца, Шуштершич је нашао својевремено у некој немачкој књизи.
Одговори
#24

Кад већ помињемо повлачење Немаца 1944. године, има један чланак на ту тему који је написао, по свему судећи, српски историчар-кустос који је радио у Марибору.

Мени је била занимљива мапа коју је представио и која приказује партизанске и четничке јединице средином августа 1944. године:

Партизани
42 дивизије, 120.000 људи

Четници
60-70.000 људи

Извор: NARA, T311-197-0026

Погледати другу страну на следећем линку

https://www.academia.edu/165837822/The_W..._1944_1945
Одговори
#25

(10-06-2026, 12:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да, непрецизно су формулисали оно.
Иначе ту је био и неки договор Британаца и Немаца, Шуштершич је нашао својевремено у некој немачкој књизи.

Узео сам да прелиставам пети том "Генерал Дража Михаиловић и општа историја..." и у другом и допуњеном издању из 2025. године на стр. 216-217 Шуштерич је цитирао мемоаре Алберта Шпера, Хитлеровог министра.

(09-06-2026, 01:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ватра, да ли знате чије је ово наређење, тј. којој јединици је издато, 16. октобар 1944:

‘’Пошто су им пресечене све комуникације за одступање
упадом руских трупа у Бачку и Шумадију, то Немци једино могу покушати да се извуку долином Западне Мораве у правцу Сарајева. Евентуално могу покушати да се преко Санџака извуку ка Вишеграду. За спречавање извлачења Немаца, наше трупе ће блокирати Краљево, Чачак и клисуру између Чачка и Пожеге.’’

Иначе, партизанима је још половином септрембра наређено да иду ка Совјетима.
А Немци су у септембру донели план за повлачање са Балкана, Солун -. Скопље - Приштина - Нови Пазар - Сјеница - Вишефрад - Сарајево. То јест, нису планирали повлачење преко Београда.

Наређење Драгослава Рачића Шумадијској групи корпуса.

Извор: Милослав Самарџић, "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета", пети том, друго измењено и допуњено издање, Погледи, Крагујевац 2025, стр. 60
Одговори
#26

Тако је, Рачићево наређење.
Комунисти не признају документа ЈВ па немају пуну слику догађаја (поред осталог).
Одговори
#27

9. новембар 1944.

Меморандум за председника

Представник ОСС-а у Казерти је пренео следећи извештај, сумирајући политичке закључке Макдауела, вође бившег обавештајног тима ОСС-а у Михаиловићевом штабу:

---------------------------------------

У овом предстојећем грађанском рату, партизани ће добити формалне битке захваљујући надмоћнијем наоружању. Међутим, националисти бројчано надмашују партизане и моћи ће да воде герилски рат најмање две године, осим ако савезници не успоставе ефикасну војну окупацију целе Југославије. Обавештајна јединица ОСС-а у Михаиловићевом штабу лично је посматрала како партизани нападају националистичке трупе ангажоване у борби против Немаца. Јединица такође има „конкретне доказе“ о партизанском масакру над националистичким цивилима, укључујући жене, и о партизанском неуспеху да покрену озбиљне нападе на Немце у повлачењу.

Вилијем Џ. Донован
Директор

Casserta Cable No 12514, 11/7/44

SPECIAL DISSEMINATION, 11/9/44:

President
Sec'y of state
Ass't Sec'y of War (McCloy)

https://catalog.archives.gov/medialz/dc-...-024-3.pdf

Izvor: NARA, RG-064, M-1642, R-024
Одговори
#28

Ма где су четници бројно надмоћнији... Немој да нервираш Ватру... Smile
Гледао сам пре неко дан на Википедији, Битка за Србију.
Кажу Немаца у Југославији 600.000 (наравно, нетачно).
А партизана у нападу на Србију мислим 30.000 - Оперативна група и Први корпус (у ствари 10.500).
Четника нешто много мало.
И сад кажу Немци чине све да сачувају Србију, али не може 600.000 Немаца да заустави тих 30.000 партизана већ ангажују то мало четника.
Па не знам дал читају то што пишу.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним