02-08-2026, 07:26 PM
Са Јутјуб канала ''Погледи''
09-08-2026, 09:37 PM
Имаш Рат и Мир на ћирилици у склопу едиције ,,Велики романи".
https://www.kupindo.com/Klasici/83041215...-I-MIR-1-2
Ја скупљам романе из ове едиције с плавим корицама.
https://www.kupindo.com/Drama/81049921_B...OMANA-1-50
Заиста је тачно то да је ћирилица љепша за читања , поготово ако се узме у обзир хрватски сковани термини, читање романа се претвори у прави напор.
Мислим да се примат латиници дао пре свега због интернет претрага и друштвених мрежа , на којима је енглеска латиница број један као извор информација, а хрватска латиница је идентична и омогућава писано споразумјевање са несрпским становништвом.
https://www.kupindo.com/Klasici/83041215...-I-MIR-1-2
Ја скупљам романе из ове едиције с плавим корицама.
https://www.kupindo.com/Drama/81049921_B...OMANA-1-50
Заиста је тачно то да је ћирилица љепша за читања , поготово ако се узме у обзир хрватски сковани термини, читање романа се претвори у прави напор.
Мислим да се примат латиници дао пре свега због интернет претрага и друштвених мрежа , на којима је енглеска латиница број један као извор информација, а хрватска латиница је идентична и омогућава писано споразумјевање са несрпским становништвом.
09-08-2026, 11:38 PM
Па није ХР исто што и ЕНГ.
Ако куцаш ''š'', технички је исто као кад би куцао ''ш''.
Ствар је у томе што је донет неки неуставни закон, 2021. Устав каже да је ћирилица службено писмо, а овај закон је раздвојио службено и јавно писмо. Службено је ћирилица, а јавно може да се бира. То нема нигде у свету, јер јавно је свугде и службено.
Ако куцаш ''š'', технички је исто као кад би куцао ''ш''.
Ствар је у томе што је донет неки неуставни закон, 2021. Устав каже да је ћирилица службено писмо, а овај закон је раздвојио службено и јавно писмо. Службено је ћирилица, а јавно може да се бира. То нема нигде у свету, јер јавно је свугде и службено.
16-08-2026, 07:16 PM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
23-08-2026, 09:32 PM
(16-08-2026, 07:16 PM)Шумадинац Пише:
Старо понављање неистина.
Прво:
Дража је преко владе у Лондону тражио да се у Београду гађају:
Савски мост, Панчевачки мост, пут Београд-Земун, фабрике Икарус, Змај, Теокаревић, Рогожарски, Раковица, Топчидер и Ташмајдан.
Из чланка:
Dr Milan TERZIĆ, Vojnoistorijski institut, Beograd
JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERAL DRAGOLJUB MIHAILOVIĆ I SAVEZNIČKO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINE
Оно што знамо да је велик број цивила страдао приликом бомбардовања горенаведених фабрика. Поготово око фабрике Рогожарски.
У депешама се наводи да се не користи "митраљирање јер страда пуно цивила". Теруић не спомиње се нити тепих нити бомбардовања из обрушавања. Оно што знамо јесте да је огромна већина америчких бомбардовања били оно што зовете "тепих". 15 ААФ је покушала једном да бомбардује из обрушавања, и били су масакрирани.
Прво сте тврдили да уопште нису гађали градове у Хрватској. Сад пошто су вам многи објаснили очигледно, тврдрите - вероватно гледајући кристалну куглу као и за претходну тврдњу - да је било мало страдалих цивила.
Највише гађана места у Југославији су били Београд, Мост (Славонски и Босански) и Марибор. Хронолошки тим редом, са око 2500 тона бомби бачено на сва три места. У Броду се наводи да је страдало око 900 људи. У Загребу је пописано 327 по попису из 1964, који је прилично слабо обрадио ове жртве. У Марибору скоро 500.
Значи и делимична претрага да је погинуло вашем мишљењу "по 30-ак људи" једноставно није тачна.
Тврдња да је бомбардовано на Васкрс намерно и даље није тачна.
Прво зато што је познато да је тог дана примарни циљ био у Румуније, али да није гађан због лошег времена. Зато су бомбардери и дошли са севера.
Иначе је Београд требало да буде гађан још у новембру 1943. - аеродром у Земуну - али је због лошег времена гађана аеродром код Атине.
Слика број 3. на 33:09 - "Ово су вишеспратнице у центру Београда" - осим што нису, ово је Задар.
На 34-ој минути покушавате да анализирате дејство по железничкој станици. Где је споменуто 400 метара прецизност? Нема тога по америчким документима. Спомиње се коју су прецизност коју су имали у томе периоду, што вама наравно није познато.
И још тврдите да железничка станица није битан циљ. Тотална глупост. Железничка мрежа је била најбитнији циљ за Савезнике, 2/3 бомби је бачено на те циљеве - мостове и ранжирне станице.
Где је одлука да се савезнички градови не бомбардују "тепих" системом? На више места спомињете.
Наравно да је нетачно, како су вам објаснили и за Француску. Тако исто су гађали сва места.
Има једна битна разлика, нису гађали запаљивим бомбама, како су гађали у Немачкој.
41:40 - породилиште - не налази се како тврдите изнад железничке станице, већ у Крунској улици. Данас је ту Студентска поликлиника, има и табла о погинулим породиљама и бебама. Мета је била фабрика Рогожарски, а доста цивила је погинуло и на Бајлонијевој пијаци при гађању исте мете.
Ви сте из Крагујевца. Знате ли колико је цивила тамо погинуло?
23-08-2026, 11:03 PM
Само да додам још нешто.
Из Италије су дејствовале следеће савезничке формације:
12 ААФ - америчка формација тактичке авијације, која је мање дејствовала по Југославији
15. ААФ - америчка формација стратешке авијације, опремљена тешким бомбардерима
205.. БГ - британска формација стратешке авијације, опремљена тешким бомбардерима, која је често имала специјална дејства
БАФ - Балкан Аир Форс, јединица тактичког ваздухопловства Комонвелта и других савезникај
Последња формација је направљена како би директно помагала герилским покретима на Балкану.
Били су опремљени ловачко-бомбардерском авијацијом. То значи да су могли да гађају тачкасте циљеве. Дејствовали су ракетним зрнима (са БГ од 40кг), затим са по неколико мањих бомби које би бацали из благог понирања. То је био метод прецизнији од гађања у хоризонталном лету. Нису могли да гађају из понирања јер нису имали ваздушне кочнице.
Дејство те формације су јединице НОВЈ могле да затраже као подршку својим дејствима.
Дејства стратешке авијације је била посебна прича и то је било далеко теже затражити.
Имамо две групе оваквих дејстава. Прво је крајем маја, кад су давали подршку током Десанта на Дрвар.
Друго је крајем године, кад је гађано по немачким трупама у повлачењу.
У тим бомбардовањима на територији Србије је погинуло око 500 цивила, од чега 350 муслиманске вероисповести. Градови куда су се немци повлачили су били углавном муслимански.
Иначе је тад погинуо и већи број четника, што вероватно знате и сами...
Из Италије су дејствовале следеће савезничке формације:
12 ААФ - америчка формација тактичке авијације, која је мање дејствовала по Југославији
15. ААФ - америчка формација стратешке авијације, опремљена тешким бомбардерима
205.. БГ - британска формација стратешке авијације, опремљена тешким бомбардерима, која је често имала специјална дејства
БАФ - Балкан Аир Форс, јединица тактичког ваздухопловства Комонвелта и других савезникај
Последња формација је направљена како би директно помагала герилским покретима на Балкану.
Били су опремљени ловачко-бомбардерском авијацијом. То значи да су могли да гађају тачкасте циљеве. Дејствовали су ракетним зрнима (са БГ од 40кг), затим са по неколико мањих бомби које би бацали из благог понирања. То је био метод прецизнији од гађања у хоризонталном лету. Нису могли да гађају из понирања јер нису имали ваздушне кочнице.
Дејство те формације су јединице НОВЈ могле да затраже као подршку својим дејствима.
Дејства стратешке авијације је била посебна прича и то је било далеко теже затражити.
Имамо две групе оваквих дејстава. Прво је крајем маја, кад су давали подршку током Десанта на Дрвар.
Друго је крајем године, кад је гађано по немачким трупама у повлачењу.
У тим бомбардовањима на територији Србије је погинуло око 500 цивила, од чега 350 муслиманске вероисповести. Градови куда су се немци повлачили су били углавном муслимански.
Иначе је тад погинуо и већи број четника, што вероватно знате и сами...
24-08-2026, 05:15 PM
Ватра, чему та озлојеђеност?
Ми овде годинама чекамо да поставите списак од 250 места на која су пала оборени савезнички авиони на партизанској територији.
За четничку територију, знамо где је пало свих 60-70 авиона, како су их четници спасили, знамо целу причу.
У комунистичкој причи је та велика рупа - где су места пада толико авиона?
Иначе остаје она друга верзија, да су Американци, уз 30.000 партизана, евакуисали и 2.000 и нешто својих пилота, тако што су их наводили да се спусте на аеродроме које су користили за спашавање партизана. А да је само мањи број, од тих око 250 авиона, заиста оборен.
И даље по сваку цену настојите да увећате хрватске, а смањите српске жртве. Број страдалих на територији Загреба сумњичите ''на горе'', да је већи, а прво бомбардовање Београда ''на доле'' - да је број мањи. (Као да је било могуће све погинуле наћи, сахранити и убележити у књиге умрлих.)
Спајате два Брода, да би цифра била већа.
Настојите да оспороте да је Беград разорен, а Загреб није. Где су слике разореног центра Загреба, стамбених зграда, болница, породилишта?
Такође оспоравате да је Загреб бомбардован као савезнички, а Београд као осовински град. Иако је Београд био престоница у којој су Немци највише стрељали (биле су то ''ДМ присталице, 80 посто), а Загреб најаче немачко упориште.
Терзић је велики љубитељ лика и дела Ј. Б. Тита. Браћа Кнежевић наравно нису, пуковник Живак Кнежевић био је у нашој влади задужен управо за ове ствари. Он је објавио те податке о међусавезничком договору с почетка рата, да се на један начин бомбардују осовински, а на други савезнички градови.
Терзић је нашао да је Дража, наводећи војне циљеве, тражио да се не примењује митраљирање, да би се избегли цивилни губици. Али, није нашао да је Дража тражио да се не користи тепих бомбардовање. И Ви верујете да је Дража тражио да се избегне мање погубан начин бомбардовања, а да се примени најгори могући. Пуковника Кнежевића, који је пронашао ово друго, и који је на крају крајева и лично то говорио Британцима, јер, то је била његова дужност - не признајете извор који Вам не одговара.
При свему томе, нисте ни поменули суштину теме: да су Срби страдали због комуниста.
Претпостављам да је то избегавање некаква тактика.
Па укратко да поносим кључна документа:
- Радио Лондон 9. априла 1944. објављује, позивајући се на Савезнички Команду Средоземља, да је најновије бомбардовање Никшића, Бањалуке, Ниша и других градова ''предузето од стране савезника на захтев маршала Тита, и да је намера ових бомбардовања да разбију места отпора на која партизани наилазе’’.
Нем потребе посебно наглашавати колико је ово и противзаконито и неморално: Да се једној терористичкој групи поверава навођење авиона, уместо влади и војсци који су толико задужили Савезнике.
Због овога је југословенски амбасадор у Лондону, Божидар Јевтић, 18. априла упутио Британцима следећи протест:
''Југословенска влада дубоко је забринута кад су таква бомбардовања представљена као интервенција у корист једне, а против друге стране, што оставља утисак на народ Југославије да велики савезници, не само што се интересују унутрашњим и локалним стварима и размирицама, већ активно узимају учешћа да помогну један политички покрет, који је југословенском народу у целини туђ и негативан...''
Једно од Титових наређења командантима: ''Јавите нам која мјеста треба бомбардовати''.
Дакле, места, а не војне циљеве.
Пеко Дапчевић је тражио Подгорицу (око 2.000 мртвих), Коча Поповић Лесковац (''Најхитније потребно озбиљно бомбардовање Лесковца'' - око 2.000 мртвих), док је, на тражење Главног штаба Хрватске, Тито одговорио:
''Неколико наших градова без неке нарочите војничке користи упропашћени су од стране савезничке авијације. Забрањујемо бомбардовање непосредне близине Загреба. Споразумите се са њима (савезничким мисијама - прим. аут) да бомбардују комуникације када се крећу непријатељске јединице, па и мања мјеста где су по вашим поузданим информацијама јаче непријатељске концентрације.''
Позивајући се на ово наређење, Главни штаб Хрватске 28. децембра пише 4. ударном корпусу да се забрањује ''бомбардовање градова''[/font], као и да се од савезничких мисија тражи ‘’бомбардовање комуникација и мањих места, под условом да се располаже поузданим информацијама о концентрацији непријатељских снага’’.
На тражење словеначких комнуиста да се бомбардује Љубљана, Кардељ је одговорио:
''Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших мртвих људи, а непријатељ би претрпео готово никакве губитке. У томе имамо искуство из целе Југославије. Имајте на уму да савезнички авиони бомбардују на посебан начин, тако да покривају целе површине. Можете лако замислити како би то изгледало у Љубљани. Била је то крајња лакомисленост и неодговорност пред својим народом немати у виду све те моменте. То важи не само за Љубљану, већ и за друге тачке’’.
Ми овде годинама чекамо да поставите списак од 250 места на која су пала оборени савезнички авиони на партизанској територији.
За четничку територију, знамо где је пало свих 60-70 авиона, како су их четници спасили, знамо целу причу.
У комунистичкој причи је та велика рупа - где су места пада толико авиона?
Иначе остаје она друга верзија, да су Американци, уз 30.000 партизана, евакуисали и 2.000 и нешто својих пилота, тако што су их наводили да се спусте на аеродроме које су користили за спашавање партизана. А да је само мањи број, од тих око 250 авиона, заиста оборен.
И даље по сваку цену настојите да увећате хрватске, а смањите српске жртве. Број страдалих на територији Загреба сумњичите ''на горе'', да је већи, а прво бомбардовање Београда ''на доле'' - да је број мањи. (Као да је било могуће све погинуле наћи, сахранити и убележити у књиге умрлих.)
Спајате два Брода, да би цифра била већа.
Настојите да оспороте да је Беград разорен, а Загреб није. Где су слике разореног центра Загреба, стамбених зграда, болница, породилишта?
Такође оспоравате да је Загреб бомбардован као савезнички, а Београд као осовински град. Иако је Београд био престоница у којој су Немци највише стрељали (биле су то ''ДМ присталице, 80 посто), а Загреб најаче немачко упориште.
Терзић је велики љубитељ лика и дела Ј. Б. Тита. Браћа Кнежевић наравно нису, пуковник Живак Кнежевић био је у нашој влади задужен управо за ове ствари. Он је објавио те податке о међусавезничком договору с почетка рата, да се на један начин бомбардују осовински, а на други савезнички градови.
Терзић је нашао да је Дража, наводећи војне циљеве, тражио да се не примењује митраљирање, да би се избегли цивилни губици. Али, није нашао да је Дража тражио да се не користи тепих бомбардовање. И Ви верујете да је Дража тражио да се избегне мање погубан начин бомбардовања, а да се примени најгори могући. Пуковника Кнежевића, који је пронашао ово друго, и који је на крају крајева и лично то говорио Британцима, јер, то је била његова дужност - не признајете извор који Вам не одговара.
При свему томе, нисте ни поменули суштину теме: да су Срби страдали због комуниста.
Претпостављам да је то избегавање некаква тактика.
Па укратко да поносим кључна документа:
- Радио Лондон 9. априла 1944. објављује, позивајући се на Савезнички Команду Средоземља, да је најновије бомбардовање Никшића, Бањалуке, Ниша и других градова ''предузето од стране савезника на захтев маршала Тита, и да је намера ових бомбардовања да разбију места отпора на која партизани наилазе’’.
Нем потребе посебно наглашавати колико је ово и противзаконито и неморално: Да се једној терористичкој групи поверава навођење авиона, уместо влади и војсци који су толико задужили Савезнике.
Због овога је југословенски амбасадор у Лондону, Божидар Јевтић, 18. априла упутио Британцима следећи протест:
''Југословенска влада дубоко је забринута кад су таква бомбардовања представљена као интервенција у корист једне, а против друге стране, што оставља утисак на народ Југославије да велики савезници, не само што се интересују унутрашњим и локалним стварима и размирицама, већ активно узимају учешћа да помогну један политички покрет, који је југословенском народу у целини туђ и негативан...''
Једно од Титових наређења командантима: ''Јавите нам која мјеста треба бомбардовати''.
Дакле, места, а не војне циљеве.
Пеко Дапчевић је тражио Подгорицу (око 2.000 мртвих), Коча Поповић Лесковац (''Најхитније потребно озбиљно бомбардовање Лесковца'' - око 2.000 мртвих), док је, на тражење Главног штаба Хрватске, Тито одговорио:
''Неколико наших градова без неке нарочите војничке користи упропашћени су од стране савезничке авијације. Забрањујемо бомбардовање непосредне близине Загреба. Споразумите се са њима (савезничким мисијама - прим. аут) да бомбардују комуникације када се крећу непријатељске јединице, па и мања мјеста где су по вашим поузданим информацијама јаче непријатељске концентрације.''
Позивајући се на ово наређење, Главни штаб Хрватске 28. децембра пише 4. ударном корпусу да се забрањује ''бомбардовање градова''[/font], као и да се од савезничких мисија тражи ‘’бомбардовање комуникација и мањих места, под условом да се располаже поузданим информацијама о концентрацији непријатељских снага’’.
На тражење словеначких комнуиста да се бомбардује Љубљана, Кардељ је одговорио:
''Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших мртвих људи, а непријатељ би претрпео готово никакве губитке. У томе имамо искуство из целе Југославије. Имајте на уму да савезнички авиони бомбардују на посебан начин, тако да покривају целе површине. Можете лако замислити како би то изгледало у Љубљани. Била је то крајња лакомисленост и неодговорност пред својим народом немати у виду све те моменте. То важи не само за Љубљану, већ и за друге тачке’’.
30-08-2026, 07:43 PM
(24-08-2026, 05:15 PM)Милослав Самарџић Пише: Ми овде годинама чекамо да поставите списак од 250 места на која су пала оборени савезнички авиони на партизанској територији.
За четничку територију, знамо где је пало свих 60-70 авиона, како су их четници спасили, знамо целу причу.
У комунистичкој причи је та велика рупа - где су места пада толико авиона?
Иначе остаје она друга верзија, да су Американци, уз 30.000 партизана, евакуисали и 2.000 и нешто својих пилота, тако што су их наводили да се спусте на аеродроме које су користили за спашавање партизана. А да је само мањи број, од тих око 250 авиона, заиста оборен.
Како ви то знате где је пало свих 60-70 авиона чије су посаде евакуисали четници?
На основу истраживања које сам ја обавио?
И на основу ког сам добио и податке за евакуације од партизана?
Чије је истраживање објављено у Зборнику радова НМ Чачак.
Која је то друга верзија да су слетали на партизанске аеродроме? Из ваше кристалне кугле?
Мали број авиона је уопште принудно слетело на било коју територију. Можда је десетак евакуисано од партизана, а нешто мање од тога је и слетело на нешто што би се могло назвати аеродром.
Цитат:И даље по сваку цену настојите да увећате хрватске, а смањите српске жртве. Број страдалих на територији Загреба сумњичите ''на горе'', да је већи, а прво бомбардовање Београда ''на доле'' - да је број мањи. (Као да је било могуће све погинуле наћи, сахранити и убележити у књиге умрлих.)Кад не знаш шта да напишеш, онда наравно нападни саговорника Ад Хоминем...
За било који град ако имамо поименични списак, јасно је да је број погинулих већи од њега...
Цитат:Спајате два Брода, да би цифра била већа.Не спајам ја ништа. У америчким докукентима (које очитледно нисте видели) се наводи само Брод.
Исто као и за Београд / Земун. Наводи се Београд, понекад Београд / Земун.
Цитат:Настојите да оспороте да је Беград разорен, а Загреб није. Где су слике разореног центра Загреба, стамбених зграда, болница, породилишта?Ух, још ад хоминем напада.
Прво су вас ухватили у лажи да Загреб није гађан, па се онда вадите новом лажи да је био мали број погинулих, шта је следеће?
Цитат:Такође оспоравате да је Загреб бомбардован као савезнички, а Београд као осовински град. Иако је Београд био престоница у којој су Немци највише стрељали (биле су то ''ДМ присталице, 80 посто), а Загреб најаче немачко упориште.Већ сам вам написао али вама је то мало теже да схватите.
Главна разлика како су нападани немачки градови је комбинација разорних и запаљивих бомби, које би правиле пожарне олује.
Тако уопште није гађано у Југославији.
Постоје извештаји о дејствима и на Београд и на Загреб, види се метод нишањења, нишанска тачка, врста муниција.
Зна се којим врстама и калибрима бомби се гађају мостови, аеродроми, ранжирне станице...
Озбиљан истраживач би то погледао и упоредио, па онда дао закључак.
Шарлатан би измислио шта му одговара и препустио терет доказа другој страни.
Цитат:Терзић је нашао да је Дража, наводећи војне циљеве, тражио да се не примењује митраљирање, да би се избегли цивилни губици. Али, није нашао да је Дража тражио да се не користи тепих бомбардовање. И Ви верујете да је Дража тражио да се избегне мање погубан начин бомбардовања, а да се примени најгори могући. Пуковника Кнежевића, који је пронашао ово друго, и који је на крају крајева и лично то говорио Британцима, јер, то је била његова дужност - не признајете извор који Вам не одговара.Да ли је вама тешко разумети да у Европи, осим пар неуспелих покушаја, није вршено бомбардовање из обрушавања?
Влада у Лондону је купила Б-24 бомбардере за свој деташман. Ти авиони, као ни Б-17, уопште не могу да врше бомбардовање ни из обрушавања нити из понирања.
Цитат:Нем потребе посебно наглашавати колико је ово и противзаконито и неморално: Да се једној терористичкој групи поверава навођење авиона, уместо влади и војсци који су толико задужили Савезнике.Говорите о војсци која је у том периоду била или под директном немачком контролом, или савезник исте?
Питам се зашто су ја савезници напустили...
Цитат:''Неколико наших градова без неке нарочите војничке користи упропашћени су од стране савезничке авијације. Забрањујемо бомбардовање непосредне близине Загреба. Споразумите се са њима (савезничким мисијама - прим. аут) да бомбардују комуникације када се крећу непријатељске јединице, па и мања мјеста где су по вашим поузданим информацијама јаче непријатељске концентрације.''И откад је овај документ где се забрањује бомбардовање Загреба?
Наставк описа да се гађају комуникације и мања места се очигледно односи на дејства БАФ, не на стратешке бомбардере.
Вама није познато да постоји документ у ком Тито протествује после Ускршњег бомбардовања Београда? Имам га.
Главни проблем око бомбардовања је што циљеви Савезника били другачији од циљева и ЈВуО и НОВЈ.
Савезници су гађали ранжирне станице и мостове, који су били битна инфраструктура.
НОВЈ и ЈВуО је максимално одговарало да се бомбардују немачки и квислиншки гарнизони - жива сила. Мостове и ранжирне станице су биле добро брањене, а њима нису доносиле никакву корист на терену.
31-08-2026, 06:05 PM
(30-08-2026, 07:43 PM)ватхра Пише:(24-08-2026, 05:15 PM)Милослав Самарџић Пише: Ми овде годинама чекамо да поставите списак од 250 места на која су пала оборени савезнички авиони на партизанској територији.
За четничку територију, знамо где је пало свих 60-70 авиона, како су их четници спасили, знамо целу причу.
У комунистичкој причи је та велика рупа - где су места пада толико авиона?
Иначе остаје она друга верзија, да су Американци, уз 30.000 партизана, евакуисали и 2.000 и нешто својих пилота, тако што су их наводили да се спусте на аеродроме које су користили за спашавање партизана. А да је само мањи број, од тих око 250 авиона, заиста оборен.
Како ви то знате где је пало свих 60-70 авиона чије су посаде евакуисали четници?
На основу истраживања које сам ја обавио?
И на основу ког сам добио и податке за евакуације од партизана?
Чије је истраживање објављено у Зборнику радова НМ Чачак.
Која је то друга верзија да су слетали на партизанске аеродроме? Из ваше кристалне кугле?
Мали број авиона је уопште принудно слетело на било коју територију. Можда је десетак евакуисано од партизана, а нешто мање од тога је и слетело на нешто што би се могло назвати аеродром.
Цитат:И даље по сваку цену настојите да увећате хрватске, а смањите српске жртве. Број страдалих на територији Загреба сумњичите ''на горе'', да је већи, а прво бомбардовање Београда ''на доле'' - да је број мањи. (Као да је било могуће све погинуле наћи, сахранити и убележити у књиге умрлих.)Кад не знаш шта да напишеш, онда наравно нападни саговорника Ад Хоминем...
За било који град ако имамо поименични списак, јасно је да је број погинулих већи од њега...
Цитат:Спајате два Брода, да би цифра била већа.Не спајам ја ништа. У америчким докукентима (које очитледно нисте видели) се наводи само Брод.
Исто као и за Београд / Земун. Наводи се Београд, понекад Београд / Земун.
Цитат:Настојите да оспороте да је Беград разорен, а Загреб није. Где су слике разореног центра Загреба, стамбених зграда, болница, породилишта?Ух, још ад хоминем напада.
Прво су вас ухватили у лажи да Загреб није гађан, па се онда вадите новом лажи да је био мали број погинулих, шта је следеће?
Цитат:Такође оспоравате да је Загреб бомбардован као савезнички, а Београд као осовински град. Иако је Београд био престоница у којој су Немци највише стрељали (биле су то ''ДМ присталице, 80 посто), а Загреб најаче немачко упориште.Већ сам вам написао али вама је то мало теже да схватите.
Главна разлика како су нападани немачки градови је комбинација разорних и запаљивих бомби, које би правиле пожарне олује.
Тако уопште није гађано у Југославији.
Постоје извештаји о дејствима и на Београд и на Загреб, види се метод нишањења, нишанска тачка, врста муниција.
Зна се којим врстама и калибрима бомби се гађају мостови, аеродроми, ранжирне станице...
Озбиљан истраживач би то погледао и упоредио, па онда дао закључак.
Шарлатан би измислио шта му одговара и препустио терет доказа другој страни.
Цитат:Терзић је нашао да је Дража, наводећи војне циљеве, тражио да се не примењује митраљирање, да би се избегли цивилни губици. Али, није нашао да је Дража тражио да се не користи тепих бомбардовање. И Ви верујете да је Дража тражио да се избегне мање погубан начин бомбардовања, а да се примени најгори могући. Пуковника Кнежевића, који је пронашао ово друго, и који је на крају крајева и лично то говорио Британцима, јер, то је била његова дужност - не признајете извор који Вам не одговара.Да ли је вама тешко разумети да у Европи, осим пар неуспелих покушаја, није вршено бомбардовање из обрушавања?
Влада у Лондону је купила Б-24 бомбардере за свој деташман. Ти авиони, као ни Б-17, уопште не могу да врше бомбардовање ни из обрушавања нити из понирања.
Цитат:Нем потребе посебно наглашавати колико је ово и противзаконито и неморално: Да се једној терористичкој групи поверава навођење авиона, уместо влади и војсци који су толико задужили Савезнике.Говорите о војсци која је у том периоду била или под директном немачком контролом, или савезник исте?
Питам се зашто су ја савезници напустили...
Цитат:''Неколико наших градова без неке нарочите војничке користи упропашћени су од стране савезничке авијације. Забрањујемо бомбардовање непосредне близине Загреба. Споразумите се са њима (савезничким мисијама - прим. аут) да бомбардују комуникације када се крећу непријатељске јединице, па и мања мјеста где су по вашим поузданим информацијама јаче непријатељске концентрације.''И откад је овај документ где се забрањује бомбардовање Загреба?
Наставк описа да се гађају комуникације и мања места се очигледно односи на дејства БАФ, не на стратешке бомбардере.
Вама није познато да постоји документ у ком Тито протествује после Ускршњег бомбардовања Београда? Имам га.
Главни проблем око бомбардовања је што циљеви Савезника били другачији од циљева и ЈВуО и НОВЈ.
Савезници су гађали ранжирне станице и мостове, који су били битна инфраструктура.
НОВЈ и ЈВуО је максимално одговарало да се бомбардују немачки и квислиншки гарнизони - жива сила. Мостове и ранжирне станице су биле добро брањене, а њима нису доносиле никакву корист на терену.
Податке о палим америчким авионима на четничкој територији нашао сам у Војном архиву пре 20 година. Део сам објавио у Дражи 4, 2008. године, само као илустрацију. Није ми била идеја да попишем све, да не оптерећујем књигу тим детаљима.
Ви сте навели да су партизани спасили 2.500 оборених савезничких авиона. То значи да је на партизанску територију пало 250, или чак 300 савезничких авиона. Да бисте доказали да су партизани спасили толико пилота, треба да покажете где су пали толики авиони.
Колико сам схватио, то не можете да докажете? Нема тог податка у раду који наводите?
Познат ми је Титов протест после бомбардовања Београда на Васкрс 1944. Посматрам га као типичну комунистичку пропаганду: тражио је то бомбардовање, што је наравно скривано, али пред народом, где год су могли, комунисти су ширили пропаганду против Савезника уопште и тих бомбардовања посебно, ''Руси то никада не би учинили'', итд. Наравно, видим да Ви тврдите да Тито нема везе са бомбардовањем српских градова и да му је у ствари били искрено жао због страдања Срба.
Што се ти неспособности Енглеза да бомбардују пикирањем - у реду. Али, контекст ове приче је да је то од њих тражено (Дража и влада у Лондону), а ако не могу, онда ништа, чак ни митраљирање. Док Ви тврдите да је Дража тражио тепих бомбардовање српских градова, или макар да је тражио бомбардовање знајући да ће то бити тепих систем.
Шеф Војног кабинета у влади Слободана Јовановића, мајор Живан Кнежевић, стално се свађао са Енглезима око овога. Његову мајку у Београду, близу центра, убили су у првом бомбардовању. Колико се сећам, још неког члана фамилије. То је био један од разлога што је толико инсистирао на овим питањима и што је после рата детаљно објаснио суштину.
За Задар: Исправио сам у другом издању књиге. На Јутјубу је репризирана стара емисија.
Од кад је почела прича о савезничким бомбардовањима Београда и других српских градова, старији људи, и аутори, мислим чак и Кнежевић, писали су да Загреб није бомбардован.
Тек у новије време почело је да се пише да јесте, ваљда у процесу сузбијања ''великосрпске пропаганде''.
На хрватској Википедији пише:
Bombardiranje Zagreba u Drugom svjetskom ratu izvršili su Saveznici nad strateškim ciljevima u gradu tijekom 1944. i 1945. godine. Prema popisu žrtava rata iz 1950. godine, ukupno od 327 ljudi stradalo je u bombardiranjima.[1]
Tijekom bombardiranja najteže su stradala područja Črnomerca, Borongaja i Plesa.[2] Na meti je posebice bio Borongaj kao mjesto vojnog uzletišta.[3]
Dana 22. veljače 1944. godine bombardiranjem je pogođen dominikanski samostan, u kojem je poginulo osam studenata teologije.[4]
Чрномерц је индустриска зона на западној периферији Загреба. Поред фабрика у њему се налазила и касарна. Такође и пруга за Зидани мост, тј. за Немачку, и барем једна теретна железничка станица.
Западни део насеља није се налазио у саставу Града Загреба до 1945. године.
Боронгај је био аеродром окружен касарнама, на источној периферији Загреба. Преузели су их Немци и НДХ. Проширили су касарне. Около није било кућа и зграда.
Плесо није био у Граду Загребу, а није ни данас. Био је пољана на којој су Немци и Хрвати 1943. године саградили прву бетонску авио-писту. Данас је ту Међународни аеродром ''Фрањо Туђман'', а налази се у саставу Града Велике Горице.
Поред Боронгаја налазио се доминикански самостан који је погођен 22. фебруара 1944.
Према томе, у овом напису на Википедији није наведено да се половина бомбардоване територије није налазила у Загребу. Нити то Ви кажете.
Такође није наведено да су у свим случајевима гађани војни циљеви.
И најзад, колико од 327 погинулих су били војници, хрватски или немачки?
Упоредиво са Београдом, ово би значило као да су бомбардоване фабрике у Раковици и аеродром у Земуну.
У том случају, не би се говорило да је бомбардован Београд, јер се тај израз код нас веже за страдање града као 6. априла 1941. или за артиљеријска и авио-бомбардовања из 1914. и 1915. године.
Тако, када у Сртбији кажете да су савезници бомбардовали и Загреб - ширите дезинформације, јер у Србији јавност стиче слику да је и Загреб био разорен као и Београд (центар града, стамбена насеља, болнице...)
А то и јесте циљ те пропаганде.
ПЛус наравно стална тежња да се избрише одговорност комуниста.
Иначе, што се тиче Загреба, у књизи ''Крвави Васкрс 1944'' написао сам:
''Потом је уследило бомбардовање предграђа Загреба, на што је, као и у случају ранијих бомбардовања, реаговао надбискуп Степинац... Писао је да су Хрвати већ страдали више него иједан други народ...'' Итд.
Требало би да исправим: ''...бомбардовање војних и индустријских циљева на периферији и у околини Загреба''.
31-08-2026, 06:28 PM
Г. Самарџићу, давно сте објавили један чланак, где се описује, како су четници Динарске дивизије, заробили једног усташу који је кренуо на одсуство. Описан је цео процес испитивања и суђења, сад не могу да нађем тај чланак...
31-08-2026, 10:10 PM
Цитат:Податке о палим америчким авионима на четничкој територији нашао сам у Војном архиву пре 20 година. Део сам објавио у Дражи 4, 2008. године, само као илустрацију. Није ми била идеја да попишем све, да не оптерећујем књигу тим детаљима.
Сумњам да постоје извештаји ЈВуО за сваки авион који је пао.
Плус често има грешки са датумом, шта се десило са посадом, а наравно да нема података о типу авиона, серијском броју итд.
Цитат:Ви сте навели да су партизани спасили 2.500 оборених савезничких авиона. То значи да је на партизанску територију пало 250, или чак 300 савезничких авиона. Да бисте доказали да су партизани спасили толико пилота, треба да покажете где су пали толики авиони.Лолчина
Колико сам схватио, то не можете да докажете? Нема тог податка у раду који наводите?
Кад се сетим конструкција из ваше књиге евакуације савезничких пилота, где сте успешно акробацијама направили од америчког документа где се наводи 732 евакуисано од партизана и 356 од четника, да су у ствари четници евакуисали дупло више. Наравно без икаквог списка илити документа.
И онда другој страни тражите комплетан списак, где је шта пало, и појединачни списак авиона и чланова посаде. Објективан метод, нема шта
Већ сам вам написао више пута, рад које објављен у зборнику чачанског музеја је заснован на поименичном списку.
Пописан је сваки авион, група, датум лета, скоро сваки серијски број (за мањи број авиона серијски број није познат), комплетна посада, и шта се десило са свим члановима посаде. Све на основу примарних америчких докумената.
На основу тога су пописани и сви авијатичари који су пали код четника и после преузети од партизана.
Могуће је да на попису нема мањег броја авијатичара - рањени авијатичари углавном нису давали изјаве по повратку.
Цитат:Познат ми је Титов протест после бомбардовања Београда на Васкрс 1944. Посматрам га као типичну комунистичку пропаганду: тражио је то бомбардовање, што је наравно скривано, али пред народом, где год су могли, комунисти су ширили пропаганду против Савезника уопште и тих бомбардовања посебно, ''Руси то никада не би учинили'', итд. Наравно, видим да Ви тврдите да Тито нема везе са бомбардовањем српских градова и да му је у ствари били искрено жао због страдања Срба.Осим што ви немате документе да је Тито наредио да се гађа Београд.
Док имамо документе да Дража јесте.
Цитат:Што се ти неспособности Енглеза да бомбардују пикирањем - у реду. Али, контекст ове приче је да је то од њих тражено (Дража и влада у Лондону), а ако не могу, онда ништа, чак ни митраљирање.
Не само Енглеза, већ и Американаца. А ај део, "ако не могу онда ништа" не видим да се спомиње код Терзића.
Цитат:Док Ви тврдите да је Дража тражио тепих бомбардовање српских градова, или макар да је тражио бомбардовање знајући да ће то бити тепих систем.
То се види из докумената.
Мислим да већина из руководства и ЈВуО и НОВЈ није имала добру представу о прецизности дејства.
Са тим да је у избеглиштву било ваздухоплвних официра, имали су и посаде на Б-24, могли су да сазнају о чему се ради.
Цитат:Шеф Војног кабинета у влади Слободана Јовановића, мајор Живан Кнежевић, стално се свађао са Енглезима око овога. Његову мајку у Београду, близу центра, убили су у првом бомбардовању. Колико се сећам, још неког члана фамилије. То је био један од разлога што је толико инсистирао на овим питањима и што је после рата детаљно објаснио суштину.Да ли се мајка звала Миланка и живела у Трнској 2?
Цитат:Од кад је почела прича о савезничким бомбардовањима Београда и других српских градова, старији људи, и аутори, мислим чак и Кнежевић, писали су да Загреб није бомбардован.Савезнички документи јасно наводе да јесте.
Тек у новије време почело је да се пише да јесте, ваљда у процесу сузбијања ''великосрпске пропаганде''.
Ваљда је то бољи аргумент од Кнежевића, који изгледа да није знао шта се дешава у земљи.
Цитат:Према томе, у овом напису на Википедији није наведено да се половина бомбардоване територије није налазила у Загребу. Нити то Ви кажете.Ја колико се сећам, пре више година сам овде објашњавао да је Загреб гађан, колико тона бомби, и да је било мање жртава него у Београду управо зато што је већина циљева била изван градског језгра.
Цитат:Такође није наведено да су у свим случајевима гађани војни циљеви.Американци су и гађали само војне циљеве.
Прецизност је потпуно друго питање.
Цитат:И најзад, колико од 327 погинулих су били војници, хрватски или немачки?
У попису жртава из 1964. је можда могао да залута неки хрватски војник (мада они нису обухваћени тим пописом), али немачки сигурно није.
То бисте морали да знате.
Да се вратимо на почетак, ви сте дали тврдњу - на основу чега - да је у бомбардовањима Хрватске гинуло по 20-30 људи.
Ја сам вам дао лако проверљив податак да је тај број већи.
Имате и рад Марице Каракаш-Обрадов
Цитат:Упоредиво са Београдом, ово би значило као да су бомбардоване фабрике у Раковици и аеродром у Земуну.Да, аеродром Земун, Панчевачки мост, одустајање од дејства по Раковици, су све циљеви који су код Американаца наведени под Београд.
Цитат:Тако, када у Сртбији кажете да су савезници бомбардовали и Загреб - ширите дезинформације, јер у Србији јавност стиче слику да је и Загреб био разорен као и Београд (центар града, стамбена насеља, болнице...)Лол брате.
Кад вас ухвате у очигледном фалсификату - наравно да неко други износи пропаганду. И то још оптужите да је рекао оно што није...
Цитат:Требало би да исправим: ''...бомбардовање војних и индустријских циљева на периферији и у околини Загреба''.
Осим што је гађана и главна железничка станица у центру града... Због тог бомбардовања је реаговао Степинац.
Просто питање, колико пута ћете изнети нетачну информацију, уместо да проверите чињенице?
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 5 Гост(а)