(09-03-2026, 10:27 PM)Коле Којот Пише: Који су докази да стране силе нису дозвољавали да се уради ампутација Хрватске?
Конретно, чиме су му претили да ако то уради, да ће и које све последице имати? Јесу ли му претили ратом, санкцијама?
Чак и без доказа, наравно да савезници не би дозволили, јер би тиме признали своју грешку, и још притом им није одговарало да постоји српска држава, то је јасно. Поента је до које мере су они били спремни да бране тај свој диктат? Јер ипак је тад била економска криза, и имали су других послова на памети, него шта се дешава на Балкану. Знамо да нас нису никад гледали као савезнике, већ као на топовско месо. Проблем је то што "наша" власт није гледала шта ће народ рећи, већ шта ће они рећи.
Чак и да им није дао државу (или једноставно није могао због превеликог утицаја савезника, иако мислим да је то чиста вађевина, Нацисти узеше онолико територија, нико метак од њих није опалио), требао им је дати аутономију, тј. није требао да преименује државу у краљевину Југославију, већ је требао и даље да се та земља води као краљевина СХС, само са измењеним унутрашњим (федералистичким) уређењем. Бар би у нови рат, који се очекивао свакако, земља би ушла много боље спремна и етнички стабилнија.
Све у свему, краљ и српски политичари сносе одговорност прихватања и имплементације југословенске идеје, за коју је највише настрадао српски народ.
Читајући ненаписане књиге заборавио си оне написане. А у тим си књигама мог'о да прочиташ следеће...
- Претња територијалним нестанком
Ампутација Хрватске је значила позив Мусолинију да уђе у Далмацију. Француски и британски дипломати су јасно ставили до знања Краљу Александру да, уколико он добровољно напусти делове Хрватске, они неће прстом мрднути да спрече Италију да заузме целу јадранску обалу. Последица тога је да би Србија остала "затворена" држава, опкољена непријатељима, без иједне стратешке луке, што би је учинило потпуним вазалом великих сила.
- Уцена кроз "Малу Антанту"
Француска је директно претила краљу Александру да би чин ампутације значио моментално распуштање Мале Антанте (савеза Југославије, Чехословачке и Румуније). Париз је овај савез сматрао "чуваром Версаја". Ако би се једна чланица добровољно смањила и распала, цео систем колективне безбедности против Немачке и Мађарске би пропао. Последица тога је да би Србија остала војно изолована, без француских испорука наоружања које су тада биле кључне за опстанак војске.
- Финансијска блокада
Један од најефикаснијих видова притиска био је економски. Западни кредитори су поставили питање државног дуга. Ко ће враћати зајмове узете за целу државу ако се она распадне? Стране силе су претиле да ће сав економски терет пребацити на Србију, док би новостворена Хрватска (као "жртва" или "нова држава") могла бити ослобођена репарација и дугова.
Последица тога је потпуни економски слом Србије.
- Питање међународног легитимитета
Велике силе су упозоравале краља Александра да се Мировни уговори из 1919. односе на Југославију, а не на Србију. У случају ампутације, Србија не би могла да користи правни континуитет Краљевине СХС. Последица би била отварање "Пандорине кутије" територијалних претензија Бугарске (на Македонију) и Мађарске (на Војводину).
Велике силе су биле јасне: "Ако изгубите Хрватску својом вољом, нећете сачувати ни остало." Или кроз ултиматум: "Чувај Југославију или ћеш изгубити све."
