[Snake]

требао да буде унапређен у овај чин јер је учинио све да држава каква је била пре рата опстане.

Држава "каква је била пре рата", није требала никоме, нити је ико на било којој страни, па и четничкој, то прижељкивао.

Чин војводе (фелдмаршала) се добијао за усјехе, а не за поразе. Да је побједио у рату, добио би га.
Но није могао побједити, јер се борио да "држава каква је била пре рата опстане".

Ту није крив Дража већ Краљ Александар који није послушао Војводу Мишића и кад је требало проширити територију Србије он је то жртвовао за Југославију.

Тај чин се добијао и током рата а слажем се морао је бити изузетан успех јер је то била правна клаузула за унапређење.

[Милослав Самарџић]

Ево занимљивог податка:

Према Титовом извештају Коминтерни од 29. маја 1941

- Бројно стање чланова КПЈ је 8000 људи и 30000 комсомола (комунистичке омладине Совјетског Савеза!)
- У случају напада на Совјетски Савез, КПЈ ће дигнути устанак
- За набавку оружја потребно да Коминтерна обезбеди средства (5-10 000 долара)...

РГАСПИ, 495-74-591, стр 29-30
Према Перо Симић, "Светац и Магле", стр 106

Перо Симић као поуздане узима оне извештаје да је било 1.500 чланова КПЈ тада.
Да ли негде постоје имена чланова КПЈ из тог доба?

[Милослав Самарџић]

Милославе, да ли је “Ратни билтен Врховне команде Југословенске војске“ излазио свакодневно, колико је отприлике бројева сачувано у Војном архиву, имаш ли можда неку скенирану страницу да видимо како је изгледао?

Није свакодневно. Цитирао сам у Дражи 3 неколико целих или скоро целих Билтена. Дакле, обично 1-2 странице, укратко извештаји са свих страна. Куцано је на писаћој машини и слато свим радио станицама, а јединицама је читано пред стројем. Чини ми се и да су делови преношени у новинама (нисам проучавао новине, јер су новине ратна припаганда, сем што наравно имам неке бројеве; такође имам и архивске ознаке за све новине сачуване у архиву, више стотина примерака, али нисам их узимао).
Немам скенирано, имам фотокопије.

[Chicot]

Да, али је ово Титов извештај, па према томе и претеран. И уз све његово уобичајено претеривање није успео да намакне бројку којом би могао да испуни и примисао о ма каквом отпору, све и да је намеравао.

Не знам, нисам наишао на листу чланова до сада. Вероватно је Симић имао увид у њихове спискове из тог периода, па на основу тога закључио.

[Милослав Самарџић]

Да, али је ово Титов извештај, па према томе и претеран. И уз све његово уобичајено претеривање није успео да намакне бројку којом би могао да испуни и примисао о ма каквом отпору, све и да је намеравао.

Не знам, нисам наишао на листу чланова до сада. Вероватно је Симић имао увид у њихове спискове из тог периода, па на основу тога закључио.

Јесте, то је правило, Тито је увеличавао бројке које му одговарају, и обратно.

[мунгос]

8-10 000 комунистичког кадра на почетку је сасвим реална цифра.

Исте податке дају и Енглези и Американци. Па само водеђег кадра и шпански бораца је било 1 200. А осталога смећа је било на све стране (разни "уча", "профа", "студената", џабалебароша, нерадника и вуцибатина, било је ко гована).

Има једна америчка књига из 50-их година која се бави проблемом комунистичке гериле и револуционарног рата. Писац је и сам био официр ОСС-а и био је код нас за вријеме рата. Он наводи сличан број комуниста и са жаљењем констатује да Дража није био на висини задатка да тај проблем сасјече одма у коријену, иако је био у великој предности над комунистима. И као његову највећу грешку наводи његово савезништво са комунистима на почетку рата.

---

Ту није крив Дража већ Краљ Александар који није послушао Војводу Мишића и кад је требало проширити територију Србије он је то жртвовао за Југославију.

Тај чин се добијао и током рата а слажем се морао је бити изузетан успех јер је то била правна клаузула за унапређење.

Дража је имао прилику да то све исправи. Но и он је ишао истим југословенским а не српским путем, као и Александар. И у томе је био његов највећи пораз. Хтио је да буде и Србин и Југословен, час Србин а час Југословен. А једно и друго се није могло бити никако, само једно - или - друго.

[мунгос]

Срби би прошли још горе 1945. год. да се све оно издајничко смеће из Лондона вратило. Била би обновљена (и проширена) такозвана "бановина хрватска", а Мачек (онај који је прогласио такозвану НДХ са Кватерником), би био премијер.
Баш зато што Дража није био "Србин и само Србин".
Ђујић, Ђуришић и многи други "великосрби" и "издајници и колаборатори" би омастили конопац, а вјероватно би дошло и до сукоба међу самим ратним четницима (Југословени против Срба, тј. ЈВУО против српски четника).

Да не причам на памет, довољан је доказ шта се догађало у емиграцији послије рата. Југословени, који су се лажно представљали као Срби и у име Срба, водили су на сваком кораку борбу против национални Срба и српски четника, а не против српских непријатеља. Па Хрвати су емиграцији мање нападали Србе од разни, Југословенски војника у Отаџбини и бивших владиних југословенских службеника и њихових сљедбеника.

То није тачно да је просјечан партизански борац био ишта друкчији од његовог пандана међу четницима.. Већина обични бораца су били млади људи, сељаци: браћа, рођаци, пријатељи, кумови, тих у четницима.
Да је рађено како треба, они би сви, бар већина били у четницима. Пола Динарске дивизије и Лички четника су били бивши партизански борци.

[Николај]

Да не причам на памет...

Таман посла, познат си по аргументованом излагању...

[мунгос]

Аргумент је изњет, а ти и га побиј, али не на тај начин "познат си по...".

Стање у српској емиграцији, у влади итд. за вријеме и послије рата, Дражини покушаји да ступи у везу са Мачеком итд. Чак ни Хрвати ни југо-комунисти, нијесу стварали такав хаос међу Србима у емиграцији као разни "Југословени".

Неки су одма пришли Тити (Симовић, Будисављевић, Косановић итд.) а други су остали да роваре по српској емиграцији и на сваком кораку да спутавају Србе.

[Захумље]

Ево занимљивог податка:

Према Титовом извештају Коминтерни од 29. маја 1941

- Бројно стање чланова КПЈ је 8000 људи и 30000 комсомола (комунистичке омладине Совјетског Савеза!)
- У случају напада на Совјетски Савез, КПЈ ће дигнути устанак
- За набавку оружја потребно да Коминтерна обезбеди средства (5-10 000 долара)...

РГАСПИ, 495-74-591, стр 29-30
Према Перо Симић, "Светац и Магле", стр 106
Перо Симић као поуздане узима оне извештаје да је било 1.500 чланова КПЈ тада.
Да ли негде постоје имена чланова КПЈ из тог доба?

Hashomer Hatzair
Доста су се учланио у Партизане не почекомн рата.....
Зашто бих једна така група се залага у КОМУНИЗАМ као избор својих жеља
Вероватно ту је нешто било утемељено.....
Тако ја бих гледао у овој заједници као почетак за тих 1500 Комуниста

[Chicot]

8-10 000 комунистичког кадра на почетку је сасвим реална цифра.

Исте податке дају и Енглези и Американци. Па само водеђег кадра и шпански бораца је било 1 200. А осталога смећа је било на све стране (разни "уча", "профа", "студената", џабалебароша, нерадника и вуцибатина, било је ко гована).

Има једна америчка књига из 50-их година која се бави проблемом комунистичке гериле и револуционарног рата. Писац је и сам био официр ОСС-а и био је код нас за вријеме рата. Он наводи сличан број комуниста и са жаљењем констатује да Дража није био на висини задатка да тај проблем сасјече одма у коријену, иако је био у великој предности над комунистима. И као његову највећу грешку наводи његово савезништво са комунистима на почетку рата.

---

Тешко. У то време су они још били затворена организација, врло неповерљиви према "спољњем свету".
Зато је ћопави често критиковао другове што настављају стару праксу "изолованости од маса". Навикли су тако. Страховали су од "непријатеља из сопствених редова", па су врло тешко примали нове чланове - чак и да је било заинтересованих. То ће бити случај и током већег дела рата. Зазирали су од придошлица, били сумњичави, третирали их као шпијуне... Наравно, релативно мало учешће комуниста у "НОП-у" су касније објашњавали својом ширином, демократичношћу и сл.

Зато је тај олош који помињеш могао да дође до изражаја тек кад их је Стаљин потерао из њихових јазбина у борбу за спас "мајчице Русије".

Која је то књига коју помињеш, имаш ли у пдф?
Који је то официр?

---

Hashomer Hatzair
Доста су се учланио у Партизане не почекомн рата.....
Зашто бих једна така група се залага у КОМУНИЗАМ као избор својих жеља
Вероватно ту је нешто било утемељено.....
Тако ја бих гледао у овој заједници као почетак за тих 1500 Комуниста

То је зато што су комунисти користили мимикрију: нису носили петокраке, користили су српске, југословенске заставе, узвикивали су пароле о краљу, демократији...
Партизане људи у почетку нису повезивали нити поистовећивали са комунистима. Комунисти се нису баш често отворено залагали за комунизам, трубили су о "социјалној правди, бољем животу, демократији" - осим можда у неким срединама која су гледала са симпатијама (делови Црне Горе нпр). Видели су "њихов народ" који их позива на борбу против окупатора. Пробудили су у њима родољубље.
Циљеви српских партизана и комуниста готово се уопште нису поклапали.

[Felix]

Срби би прошли још горе 1945. год. да се све оно издајничко смеће из Лондона вратило.

Рече булајићев четник.

Значи ипак је боље што је друг Тито дошао?

[мунгос]

Срби би прошли још горе 1945. год. да се све оно издајничко смеће из Лондона вратило.

Рече булајићев четник.

Значи ипак је боље што је друг Тито дошао?

Ако није црно, онда је бијело? Нека.

Да је ваљала за Србе иједна до тих опција, не би данас били у овим гов...

Ако сам ја за српску опцију, а не за титиовско-југословенску нити за дражиновско-југословенску, нити ми напамет пада да иједно од то двоје кујем у звијезде, онда ме то не чини "Булајићевим четником", друже Феликс.
Срби су једини народ за вријеме Другог свј. рата на просторима такозване "југославије" који није имао своју националну војску, СРПСКУ ВОЈСКУ. Сви остали су имали. Нијесу је имали јер Дража није хтио, он је хтио "југословенски", иако ни 1% посто "југословена" није хтио у ту војску, нити ју је подржавао. Тј. ишли су у све могуће војске, само да не иду у ту, Дражину, "југословенску".

Да није дошао Тито, дошла би иста она багра која је напавила независну државу хрватску, тј. "бановину хрватску". Вратио би се Мачек, Субашић, Крњевић, а можда би се и за Анту П. нашло мјеста.

[Захумље]

То је зато што су комунисти користили мимикрију: нису носили петокраке, користили су српске, југословенске заставе, узвикивали су пароле о краљу, демократији...
Партизане људи у почетку нису повезивали нити поистовећивали са комунистима. Комунисти се нису баш често отворено залагали за комунизам, трубили су о "социјалној правди, бољем животу, демократији" - осим можда у неким срединама која су гледала са симпатијама (делови Црне Горе нпр). Видели су "њихов народ" који их позива на борбу против окупатора. Пробудили су у њима родољубље.
Циљеви српских партизана и комуниста готово се уопште нису поклапали.

У Априлу 1919 било је организована конгрес уједињења.....за сви раднике у земљи.....треба сегледати у тим Социјалне Демократске Партије......зашто су оних се изменили у КОМУНИСТЕ!