Оцена Теме:
  • 46 Гласов(а) - 4.52 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(03-08-2014, 12:36 PM)ватхра Пише:  
(03-08-2014, 12:06 PM)Chicot Пише:  Милославе,
ево предлога за нови пројекат:
Да се направи детаљна мапа кретања Тита и његовог штаба и значајнијих јединица од децембра 1941 до септембра 1944, по периодима - а у односу на позиције Немаца и позиције четника. Тада би ваљда било довољно јасно да се Броз увек кретао линијом најдаљом од немачких формација, и према томе одређивао локацију главног штаба. Супротно, његове најкрупније и најјаче јединице су увек тежиле четничким позицијама.
Па ти си већ добио резултат а да ниси ни почео да истражујеш Rolleyes

Прављење овакве мапе је врло обиман и озбиљан посао. Ако би се узеле у обзир јединице ранга батаљона, на терену су биле стотине таквих јединица, и то ако узмемо у обзир само немачке, италијанске, бугарске, домобранско/усташке и Недићеве.
Бојим се да је тако нешто и немогуће пописати, због мањка докумената. Да не спомињем да је огроман посао.
Нетачно, истражујем годинама Smile
Што каже Милослав, тај (општи) закључак се види из авиона. Овде писано сијасет пута, има и доста литературе о томе. Не може се порећи да је током готово целог рата Броз са главнином снага провео у забитима западне Босне, на граници италијанске и немачке окупационе зоне, такорећи "на ничијој земљи".
Мапа би свакако користила да то илуструје, али то није крајњи циљ.
Упућивала би на многе закључке и сазнања.

Друга је ствар изводљивост подухвата - јасно је да је у питању комплексан и обиман пројекат.
Одговори

Много једноставнији, а не мање битан, био би подухват сабирања свих Титових наређења за напад на Немце и на четнике, и њихово упоређивање.
Одговори

(03-08-2014, 07:27 PM)Николај Пише:  Много једноставнији, а не мање битан, био би подухват сабирања свих Титових наређења за напад на Немце и на четнике, и њихово упоређивање.

Pa da li postoji i jedno takvo naredjenje, za napad na Nemce? Koliko ja znam ne postoji nijedno gde se napad na Nemce ili ustase stavlja u prvi plan, u odnosu na cetnike, a onih suprotnog karaktera je pregrst...

p.s. Ima jedna anegdota sa Krstarice, gde sam forsirao ovo pitanje, i uporno trazio da neko postavi barem jedno takvo naredjenje...bilo je bolno za mnoge verujte, kada su morali da se suoce sa tim...prevrnuli su nebo i zemlju i na kraju smo dosli do toga da se jedan lik, simpatizer partizana, a verovatno i jedan od potomaka komunista, pozvao na ono cuveno iz filma ''Prozor nocas mora pasti" Јок

pa, eto, ko se usudjuje da kaze da takvo naredjenje ne postoji?! Хармоника

Одговори

Значи није знао ни да су у Прозору Италијани?!Smile
Одговори

(03-08-2014, 07:27 PM)Николај Пише:  Много једноставнији, а не мање битан, био би подухват сабирања свих Титових наређења за напад на Немце и на четнике, и њихово упоређивање.
То је и мени одавно пало напамет, па сам почео са пописом из зборника на ту тему (четници - усташе - италијани - немци). Замислио сам разврставање у више категорија. Наређено/спроведено/са позитивним-негативним исходом/економика подухвата (рецимо, плен 7 пушака уз губитке од 5 људи). За ово последње још разматрам адекватан пондер.
Сад сам у фази само прикупљања. Споро иде, досадна работа - мало мало па одустанем.
Али, изгураћу на крају Баја
Одговори

Милославе, не знам да ли си ово прочитао, помињу тебе и Погледе, па рекох да поставим
http://vesnik.net/ко-је-дописник-погледа-др-петар-пав/

(03-08-2014, 01:29 AM)Милослав Самарџић Пише:  Наравно, Мунгос претерује.
Ово око преласка у Босну - и евентуалног Дражиног - више ме мрзи да понављам, сто пута смо овде писали. Толико је очигледна ствар, и опет се понавља та недићевско/љотићевска пропаганда. Коју додуше ту и тамо преузимају и комунисти.
Ево на пример шта о томе каже професор "војне историје" на Војној академији потпуковник Слободан Ђукић

Цитат:Југословенска верзија партизанског начина ратовања, који је виђен током Народноослободилачке борбе, потврдила је да герилски покрети отпора могу бити успешни само уколико се виде на пријатељском терену и уз наклоност локалног становништва. Ова особина заслужна је што је и Други светски рат у Југославији добио своје место у страним војним уџбеницима.
- Кључна стратегијска одлука донета је крајем 1941. године када је решено да се партизанске снаге из Србије изместе у источну Босну - објашњава Ђукић. - Тито је имао добру процену када је креирао паролу да пут ка Црвеној армији на истоку води - преко Запада. О томе најбоље говори чињеница да је до Бихаћа дошао са свега 600 бораца, а да је тамо врло формирао дивизије.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...ode-Misica
Одговори

(03-08-2014, 09:01 PM)Вукашин Петковић Пише:  Милославе, не знам да ли си ово прочитао, помињу тебе и Погледе, па рекох да поставим
http://vesnik.net/ко-је-дописник-погледа-др-петар-пав/

(03-08-2014, 01:29 AM)Милослав Самарџић Пише:  Наравно, Мунгос претерује.
Ово око преласка у Босну - и евентуалног Дражиног - више ме мрзи да понављам, сто пута смо овде писали. Толико је очигледна ствар, и опет се понавља та недићевско/љотићевска пропаганда. Коју додуше ту и тамо преузимају и комунисти.
Ево на пример шта о томе каже професор "војне историје" на Војној академији потпуковник Слободан Ђукић

Цитат:Југословенска верзија партизанског начина ратовања, који је виђен током Народноослободилачке борбе, потврдила је да герилски покрети отпора могу бити успешни само уколико се виде на пријатељском терену и уз наклоност локалног становништва. Ова особина заслужна је што је и Други светски рат у Југославији добио своје место у страним војним уџбеницима.
- Кључна стратегијска одлука донета је крајем 1941. године када је решено да се партизанске снаге из Србије изместе у источну Босну - објашњава Ђукић. - Тито је имао добру процену када је креирао паролу да пут ка Црвеној армији на истоку води - преко Запада. О томе најбоље говори чињеница да је до Бихаћа дошао са свега 600 бораца, а да је тамо врло формирао дивизије.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...ode-Misica
Ово за герилу је наравно све контра, а ово Шашкијевићево писаније прочитао сам до пола, и то је много.
У чланку је тачно то за порекло др Петра Павловића, односно Каргановића, јер ми је то причала његова мајка - универзитетски професор биологије у Америци- са којом сам некад редовно разговарао телефоном, а такође и тетка, код које сам био гост у Чикагу. Дакле, била је једна од најпознатијих предратних фамилија у Београду - то је факат, а то о масонерији, раду за Удбу, цинкарењу, др Ђури Ђуровићу, то су све фантазије. Види се чим Шашкијевић помене нешто конкретно.
Нпр, Петар је 1950. годиште, дакле имао је 18 година 1968. У чланку пише да је тада откуцао др Ђуровића Удби. Међутим, др Ђура је поново ухапшен 1973. године.
Даље, у чланку пише да је Петар после успешног цинкарења примљен у конзулат у Чикагу, па да је одатле отеран, онда да је отишао у СНО - следе тешке увреде на рачун Драгише Кашиковића - па да је заједно са Кашиковићем покварио прославу Титовог 80. рођендана.
А Титов 80. рођендан био је 1972. године, тј. у овој причи се не слажу датуми.
Даље, слика мртвог Драже објављена је много пре 1970-тих година.
А Шашкијевић је иначе написао и брошуру да је као дечак, заробљеник на Ади Циганлији, видео како комунисти стрељају Дражу и бацају га у кречану! Штавише, он је био главни сведок оној комисији за Дражин гроб. Па су форензичари детаљно прекопали и анализирали то место, саопштили да нису нашли ништа, али, комисија је остала при својој, тј. удбашкој, причи.
Одговори

Да ли је бригада 5.октобар била летећа? и ко је њу сачињавао, да ли само четници из Вишеградског краја?
Одговори

Јесте, била је једна од 4 летеће бригаде Команде Босне. У свима су већином били четници са терена Дринског корпуса, али било их је и са терена Романијског.
Одговори

Милославе, можеш ли да поставиш овај цео чланак из Слободе:

Последње поруке жртава комуниста

http://sloboda.snd-us.com/index.php?opti...Itemid=123
Одговори

Важи, само да нађем мало времена.
Одговори

Хвала унапред!!! Кад ће ново издање Српских новина?
Одговори

У септембру.
Одговори

(13-08-2014, 05:42 PM)Милослав Самарџић Пише:  У септембру.
Надам се да ће бити објављене у ПДФ формату...
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 32 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним