[Милослав Самарџић]

Ја би искрено волио да сте ви у праву а да ја нијесам.

Оно за Сутјеску је чиста математика, а и за остало углавном...

[мунгос]

Наравно. Све то треба узети у обзир. Баш то, са 10 метака, иде четницима итекако у прилог. И поред свију тих тешкоћа држали су се добро.
Други проблем је био како је до тога дошло да се остане на 10 метака и да се гледа на преживљавање. Нпр. свједочење Неђељка Плећаша о његовом извјештају Дражи (који сам Плећаш сматра за најважнији у цијелом рату што се тиче њега). Његов извјештај о снази комуниста и наоружању, Дража је примио са негодовањем и укорио га свим и свачим. "Откуд њима толико бораца и оружја!", те му рекао да је подлегао комунистичкој пропаганди.
Стварност је била другачија од онога шта је Дража вјеровао. Ствари су се мјењале великом брзином, негативно по четнике.

---

Из простог разлога што су војне јединице четничког устројења тј. комитске јединице биле итекако заступљене и међу Бугарима, а такође и међу Грцима у пограничном делу ка Македонији и Албанији. Ми сада можемо да кажемо да се четничка традица највише укоренила код Срба (пре свега због повезивања имена четник са ЈВуО у Другом св. рату), али ипак треба рећи да то није појава која је искључиво везана за српски народ. То је чињеница такође.

Не. Вук наводи четнике и четовање још у своме првом издању Српског ријечника из 1818. године. Четници и четовање се могу наћи у многим епским пјесмама. Кроз све ратове и устанке у 19. вијеку срећемо четнике. Од српске револуције 1804. годин, па кроз борбе у Црној Гори, рад Матије Бана, босанско-херцеговачке устанке, српско-турске ратове итд. Приручник Четовање или четничко ратовање, којег је написао 1868. године, капетан Ивановић, по налогу никог мање него министра одбране К. Србије, говори о важности четника и четовања код Срба.
То све је 19. вијек, прије Бугара и Грка, а вијек и по прије Другог свј. рата.

[Громовник]

Наравно. Све то треба узети у обзир. Баш то, са 10 метака, иде четницима итекако у прилог. И поред свију тих тешкоћа држали су се добро.
Други проблем је био како је до тога дошло да се остане на 10 метака и да се гледа на преживљавање. Нпр. свједочење Неђељка Плећаша о његовом извјештају Дражи (који сам Плећаш сматра за најважнији у цијелом рату што се тиче њега). Његов извјештај о снази комуниста и наоружању, Дража је примио са негодовањем и укорио га свим и свачим. "Откуд њима толико бораца и оружја!", те му рекао да је подлегао комунистичкој пропаганди.
Стварност је била другачија од онога шта је Дража вјеровао. Ствари су се мјењале великом брзином, негативно по четнике.

До тога је дошло за зеленим столом, вољом великих савезника, на које Дража и његово окружење нису имали ама баш никаквог утицаја.

Лако је нама сад са ове историјске дистанце да олако доносимо закључке шта је требало тада урадити. Ретко ко је могао да претпостави да ће Дража и четници од снимања играног и документарног филма о њима, издавања стрипова о њиховој борби широм "слободног" света и стављања Драже на насловницу Тајма једноставно спасти на улогу "сарадника окупатора".

[Милослав Самарџић]

Наравно. Све то треба узети у обзир. Баш то, са 10 метака, иде четницима итекако у прилог. И поред свију тих тешкоћа држали су се добро.
Други проблем је био како је до тога дошло да се остане на 10 метака и да се гледа на преживљавање. Нпр. свједочење Неђељка Плећаша о његовом извјештају Дражи (који сам Плећаш сматра за најважнији у цијелом рату што се тиче њега). Његов извјештај о снази комуниста и наоружању, Дража је примио са негодовањем и укорио га свим и свачим. "Откуд њима толико бораца и оружја!", те му рекао да је подлегао комунистичкој пропаганди.
Стварност је била другачија од онога шта је Дража вјеровао. Ствари су се мјењале великом брзином, негативно по четнике.

Мало је то надувао Плећаш у мемоарима. Драже је заиста крајем 1942. године добијао преувеличане извештаје - чини ми се и од Плећаша - да комунисти имају много тенкова, хаубица, авиона, камиона...То је демантовао. Плећашева књига има много добрих података, али и погрешних закључака.

[мунгос]

Па и да је претјерао, истина је ипак неђе између. Рекао би далеко ближа Плећашовом извјештају него ли Дражиној процјени.
Ако се добро сјећам, сличо Плећашовом извјештају, и Ђујић, Јевђевић, Баћовић и Црногорци су јављали Дражи. Такође баш у то вријеме су четници морали напуштити Грахово и дијелове Босанске Крајине, иако су успјешно одбијали југо-комунистичке нападе.
А ситуација је кренула лоше и у Лици и Сјеверној Далмацији.

Баш из тог разлога што су комунисти имали јаке снаге и доста наоружања.

---

До тога је дошло за зеленим столом, вољом великих савезника, на које Дража и његово окружење нису имали ама баш никаквог утицаја.

Лако је нама сад са ове историјске дистанце да олако доносимо закључке шта је требало тада урадити. Ретко ко је могао да претпостави да ће Дража и четници од снимања играног и документарног филма о њима, издавања стрипова о њиховој борби широм "слободног" света и стављања Драже на насловницу Тајма једноставно спасти на улогу "сарадника окупатора".

Стање на терену. Џаба би било овима било шта одличивати и слати помоћ, да нијесу имали коме.
Ликвидација југо-комуниста је требала бити задатак број један четника, а то није била. Свака четничка акција је била одговор на југо-комунистичку акцију, односно била је - реакција (што значи да у старту је друга страна у предности).

[Chicot]

Ниси у праву. Слали би домобранима који су од краја '42 хватали везе са савезницима. Нама је пресудила општа војно-политичка ситуација, комунисти су били само инструмент преко кога се она манифестовала.
Тешко да су и једни и други могли да ураде нешто што би драстично променило ситуацију.
И какав ти је то аргумент о дефанзиви (реакцији)? Четници су се активирали пре комуниста ради отпора агресору, како онда да очекујеш иницијативу у том смислу? Смисао њиховог постојања и организовања је одбрана (од спољњег непријатеља) рат против комуниста је непланиран па је самим тим и импровизован у неку руку -у сврху голе одбране.

[Громовник]

Стање на терену. Џаба би било овима било шта одличивати и слати помоћ, да нијесу имали коме.
Ликвидација југо-комуниста је требала бити задатак број један четника, а то није била. Свака четничка акција је била одговор на југо-комунистичку акцију, односно била је - реакција (што значи да у старту је друга страна у предности).

Стање на терену се нагло променило капитулацијом Италије и предајом Италијанског оружја партизанима. Четници су ту покушали брзо реаговати и донекле ублажити последице, али џабе кад су Италијани добили наређење да оружје предају партизанима, а не четницима. Од тог тренутка креће активно наоружавање партизана и од стране Енглеза, а у људству добијају све више Хрвата, који прелазе из домобрана и усташа у њихове редове.

А да је ликвидација југо-комуниста требала бити задатак број један, ту се слажемо. Међутим, Дражина политика била је избегавање братоубилачке борбе све док није увидео да комунисти иду само на то да униште четнике и да запоседну Србију.

[Милослав Самарџић]

Па и да је претјерао, истина је ипак неђе између. Рекао би далеко ближа Плећашовом извјештају него ли Дражиној процјени.
Ако се добро сјећам, сличо Плећашовом извјештају, и Ђујић, Јевђевић, Баћовић и Црногорци су јављали Дражи. Такође баш у то вријеме су четници морали напуштити Грахово и дијелове Босанске Крајине, иако су успјешно одбијали југо-комунистичке нападе.
А ситуација је кренула лоше и у Лици и Сјеверној Далмацији.

Баш из тог разлога што су комунисти имали јаке снаге и доста наоружања.

---

До тога је дошло за зеленим столом, вољом великих савезника, на које Дража и његово окружење нису имали ама баш никаквог утицаја.

Лако је нама сад са ове историјске дистанце да олако доносимо закључке шта је требало тада урадити. Ретко ко је могао да претпостави да ће Дража и четници од снимања играног и документарног филма о њима, издавања стрипова о њиховој борби широм "слободног" света и стављања Драже на насловницу Тајма једноставно спасти на улогу "сарадника окупатора".

Стање на терену. Џаба би било овима било шта одличивати и слати помоћ, да нијесу имали коме.
Ликвидација југо-комуниста је требала бити задатак број један четника, а то није била. Свака четничка акција је била одговор на југо-комунистичку акцију, односно била је - реакција (што значи да у старту је друга страна у предности).

Баш ти је тврда вера.
Ево на два метра су ми сви извештаји које је Дража добијао у то доба, па и тих неколико Плећашевих. Кажем ти да је један утисак кад читаш то, а други кад читаш Плећашеву књигу.
Дражи и јесте био задатак број један или два уништење комуниста чим су се појавили. Пре њих, бр. 1 била му је акција против усташа, а од кад су се појавили и црвени, преплићу се бр. 1 и бр. 2. После неког времена, Дража њих идентификује као једног непријатеља - Хрвате које подржавају Британци, а чије формације сарађују и претапају се једне у друге - и онда је јасно да су они непријатељ бр. 1, тј. нема дилеме да ли су 1 или 2. Пре капитулације Италије он је био далеко надмоћнији од црвених, а четници су истовремено контролисали велики део НДХ, тако да у сваком случају отпада то што пишеш.

[Chicot]

Сви су јурили свој реп цео рат. "Точкић среће" је у једном моменту стао и одредио епилог. Можда би он био другачији да је рат завршен који месец раније. На врху пирамиде је победио препредени Стаљин уображеног Черчила и "наивног" Рузвелта. Тито и Хрвати су рефлексија његовог тријумфа.

[Vlad Alekš]

Čerčil nas je upropastio jer je pomagao Titu. Čerčil, kurva stara. Da Bog da mu žensko potomstvo radilo po najjeftinijim kuplerajima, a muško potomstvo non-stop vrckalo po paradama ponosa.

[Chicot]

Čerčil nas je upropastio jer je pomagao Titu. Čerčil, kurva stara. Da Bog da mu žensko potomstvo radilo po najjeftinijim kuplerajima, a muško potomstvo non-stop vrckalo po paradama ponosa.

То је банализован поглед на ствари исто колико и комунистички став: да су их помагали јер су били ефикаснији - што је далеко од истине.

[Словенски југ]

Помоз Бог свима на форуму!
Може неко да ми протумачи фотографију? Реко би да су црногорски четници?

[Романија]

Бог ти помогао.
То су заробљени четници од Нијемаца, 15.маја 1943, код мјеста Столац у Херцеговини, у операцији Shwarz (што би партизани рекли Битка на Сутјесци)

---

[мунгос]

Ниси у праву. Слали би домобранима који су од краја '42 хватали везе са савезницима. Нама је пресудила општа војно-политичка ситуација, комунисти су били само инструмент преко кога се она манифестовала.
Тешко да су и једни и други могли да ураде нешто што би драстично променило ситуацију.
И какав ти је то аргумент о дефанзиви (реакцији)? Четници су се активирали пре комуниста ради отпора агресору, како онда да очекујеш иницијативу у том смислу? Смисао њиховог постојања и организовања је одбрана (од спољњег непријатеља) рат против комуниста је непланиран па је самим тим и импровизован у неку руку -у сврху голе одбране.

Хрвати су били скроз компромитовани код свију, осим код Њемаца. А и то је било скроз на климавим ногама (нпр. Њемци никад нијесу допустили павелићу да заузме крајеве које су напуштили Талијани, нити су хтјели ставити Хрвате из легионарски дивизија под његову команду - иако су то Хрвати стално упорно тражили).
За домобране се вараш. Домобрани су у већини остали вјерни такозваној ндх и они су од првог до задњег дана били кичма хрватске војске.
Такозвани усташа никад није било пуно нити довољно и они војнички никад нијесу били нека снага. Нпр. домобрани су послали дивизију на Источни фронт, а не усташе.

Ако мислиш на онај случај Лорковић-Вокић, то је с краја 1944. год. и то са павелићевим мандатом и знањем. Савезници то нијесу хтјели ни узети на разматрање. План је био да се спаси такозвана ндх на било који начин.

Општа војно-политичка ситуација у герилском рату се ствара на терену, од дрикетни учесника. Ситуација је јако флуидна, ко је данас горе сутра је доље. Акција и реакција. Реакција ту редовно губи.
Да не улазим у детаље, многе ствари су ту играле улогу и на терену и у свијету (на шта Срби некад јесу а некад нијесу имали контролу).

Ви често гријешите кад посматрате Други свј. рат код нас, као регуларни рат са регуларном војском. То није исправно гледање на ствари.
Рат се водио на више нивоа и био је далеко компликованији него иједан до тад. Борба против окупатора ту није била примарна никоме. Још од првих дана, од хрватског покушаја да потамане Србе, а онда и од југо-комунистичке револуције и српско-српског рата у рату.

То је исти ко да би теби неко у сред ноћи упао у кућу да ти побије фамилију, а ти идеш да спријечиш овога што ти краде алат из дворишта.

---

Стање на терену се нагло променило капитулацијом Италије и предајом Италијанског оружја партизанима. Четници су ту покушали брзо реаговати и донекле ублажити последице, али џабе кад су Италијани добили наређење да оружје предају партизанима, а не четницима. Од тог тренутка креће активно наоружавање партизана и од стране Енглеза, а у људству добијају све више Хрвата, који прелазе из домобрана и усташа у њихове редове.

А да је ликвидација југо-комуниста требала бити задатак број један, ту се слажемо. Међутим, Дражина политика била је избегавање братоубилачке борбе све док није увидео да комунисти иду само на то да униште четнике и да запоседну Србију.

Дража је добио више порука од Енглеза да уништи југо-комунисте. Имаш то и на суђењу у вези Неђељка Плећаша (то је била његова мисија због које је убачен у земљу).
Дража је подцијенио њихову снагу и ту је грешку више пута понављао.

Избјегавање братоубилачке борбе је више српски жртава одњело него суочавање са тијем, па ком опанци ком обојци.
Његово сконцентрисање на Србију је исто велика грешка. Са тијем је изгубио доста бораца у другим крајевима и сам себи сузио маневарски протор. И не само то, него су ти борци употребљени против њега (имаш то код Ж. Топаловића, Покрети народног отпора у Југославији).

---

Баш ти је тврда вера.
Ево на два метра су ми сви извештаји које је Дража добијао у то доба, па и тих неколико Плећашевих. Кажем ти да је један утисак кад читаш то, а други кад читаш Плећашеву књигу.
Дражи и јесте био задатак број један или два уништење комуниста чим су се појавили. Пре њих, бр. 1 била му је акција против усташа, а од кад су се појавили и црвени, преплићу се бр. 1 и бр. 2. После неког времена, Дража њих идентификује као једног непријатеља - Хрвате које подржавају Британци, а чије формације сарађују и претапају се једне у друге - и онда је јасно да су они непријатељ бр. 1, тј. нема дилеме да ли су 1 или 2. Пре капитулације Италије он је био далеко надмоћнији од црвених, а четници су истовремено контролисали велики део НДХ, тако да у сваком случају отпада то што пишеш.

Мореш ли поставити те Плећашеве извјештаје, ако ти није тешко? Волио би то видити.