Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ђуришићеве операције 1942/1943.
#43

Ни комунисти их нису окупили на бази борбе против окупатора или због политике "братства и јединства" него су им ови прилазили када су видели да Немци губе рат, а Запад подржава комунисте, који опет са своје стране, обећавају српске територије свима редом, само да приђу "НОВ-у".
Одговори
#44

(13-09-2014, 05:44 PM)Николај Пише:  Ни комунисти их нису окупили на бази борбе против окупатора или због политике "братства и јединства" него су им ови прилазили када су видели да Немци губе рат, а Запад подржава комунисте, који опет са своје стране, обећавају српске територије свима редом, само да приђу "НОВ-у".
Наравно.
Одговори
#45

(11-09-2014, 07:08 PM)Chicot Пише:  Можда би могао да нам даш неки пример како ти то радиш?

Нема ту потребе неког примера како то радим ја, јер постоји утврђена пракса како се пишу научни радови или у овом случају чланак који се бави историјом, а који има амбицију да буде трениран као научно релевантан. Овако како је овај чланак овде започет, тако се не пишу. И то знају и остали овде који су имали прилику да се мало баве писањем озбиљних радова, небитно на ком факултету, институту и сл.

И још да додам за мунгоса: Четништво није искључиво везано са српски народ, већ је укорењено међу Јужним Словенима генерално (а таквог облика организације је било и код Грка), а понајвише се утврдило међу Србима и Бугарима. Тако да је апсолутно тачно да не може тек тако да се повуче знак једнакости између Срба и четника.
Одговори
#46

(13-09-2014, 03:48 PM)мунгос Пише:  
Цитат:Umalo da zaboravim. Potpuno je pogrešno nasesti na igru u kojoj se četnici poistovećuju sa bilo kojom nacijom. A evo, naseo sam i ja. Četnici su branili ustavni poredak Kraljevine Jugoslavije. Ustavni poredak koji je kao i u svakoj normalnoj državi garantovao višepartijski sistem i svetinju privatne imovine. Četnike su podržale sve relevantne partije u Jugoslaviji. Sve osim dve totalitarne partije - ZBOR i KPJ. I nije ih podržala Hrvatska seljačka stranka.

Какве "све партије" у "југославији"?Креза Па режим диктатуре је био од 1929. до 7. априла 1941. године. Немој ми ту глумити некакав демократизам и "релевантне партије". Привид некакве тобожње "демократије" под диктатуром није демократнија и најмање је релевантан.
Нити је то била "нормална држава" по било којим мјерилима.

Nemoj mi tu glumiti neko poznavanje istorije. Kraljevina Jugoslavija je bila demokratska država za ugled. I kada je viteški kralj Aleksandar I vladao diktatorski, ta država je imala više demokratije nego u bilo kom periodu nakon oktobra 1944. Inače, kralj mučenik je imao podršku da uvede diktaturu i od Francuske i od Masarikove Čehoslovačke. A pretpostavljam da znate kako je Masarik dika demokratije?
Spominjati diktaturu kralja mučenika u periodu između 1929. i 1934. je potupna besmislica iz prostog razloga što se u tom periodu skoro čitava Evropa gušila u totalitarnim režimima.
I ta diktatura ima svoje periode. 1931. je donet oktroisani ustav i raspisani izbori. Prvi slobodni, demokratski izbori su održani 1935. Drugi, i poslednji slobodni izbori na ovim prostorima održani su 1938.
Inače, demokratija nisu samo partije i izbori. Danas imamo i partije i izbore, ali avaj, nemamo demokratiju. Za postojanje demokratije je nabitnije pitanje privatne svojine. Naša kraljevina je garantovala privatnu svojinu.

(13-09-2014, 03:48 PM)мунгос Пише:  И сви до једнога, уз појединачне изузетке несрба, били су Срби.

Ovo je jedna od najlepših rečenica koje sam ikada pročitao. Smile
Da se manemo rasprave. Danas i ovde smo svi četnici, i svi do jednoga Srbi osim mene. Pa da udarimo po neprijatelju. Smile

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори
#47

Краљевина Југославија је имала један ауторитарни стил руковођења. То је донекле и диктаторски али то је у оно време било нормално за све земље Европе изузев за Британију и Француску где се демократија била више развила у односу на остале земље Европе.

Ми смо падом под комунизам уствари истргнути из нормалног развитка демократије и зато смо данас ту где јесмо.
Одговори
#48

(13-09-2014, 05:31 PM)Милослав Самарџић Пише:  То кад кажеш да Дража није имао успеха да окупи несрбе, у том контексту је као кад би рекао да Енглези нису успели да окупе Немце, Италијане и Јапанце на својој страни. Прецизније би било рећи да Дража није успео у битном броју да окупи нације које су биле на другој страни - Хитлеровој. Нарвано из тог разлога што су били за Хитлера. Нема разлога да се то спочитава Дражи.
Где нађе то за годишта? У борбеним јединицама је био први позив, сем изузетно.
Држава се звалча КЈ, војска се звала ЈВ, то стоји на печатима, нигде стоји српска војска. На жалост. Али то је факат, не знам што га не бисмо тако и посматрали - као факат.
Да, комунисти су били по закону разбојници, Италијани окупатори, Немци такође, итд, али у рату војска има сва овлашћења, па и да ступа у контакт са непријатељима ако је могуће извући какву корист за народ и државу. Према томе, не примењујем ништа селективно.

Не замјерам ја ђенералу ни што је покушао, ни што није успио, да привуче несрбе. Него сам то навео као илустрацију, да "југословенски" предзнак испред борбе четника и испред имена војске није ништа друго него шупља фраза. Он је доживио потпуни крах. Изостао је не само одзив несрба у борачке редове, него и подршка несрпског становништва.

Као супротност томе, Николај наведе партизане. Ни међу њихове редове нијесу се "југословени" тј. несрби, баш радо одазивали. Али кад су већ морали, бирали су радије партизане него четнике. Јер су четнике сматрали Србима.

Што се тиче четнички бораца и њихових карактеристика. Исти је случај и са просјечним борцем партизаном. Он је био слични година, сељачког поријекла итд. Први позив нијесу били момци од 18-19 година, какви је била већина и међу четницима и међу партизанима. То ако ћемо се држати закона. У заробљеништво је оћерано 300-350 000 Срба и Словенаца. То је огроман број за српску популацију у то вријеме. Колко је могло остати "првог позива" југо војске, ако се узме у обзир да се многи нијесу одазвали ниђе а да су други пришли Тити и његовима? Знам да су у моме крају активни борци били 18-20 година, годишта која нијесу још служила војску. А да је добар број мало старији (први позив и прва резерва) завршио у њемачком заробљеништву, међу њима и један мој ђед.

До распада и пропасти војске и државе, они се јесу тако звали. Послије тога је све било стицај околности, нужда и милион другије ствари. Ниједне јединице те војске није било посље распада. Чак ни око Драже није тога било. Били су појединци са свију страна, касније народ итд.
По тој паралели би и Толички устанак и устаници, могли се назвати "Српска војска у Отаџбини". Али они то нијесу били. Једини који је то био тамо је Пећанац. Остало све народ и хајдучија.
Иако de jure, југо назив и предзнак (иако на скроз климавим ногама), de facto је та војска била српска. Дуго времена нит је Дража знао за владу, нити они за њега. А њега су прихватили скроз невољно, из пуке политичке потребе, да и они имају војне ефективе међу савезницима. Као и Дража њих. Скроз невољни савезници.

Дража је без ичијега овлаштења ушао у комбинацију са комунистима. То ради само хајдук. А он није био баш тако необавјештен (као обавјештајни официр) ко су комунисти и на чему стоји са њима, нити шта су они пред законом. Дакле, то је била самовоља. И противзаконит чин.

Цитат:ЈВ није отказала послушност краљу и влади, већ су председник владе (Пурић) и краљ послали поруку Дражи да наступи са паролом ''Краљ је у заробљеништву - живео краљ''! - ако ма шта неповољно буде чуо преко Радио Лондона. Он је то и учинио 12. септембра 1944.

Како онда објаснити Субашића и договор те исте владе и Краља са Титом? Да није и то било лукавство? Или је ту уствари свак издао сваког, Краљ четнике а они њега?
И сам краљ у својијем мемоарима не вели да је то било никакво лукавство, него вели да је то највећа грешка коју је починио (то након што је испало како је испало).

(15-09-2014, 03:43 AM)Мргуд Пише:  И још да додам за мунгоса: Четништво није искључиво везано са српски народ, већ је укорењено међу Јужним Словенима генерално (а таквог облика организације је било и код Грка), а понајвише се утврдило међу Србима и Бугарима. Тако да је апсолутно тачно да не може тек тако да се повуче знак једнакости између Срба и четника.

Кад, ђе, књига, цитат (за ово подебљано)? Револуционарни организација је било посвуда по Европи у то вријеме. Оћемо ли свију њи прогласити за четнике? Одкуд толика алергија на четнике међу "Јужним Словенима", ако је то било и међу њима "укорењено"? Знаш откуд? Јер су четници били само Срби и јер су се борили само за српску ствар.
И прочитај дневнике многи "Јужни Словена" који су као борци јуришали на Србију, како су запамтили четнике и шта веле о њима.

(15-09-2014, 11:22 AM)Vlad Alekš Пише:  Nemoj mi tu glumiti neko poznavanje istorije. Kraljevina Jugoslavija je bila demokratska država za ugled. I kada je viteški kralj Aleksandar I vladao diktatorski, ta država je imala više demokratije nego u bilo kom periodu nakon oktobra 1944. Inače, kralj mučenik je imao podršku da uvede diktaturu i od Francuske i od Masarikove Čehoslovačke. A pretpostavljam da znate kako je Masarik dika demokratije?
Spominjati diktaturu kralja mučenika u periodu između 1929. i 1934. je potupna besmislica iz prostog razloga što se u tom periodu skoro čitava Evropa gušila u totalitarnim režimima.
I ta diktatura ima svoje periode. 1931. je donet oktroisani ustav i raspisani izbori. Prvi slobodni, demokratski izbori su održani 1935. Drugi, i poslednji slobodni izbori na ovim prostorima održani su 1938.
Inače, demokratija nisu samo partije i izbori. Danas imamo i partije i izbore, ali avaj, nemamo demokratiju. Za postojanje demokratije je nabitnije pitanje privatne svojine. Naša kraljevina je garantovala privatnu svojinu

Јест да је моје знање историје скроз оскудно. Креза Али знам разлику између диктатуре и слободне демократије. Какве на томе простору није било од пропасти Аустро-Угарске и К. Србије. Покушај тога се неславно завршио увођењем Александрове диктатуре и државним ударом од самог краља. Која је трајала све до 7. априла 1941. године. Замисли какво је то стање, кад краљ мора извршити државни удар да би спасио ствари? Па онда замисли да се пуца по скупштини? Па то је хаос и катастрофа.

Цитат:Ovo je jedna od najlepših rečenica koje sam ikada pročitao. Smile
Da se manemo rasprave. Danas i ovde smo svi četnici, i svi do jednoga Srbi osim mene. Pa da udarimo po neprijatelju. Smile

Шта ти то смета у реченици? Ако међу америчким Ренџерима и руским Спецназом, има и који Србин (у Ренџерима их има, а за Спецназ сумњам), да ли то њих не чини америчким и само америчким, или руским? Тако је и са четницима. И 1903-1918, међу њима је било несрба, па и прије тога. Али никоме није ни на памет падало четнике проглашава, ичијим друго до српским. При томе, то што ти нијесу Србин, нема везе. Као што се амерички Ренџери не могу прогласити међународним Ренџерима, само зато што међу њима има неколико Срба, тако ни српски четници се не могу прогласити несрбима.

(16-09-2014, 03:10 AM)Мргуд Пише:  Краљевина Југославија је имала један ауторитарни стил руковођења. То је донекле и диктаторски али то је у оно време било нормално за све земље Европе изузев за Британију и Француску где се демократија била више развила у односу на остале земље Европе.

Ми смо падом под комунизам уствари истргнути из нормалног развитка демократије и зато смо данас ту где јесмо.

Тај нормалан "развитак демократије" је прекинут 1. децембра 1918. године. Онда је усљедила 20-годишња политичка и свакаква друга агонија. Коју није могла ријешити ни диктатура. Пад под комунизам је само наставак онога од прије.
Нити би било комунизма, нити онаквог српског расула и пропасти у рату, да није било онога прије.
Све и један четнички и српски национални писац то наводи. Нико жив није хтио "повратак на старо" - јер није ваљало. А то старо је довело и до 27. марта и до априлске пропасти и до српско-српског рата у рату и на крају, до доласка југо-комуниста на власт.
Одговори
#49

(16-09-2014, 03:10 AM)Мргуд Пише:  Краљевина Југославија је имала један ауторитарни стил руковођења. То је донекле и диктаторски али то је у оно време било нормално за све земље Европе изузев за Британију и Француску где се демократија била више развила у односу на остале земље Европе.

Ми смо падом под комунизам уствари истргнути из нормалног развитка демократије и зато смо данас ту где јесмо.

Da li je postojala razlika, na primer 1934. godine, između diktature viteškog kralja Aleksandra sa jedne strane, i, na primer, Hitlerove diktature u Nemačkoj, Musolinijeve diktature u Italiji, i Staljinove diktature u SSSR-u?
Što se tiče demokatije, ne bih baš rekao da je u ono vreme Francuska bila država za ugled. Ako mene pitate, Britanija i Čehoslovačka. Britanija kao primer demokratske države koja je imperija, pa zbog toga vodi užasno nemilosrdnu spoljnu politiku, u kojoj stradaju male i srednje države. I Čehoslovačka kao primer demokratske države, koja je izuzetno mala u svakom smislu, te stoga i bez ikakvog međunarodnog značaja. Što se najbolje i pokazalo kako 1938, tako i 1948.

(16-09-2014, 03:19 AM)мунгос Пише:  Тај нормалан "развитак демократије" је прекинут 1. децембра 1918. године. Онда је усљедила 20-годишња политичка и свакаква друга агонија. Коју није могла ријешити ни диктатура. Пад под комунизам је само наставак онога од прије.
Нити би било комунизма, нити онаквог српског расула и пропасти у рату, да није било онога прије.
Све и један четнички и српски национални писац то наводи. Нико жив није хтио "повратак на старо" - јер није ваљало. А то старо је довело и до 27. марта и до априлске пропасти и до српско-српског рата у рату и на крају, до доласка југо-комуниста на власт.

Otkud Vi znate kako bi se stvari razvijale da je istorija išla takvim tokom u kome ne bi bilo II svetskog rata?
Pad pod komunizam nije nastavak onoga od pre. Kako možete nešto tako da tvrdite? To je potpuna besmislica.
Titova Jugoslavija predstavlja potpuni diskontinuitet u odnosu na sve prethodne države koje su postojale na ovim prostorima. Komunizam nije odgovarao ljudima u Jugoslaviji, a naročito ne ljudima u tzv "užoj" Srbiji.
Ako ste zaboravili da Vas podsetim - komunizam je u Jugoslaviju ušao na Sovjetskim tenkovima i Engleskim avionima.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори
#50

Као прво, да није било такозване "југославије", Срби вјероватно не би ни ушли у Други свј. рат. А ако би и ушли, то би било далеко касније и никако не би било срљање, неспремност и пропаст као у априлу 1941. године.

Један од главни комунистички адута у пропаганди против четника је био да се четници боре "за повратак на старо". То је четницима више штете нањело него Титине дивизије.

До уласка совјетски тенкова и енглески авиона, већ се много штошта издешавало. Десила се Ужичка република, Бихаћ, Неретва, Сутјеска итд. и све између. Четници су до тад већ одавно изгубили иницијативу у унутрашњем рату.
Оно чему је улазак совјетски тенкова и енглески авиона доприњео је да се ствари заврше брже. Без њих би узело нешто више времена, али би резултат био исти. Да сам у праву, томе у прилог иде и стање посље рата. Осим разбацани и разбијени група и групица хајдука по шумама и планинама то никаквог озбиљног отпора комунистима није било. Дакле, југо-комунисти су ријешили то посљератно питање јако брзо и ефикасно, без неки већи проблема.
Одговори
#51

Цитат:Кад, ђе, књига, цитат (за ово подебљано)? Револуционарни организација је било посвуда по Европи у то вријеме. Оћемо ли свију њи прогласити за четнике? Одкуд толика алергија на четнике међу "Јужним Словенима", ако је то било и међу њима "укорењено"? Знаш откуд? Јер су четници били само Срби и јер су се борили само за српску ствар.
И прочитај дневнике многи "Јужни Словена" који су као борци јуришали на Србију, како су запамтили четнике и шта веле о њима.

Из простог разлога што су војне јединице четничког устројења тј. комитске јединице биле итекако заступљене и међу Бугарима, а такође и међу Грцима у пограничном делу ка Македонији и Албанији. Ми сада можемо да кажемо да се четничка традица највише укоренила код Срба (пре свега због повезивања имена четник са ЈВуО у Другом св. рату), али ипак треба рећи да то није појава која је искључиво везана за српски народ. То је чињеница такође.

Цитат:Da li je postojala razlika, na primer 1934. godine, između diktature viteškog kralja Aleksandra sa jedne strane, i, na primer, Hitlerove diktature u Nemačkoj, Musolinijeve diktature u Italiji, i Staljinove diktature u SSSR-u?
Što se tiče demokatije, ne bih baš rekao da je u ono vreme Francuska bila država za ugled. Ako mene pitate, Britanija i Čehoslovačka. Britanija kao primer demokratske države koja je imperija, pa zbog toga vodi užasno nemilosrdnu spoljnu politiku, u kojoj stradaju male i srednje države. I Čehoslovačka kao primer demokratske države, koja je izuzetno mala u svakom smislu, te stoga i bez ikakvog međunarodnog značaja. Što se najbolje i pokazalo kako 1938, tako i 1948.

Разлика између КЈ и хитлерове Немачке је јасно постојала. Александров режим је био ауторитарни, а Хитлеров тоталитарни. То је огромна разлика. Хитлеров режим може да се пореди са Стаљином. То су режими истог типа.

Сличности са Мусолинијевим режим свакако има, као уосталом и са неким другим режимима тог доба (Бугарска, Румунија, Аустрија од 1934-38, итд.)

Слажем се у овом делу за Енглеску и Чехословачку.
Одговори
#52

(20-09-2014, 04:13 AM)мунгос Пише:  До уласка совјетски тенкова и енглески авиона, већ се много штошта издешавало. Десила се Ужичка република, Бихаћ, Неретва, Сутјеска итд. и све између. Четници су до тад већ одавно изгубили иницијативу у унутрашњем рату.
Оно чему је улазак совјетски тенкова и енглески авиона доприњео је да се ствари заврше брже. Без њих би узело нешто више времена, али би резултат био исти. Да сам у праву, томе у прилог иде и стање посље рата. Осим разбацани и разбијени група и групица хајдука по шумама и планинама то никаквог озбиљног отпора комунистима није било. Дакле, југо-комунисти су ријешили то посљератно питање јако брзо и ефикасно, без неки већи проблема.

"Иницијативу" су можда изгубили, али су и даље успешно бранили све територије са већинским Српским становништвом, да не помињем Србију, која је за комунисте без Енглеских авиона и Совјетских тенкова била мисаона именица.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#53

(20-09-2014, 11:30 AM)Громовник Пише:  
(20-09-2014, 04:13 AM)мунгос Пише:  До уласка совјетски тенкова и енглески авиона, већ се много штошта издешавало. Десила се Ужичка република, Бихаћ, Неретва, Сутјеска итд. и све између. Четници су до тад већ одавно изгубили иницијативу у унутрашњем рату.
Оно чему је улазак совјетски тенкова и енглески авиона доприњео је да се ствари заврше брже. Без њих би узело нешто више времена, али би резултат био исти. Да сам у праву, томе у прилог иде и стање посље рата. Осим разбацани и разбијени група и групица хајдука по шумама и планинама то никаквог озбиљног отпора комунистима није било. Дакле, југо-комунисти су ријешили то посљератно питање јако брзо и ефикасно, без неки већи проблема.

"Иницијативу" су можда изгубили, али су и даље успешно бранили све територије са већинским Српским становништвом, да не помињем Србију, која је за комунисте без Енглеских авиона и Совјетских тенкова била мисаона именица.
У праву си.
Мунгосе, немој ме погрешно схватити, али немаш слику догађаја у рату. Другачије речено, види се да си формирао ставове на основу партизанске и љотићевске литературе.
Да поменем само Сутјеску, коју помињеш у афирмативном контексту за црвене, а на којој су они у ствари изгубили 11.500 од 16.000 бораца из главнине, тако да им је у целој земљи остало укупно око 25.000 бораца, од којих око 15.000 Срба.
Одговори
#54

Трећи наставак:
http://www.pogledi.rs/djurisiceve-operac...-godine-3/
Одговори
#55

Ја би искрено волио да сте ви у праву а да ја нијесам. У прилог томе свакако не иде стање при крају и посљје рата. Дефинитивно би посље рата био пружен далеко већи отпор и далеко успјешнији да је било тако. Јер тад баш послије рата, комунисти су стајали на скроз климавим ногама. То је био кризни период и међу њиховим редовима, а камоли на ширем плану.
Зашто велим Сутјеска нпр. Па зар они нијсу посље Сутјеске упали у Херцеговину, Источну Босну и Црну Гору?
И поред катастрофални губитака, не само да су се успјели брзо опоравити, него су из свега изашли још јачи. То доста говори.

Њихов упад у Србију је био само питање времена. И у другим српским крајевима које су држали четници, они нијесу успјели упасти одма. Одбијени су доста пута. Али је сваки сљедећи пут било их теже и теже одбити.
Само би узело дуже времена, без Совјета и Енглеза. Превише времена је пропуштено са четничке стране, превише грешака, иницијатива исуштена из руку итд. Офанзивна дјеловања четника се своде на пуко преживљавање. Ни сјена од онога од годину дана прије. Дефанзива на свим фронтовима.
Одговори
#56

Не знам колико војска може бити мотивисана и имати иницијативу, са по 10 метака на пушку на тенк, авион и тешки минобацач не иде.

Та чињеница, па све остале.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним