(13-09-2014, 05:31 PM)Милослав Самарџић Пише: То кад кажеш да Дража није имао успеха да окупи несрбе, у том контексту је као кад би рекао да Енглези нису успели да окупе Немце, Италијане и Јапанце на својој страни. Прецизније би било рећи да Дража није успео у битном броју да окупи нације које су биле на другој страни - Хитлеровој. Нарвано из тог разлога што су били за Хитлера. Нема разлога да се то спочитава Дражи.
Где нађе то за годишта? У борбеним јединицама је био први позив, сем изузетно.
Држава се звалча КЈ, војска се звала ЈВ, то стоји на печатима, нигде стоји српска војска. На жалост. Али то је факат, не знам што га не бисмо тако и посматрали - као факат.
Да, комунисти су били по закону разбојници, Италијани окупатори, Немци такође, итд, али у рату војска има сва овлашћења, па и да ступа у контакт са непријатељима ако је могуће извући какву корист за народ и државу. Према томе, не примењујем ништа селективно.
Не замјерам ја ђенералу ни што је покушао, ни што није успио, да привуче несрбе. Него сам то навео као илустрацију, да "југословенски" предзнак испред борбе четника и испред имена војске није ништа друго него шупља фраза. Он је доживио потпуни крах. Изостао је не само одзив несрба у борачке редове, него и подршка несрпског становништва.
Као супротност томе, Николај наведе партизане. Ни међу њихове редове нијесу се "југословени" тј. несрби, баш радо одазивали. Али кад су већ морали, бирали су радије партизане него четнике. Јер су четнике сматрали Србима.
Што се тиче четнички бораца и њихових карактеристика. Исти је случај и са просјечним борцем партизаном. Он је био слични година, сељачког поријекла итд. Први позив нијесу били момци од 18-19 година, какви је била већина и међу четницима и међу партизанима. То ако ћемо се држати закона. У заробљеништво је оћерано 300-350 000 Срба и Словенаца. То је огроман број за српску популацију у то вријеме. Колко је могло остати "првог позива" југо војске, ако се узме у обзир да се многи нијесу одазвали ниђе а да су други пришли Тити и његовима? Знам да су у моме крају активни борци били 18-20 година, годишта која нијесу још служила војску. А да је добар број мало старији (први позив и прва резерва) завршио у њемачком заробљеништву, међу њима и један мој ђед.
До распада и пропасти војске и државе, они се јесу тако звали. Послије тога је све било стицај околности, нужда и милион другије ствари. Ниједне јединице те војске није било посље распада. Чак ни око Драже није тога било. Били су појединци са свију страна, касније народ итд.
По тој паралели би и Толички устанак и устаници, могли се назвати "Српска војска у Отаџбини". Али они то нијесу били. Једини који је то био тамо је Пећанац. Остало све народ и хајдучија.
Иако de jure, југо назив и предзнак (иако на скроз климавим ногама), de facto је та војска била српска. Дуго времена нит је Дража знао за владу, нити они за њега. А њега су прихватили скроз невољно, из пуке политичке потребе, да и они имају војне ефективе међу савезницима. Као и Дража њих. Скроз невољни савезници.
Дража је без ичијега овлаштења ушао у комбинацију са комунистима. То ради само хајдук. А он није био баш тако необавјештен (као обавјештајни официр) ко су комунисти и на чему стоји са њима, нити шта су они пред законом. Дакле, то је била самовоља. И противзаконит чин.
Цитат:ЈВ није отказала послушност краљу и влади, већ су председник владе (Пурић) и краљ послали поруку Дражи да наступи са паролом ''Краљ је у заробљеништву - живео краљ''! - ако ма шта неповољно буде чуо преко Радио Лондона. Он је то и учинио 12. септембра 1944.
Како онда објаснити Субашића и договор те исте владе и Краља са Титом? Да није и то било лукавство? Или је ту уствари свак издао сваког, Краљ четнике а они њега?
И сам краљ у својијем мемоарима не вели да је то било никакво лукавство, него вели да је то највећа грешка коју је починио (то након што је испало како је испало).
(15-09-2014, 03:43 AM)Мргуд Пише: И још да додам за мунгоса: Четништво није искључиво везано са српски народ, већ је укорењено међу Јужним Словенима генерално (а таквог облика организације је било и код Грка), а понајвише се утврдило међу Србима и Бугарима. Тако да је апсолутно тачно да не може тек тако да се повуче знак једнакости између Срба и четника.
Кад, ђе, књига, цитат (за ово подебљано)? Револуционарни организација је било посвуда по Европи у то вријеме. Оћемо ли свију њи прогласити за четнике? Одкуд толика алергија на четнике међу "Јужним Словенима", ако је то било и међу њима "укорењено"? Знаш откуд? Јер су четници били само Срби и јер су се борили само за српску ствар.
И прочитај дневнике многи "Јужни Словена" који су као борци јуришали на Србију, како су запамтили четнике и шта веле о њима.
(15-09-2014, 11:22 AM)Vlad Alekš Пише: Nemoj mi tu glumiti neko poznavanje istorije. Kraljevina Jugoslavija je bila demokratska država za ugled. I kada je viteški kralj Aleksandar I vladao diktatorski, ta država je imala više demokratije nego u bilo kom periodu nakon oktobra 1944. Inače, kralj mučenik je imao podršku da uvede diktaturu i od Francuske i od Masarikove Čehoslovačke. A pretpostavljam da znate kako je Masarik dika demokratije?
Spominjati diktaturu kralja mučenika u periodu između 1929. i 1934. je potupna besmislica iz prostog razloga što se u tom periodu skoro čitava Evropa gušila u totalitarnim režimima.
I ta diktatura ima svoje periode. 1931. je donet oktroisani ustav i raspisani izbori. Prvi slobodni, demokratski izbori su održani 1935. Drugi, i poslednji slobodni izbori na ovim prostorima održani su 1938.
Inače, demokratija nisu samo partije i izbori. Danas imamo i partije i izbore, ali avaj, nemamo demokratiju. Za postojanje demokratije je nabitnije pitanje privatne svojine. Naša kraljevina je garantovala privatnu svojinu
Јест да је моје знање историје скроз оскудно.
Али знам разлику између диктатуре и слободне демократије. Какве на томе простору није било од пропасти Аустро-Угарске и К. Србије. Покушај тога се неславно завршио увођењем Александрове диктатуре и државним ударом од самог краља. Која је трајала све до 7. априла 1941. године. Замисли какво је то стање, кад краљ мора извршити државни удар да би спасио ствари? Па онда замисли да се пуца по скупштини? Па то је хаос и катастрофа.
Цитат:Ovo je jedna od najlepših rečenica koje sam ikada pročitao. 
Da se manemo rasprave. Danas i ovde smo svi četnici, i svi do jednoga Srbi osim mene. Pa da udarimo po neprijatelju.
Шта ти то смета у реченици? Ако међу америчким Ренџерима и руским Спецназом, има и који Србин (у Ренџерима их има, а за Спецназ сумњам), да ли то њих не чини америчким и само америчким, или руским? Тако је и са четницима. И 1903-1918, међу њима је било несрба, па и прије тога. Али никоме није ни на памет падало четнике проглашава, ичијим друго до српским. При томе, то што ти нијесу Србин, нема везе. Као што се амерички Ренџери не могу прогласити међународним Ренџерима, само зато што међу њима има неколико Срба, тако ни српски четници се не могу прогласити несрбима.
(16-09-2014, 03:10 AM)Мргуд Пише: Краљевина Југославија је имала један ауторитарни стил руковођења. То је донекле и диктаторски али то је у оно време било нормално за све земље Европе изузев за Британију и Француску где се демократија била више развила у односу на остале земље Европе.
Ми смо падом под комунизам уствари истргнути из нормалног развитка демократије и зато смо данас ту где јесмо.
Тај нормалан "развитак демократије" је прекинут 1. децембра 1918. године. Онда је усљедила 20-годишња политичка и свакаква друга агонија. Коју није могла ријешити ни диктатура. Пад под комунизам је само наставак онога од прије.
Нити би било комунизма, нити онаквог српског расула и пропасти у рату, да није било онога прије.
Све и један четнички и српски национални писац то наводи. Нико жив није хтио "повратак на старо" - јер није ваљало. А то старо је довело и до 27. марта и до априлске пропасти и до српско-српског рата у рату и на крају, до доласка југо-комуниста на власт.
