[херцеговац]

Мој Даре!

У каквим илузијама живиш.

Зар мислиш да би УСА дозволила истрагу комуњара и онакве као што је био онај Капичић уз зид по кратком?

---

Као што је већ речено:

Сишао Милошевић, узјахао Стамболић!

Сједница још није завршена!

А петокрака ми се гади било ова црвена комунистичка било она жута америчка, иста су то говна!

[Mekenzi]

Ти опет о СПС-у,
ја ти причам о инбридингу, комбиновању гена у високом сродству.

Od kad si to postao genetičar....

[херцеговац]

Да ли сам слагао?

Која би високо-племенита раса постојала да није било инбридинга?

[darkob]

Мој Даре!

У каквим илузијама живиш.

Зар мислиш да би УСА дозволила истрагу комуњара и онакве као што је био онај Капичић уз зид по кратком?

---

Као што је већ речено:

Сишао Милошевић, узјахао Стамболић!

Сједница још није завршена!

А петокрака ми се гади било ова црвена комунистичка било она жута америчка, иста су то говна!

Шта има Америка да дозволи?
То се ради брзо. Као Апис 1903. Само много темељитије. Да нико не остане, па док сви схвате, готово. Као у Руанди.

[Ђорђе Ивковић]

Od oktobra 1944. jedino vredno što se bunilo protiv svih režima bili su Dražini sledbenici. Mislim na one prave, nikako ne na lažne. Svi ostali su, najblaže rečeno, pičkice. Koliko se sećam, miting je bio zakazan za 15h. A Čačani su došli već oko 12h i napravili sranje sa murijom. Ima li ovde Čačana? Pozdrav za sve četnike iz Čačka.

То ко није доживео, не разуме. Али, о 5.Октобру у главном пишу и говоре они који нису били на лицу места већ у земуницама.

Ја сам ове моје селске дођоше у кафанским препиркама дупло нервирао тврдњом да ће Милошевића срушити четници из Шумадије.
Тако и било.
Било је уводних кошкања, али је одлучни сукоб почео око 14,15 испред зграде Скупштине. Слободна процена је да је међу јуришлијама било 80% Чачана, Милановчана и сл. ( Остало смо били ми, са "северне пруге" и, најмање, Београђана). Знам да су се, при поласку опраштали са укућанима за случај да се не врате.
Силина тог првог јуриша је била таква да не треба искључити да је одустајање режима од отпора била "мотивисана" управо том силином. Какви! Сузавац дави, људи повраћају, хаос. Ма Чачани само "зароне" по тлу и газе даље. Испред чујеш само тресак и лом. Не можеш да их стигнеш.
Кад је "посао завршен" и почела пљачка, наступили су неки други, да не потенцирам, али чини ми се добрим делом Дорчолци, и шире.
пошто сам "на бранику" остао до сутра у подне, знам, па сведочим, да су Београђани на прстима и без приче пролазили поред Чачана који су спавали у аутобисима. Тешко да се где ком Чачанину нешто залепило за руку.
Онда су поздравили Престони град и отишли кући.
Имао сам част да видим праве Србе на делу, без много речи. То је то. Па нека тумачи како ко жели.

[Bacvanin]

Истина је цео центар је грмео, а комуњаре у отетим становима у центру града су се заледиле од страха јер су мислили да ће лично Чича и Калабић да им суде. Од Тополе, па до Равне горе се чуло до неба. Бог нас је чуо.

Ма то је ''супер'' што сте били искоришћени као јуришници зато да би један шиптар Свилановић засео на место министра иностраних послова, Хрват Давинић на место министра одбране, једна ММФ-ова штеточина Лабус на место потпредседника владе, једна друга ММФ-ова штеточина Динкић на место гувернера народне банке итд. Били сте искоришћени исто као што су Олександер Музочко и његови бандеревци били искоришћени као јуришници на Мајдану а данас их гурају као топовско месо у котлове Донбаса.

Не знам зашто сте запели за причу о комунистима када је и Шешељ био коалициони партнер у тој власти а чак ни Драшковићу није сметало да пре бомбардовања уђе у савезну владу као њен потпредседник...?

Наравно, Милошевићева власт је била лоша, али нажалост, они који су дошли после њега су били још гори и погубнији по Србију.

Шта има Америка да дозволи?

Ако ниси приметио, овде се за сва најбитнија питања прво питају западни амбасадори, од тога ко ће да састави владу па на даље јер после 5. октобра 2000. смо постали обична колонија Запада.

---

Нисам рекао да је био добар живот, али у односу на Слобино време, у којем родитељи нису имали да ми купе две жваке, а обоје су радили, и у којем је плата била 10-20 марака, и то кад не поједе инфлација, у коме су ми падале бомбе на главу, у ком се чекало на основне животне намирнице у километарским редовима, у коме су мало-мало па биле рестрикције струје, где се на све стране крало и отимало, од бензина из резервоара до патика на улици, где је моја породица да би преживели морала да прода све што вреди, од њива, преко оружја до злата, период 2000-2008 где је плата са тих 20 марака скочила на 200-300 (еквивалентних) евра био је далееееееко бољи и просперитетнији.

Наравно, ти ако си био социјалистички директор, онда ме ништа не чуди, од горенаведеног те ништа није погодило, уживао си у свим благодетима трулог система и кајмака са врха, па тако и не можеш да разумеш зашто је и како обичном човеку након 2000. било (макар мало) боље.

Та хипер-инфлација је трајала од краја 1992. до почетка 1994. зато што је Милошевић штампао више пара да би покренуо производњу, дакле није у бесцење распродавао фабрике и није се задуживао у иностранству да би паре упумпао у потрошњу, као што су то радили ДОС-овци. Ја знам људе који су 1996./97. у једној приватној штампарији зарађивали по 5 немачких марака по сату, а са прековременим сатима је то било 1000 марака месечно и тада су имали далеко више посла него после 2000-те, када су због тога мање зарађивали, али је зато ДОС до неба подигао цене свих комуналија па зато имамо ситуацију да већина грађана целу плату потроше на храну и комуналије...

[херцеговац]

Нимбусе,
брате Србине, зар се не осјећаш баш ни мало намагарченим?

Шта смо могли очекивати видило се у Београду послије демонстрација 1996. и 1997. године. Ту се већина нас освјестила.

---

Čije su „naše revolucije“?
Danijela Miladinović | 06. oktobar 2014. 17:01 | Komentara: 5

Da li se 5. oktobra 2000. zapravo ponovio 27. mart 1941. godine? Otkrića novih dokumenata pokazala da su zapadne sile, odnosno njihove tajne službe izvele, pa čak i platile, dva najveća prevrata u modernoj srpskoj istoriji

[смедерево]

http://srbin.info/2013/10/06/legija-nisa...avni-udar/

[ЛукаЛоко]

SPO i DOS su bile velike prevare. Gde se to videlo? Odmah nakon osvajanja vlasti.

Ово не могу да прихватим. Током бомбардовања Србије, када је био у Подгорици, Ђинђић је давао интервјуе западним телевизијама којим је оправдавао НАТО и тврдио како је за све био крив Милошевић.
Ја не могу да помислим да људи у Србији нису знали да је ДОС био прозападна опција.

---

Нимбусе,
брате Србине, зар се не осјећаш баш ни мало намагарченим?

Шта смо могли очекивати видило се у Београду послије демонстрација 1996. и 1997. године. Ту се већина нас освјестила.

Тачно!! У то доба западни медији су навелико искористили те демонстрације како би раширити причу о "страшном диктатору" о коме и сами Срби су мислили да је крив за све ратове у региону.
Па није требало бити мајстор за то да се схвати коме су те демонстрације ишле у корист.

[Кент]

SPO i DOS su bile velike prevare. Gde se to videlo? Odmah nakon osvajanja vlasti.

Ово не могу да прихватим. Током бомбардовања Србије, када је био у Подгорици, Ђинђић је давао интервјуе западним телевизијама којим је оправдавао НАТО и тврдио како је за све био крив Милошевић.
Ја не могу да помислим да људи у Србији нису знали да је ДОС био прозападна опција.

Да али није Ђинђић био кандидат за председника већ др Војислав Коштуница који се деведесетих година није експонирао као обожавалац Запада. Да је др Ђинђић био кандидат ДОС-а никада не би победио Милошевића.

[Ђорђе Ивковић]

херцеговац
Нимбусе,
брате Србине, зар се не осјећаш баш ни мало намагарченим?

Није то тако једноставно.

Накнадна памет је начешће погрешна. Мислиш да има икакве користи или вредности правити виртуалну, паралелну историју? "Да нисмо урадили ово, него оно, сад би нам било боље".

Ко то може знати? Ми можемо расуђивати на основу расположивих информација у датим околностима, и на основу тога доносити одлуке.

Може и горе: да се у свести промени прошлост. Класичан случај је тзв. "југоносталгија", која заправо то није, већ је "титоносталгија", са апсолутном истином "Док је стари био жив". Узалуд сам ја написао своје "капитално дело" ( ) "Југоносталгичарски амок" где сам заправо сажето (на 16 страна) указао каква нам је "док је Стари био жив" била стварна реалност (изгледа као оксиморон, али није). Људи су мислили да им је добро, и даље мисле да им је онда било добро. Ако су чињенице против њиховог убеђења, лоше се пише чињеницама. То је нека варијанта "Стокхолмског синдрома", рецимо "Српски синдром". Српско поистовећивање са џелатом. Пошто је поменути напис изазвао приличну пажњу и стотине коментара на разним странама, дао се извући бар један закључак: Ко је заражен вирусом "титоносталгије", можеш га ставити на ражањ, не туцати гомилом факата у главу, под најтежим мукама ће умрети, али мишљење променити неће.

Сличан случај је са "слобоносталгијом", која је бледи дериват, али свакако продужетак "титоносталгије", и не мислим да могу по том питању неког убедити. Могу ипак износити своје мишљење и своје чињенице, макар увек и у великој мањини био.

Конкретно:

Моје мишљење је да Србије данас не би било да нисмо уклонили Милошевићев режим. Међутим, то је ипак само претпоставка, ма колико вероватна била. Оно што је одлучујуће су резултати Милошевићеве власти. Може причати ко шта хоће, али такву катастрофу по свим основама нисмо доживели од Маричке битке, Косовског боја до пада Смедерева. Сувише је то крупна чињеница, да би могла бити избегнута, ниподаштавана или не виђена. Што је сви не видимо у једнакој величини, тежини, па и дубини, разумљиво је. Није разумљиво да се у опште не види. Али, то више није мој проблем.

Нико од нас није мислио да је "све решено" предвече 5.октобра. У том смислу "наивност" није постојала ни у траговима.

Пример заблуде: (И) ја сам веровао у идеолошко помирење Срба. Ја сам то звао србско-srpsko помирење. Стварност ме је демантовала. Куључни моменат је извођење тенкова на улице 9.марта.1991. То није било могуће без дозволе Стипе Месића. Па ми није било доста, него сам мислио да ће, с обзиром на истеривање тенкова на народ на такав начин, доћи до општенародног бунта против те комуно-усташке спреге. Кад оно међутим. Од тада, ја на СРС и СПС, не само на руководство већ и обично чланство, нисам гледао друкчије већ као на лажне патриоте па и издајнике. Па ево, кад погледате ко је Вучићева база, све је јасно.

Да се вратимо мало у прошлост. А шта је било са "Јогурт револуцијом"? Ту сам па био "на страни" Милошевића. Заправо, Милошевић је тада прешао на моју страну (класични прелетач), јер је у почетку био највећи противник "догађања народа". И, питамо се, шта би се десило да "Јогурт-револуције" није било? Па готово је извесно да би се грађански рат ипак догодио, али би се водио и у Војводини. Но, понављамо, то је претпоставка. оно што је била чињеница, то је да су Срби у Војводини били подређени, да је руководство било на страни сепаратиста и да се Србија распадала. Рушење тзв "аутономаша" је било питање нашег опстанка, а не борба за ову или ону комунистичку линију (Милошевић-Стамболић). Што је накнадно ситуација тако претстављана је спиновање, а не озбиљна критика тадашњих дешавања.

Па да се вратимо још назад. Одакле извире убеђење које је скоро постало аксиом, да би Срби "боље прошли да није било 27. марта 1941"? Ја кажем да би се догодило исто, чак и од стране Немаца (кад је Хитлер `ладно погазио уговоре са Енглеском и СССР, одакле некоме идеја да не би исто учинио са Србијом?), а што се тиче Хрвата и комуниста, нема шта да се убеђујемо. Разлика је што би се након рата Енгези још горе истресали на нама. Но у сваком случају, заборавља се чињеница да је Краљевина Југославија скоро годину и по дана избегавала да уђе у рат који је беснео. На крају, морали смо се определити (нисмо ми Швајцарска, према којој су сви имали супротан однос него према нама). Нико не може с тога тврдити да је избор био погрешан. Што се држава морала боље и другачије спремати за рат каквог до тада није било, друга је тема.

Коначно, наравно да је дошло до разочарења. Ја сам активну политику напустио 2002., јер ме мување не занима. Међутим, нисам намагарчен од страних тајних служби. Намагарчили смо ми сами себе, јебо нас динар алаве.

О томе, ако те не мрзи, потражи у "Батином подруму" напис "Што сам дош`о овде?". Својевремено, кључни део тог написа је објављен у "Гласу јавности".

[Mekenzi]

Preporučujem ovu knjigu neke stvari oko petog oktobra biti mnogoooo jasnije.



Ova knjiga govori da Zoran Điunđić bukvalno nije imao nikakvu vlast u zemlji Srbiji i da se nije pitao ni za šta iako je bio premijer.

Celu državu su vodili Beba Popović i Čeda Jovanović uz sprezi sa kriminalnim klanovima Surčinski-Zemunski koji su držale JSO itd gde su se inflitirale strane obaveštajne salužbe CIA, MI6 koje su ga i likvidirale 12. III.2003.

Takođe drugu stranu je činio Koštunica sa Miloševićevim vojnim kadrom koji nije hteo nšta da menja i bio u sukobu sa Đinđiđem...

Vredi čitanja. Imate je na trafikama za 500 din.

[Кент]

Мекензи, је ли ово твој закључак или закључак писаца Врзића и Веруовића ?

[Србин]

5. октобар је најтрагичнији дан у српској историји, што би рекла она песма ...... шестокрака влада после 5. октобра. То би дан када су Србију коначно освојили страни кругови моћи. Више волим оно Слобино мало морген него 1000 евра плате коју ће ми омугућити говна из ЕУ, иначе да неко не помисли да имам пара па да овако пишем, напротив једва састављам крај са крајем. Да Бог да још једног Милошевића (оног истог ког сам мрзео као мали) да бар могу да умрем поносан што сам Србин, што зарад свог поноса терам инат целом свету и гладујем без струје, боље и то неко да живим пун пара у изопаченом свету и да стално молим своје непријатеље за милостинњу.

П.С. Између тако понизног живота и смрти, увек бирам смрт.