[Ђорђе Ивковић]

Куку мени...

[Милослав Самарџић]

Шта је жар полемике.

[Felix]

Похвала за модерацију. Неки цивилизацијски стандарди треба да се поштују. Нисмо ми комунисти.

[Ђорђе Ивковић]

Тја. Ово јесте била једна озбиљна прича. И онда се нађе неко ко из пет пута не може да схвати смисао неколико реченица. Такав проблем има своје име. Акло није дислексија, онда је троловање. Ако ви пак не сматрате да је Феликс троловао дискусију, онда ништа.

[Felix]

Није ми била намера да дискусија оде у неком другом правцу, нити да тролујем (овде сам стари дискутант и сви добро знају да то никада нисам радио) али дискутант Нимбус једноставно није желео да промисли дубље и схвати поенту мојих интервенција. Он једноставно није схватио да треба да објасни везу комунизма и патриотизма коју је сам поменуо. Та теза о тој повезаности је веома важна јер многи људи код нас и даље мисле да је комунизам по себи добар, чак да може бити патриотски, али да га неки људи константно кваре. Зато ми је сумњиво било то издвајање "титоизма" као некакве посебне идеологије одвојене и на неки начин различите од комунизма, а не само једне - додуше посебно накарадне - врсте комунизма, како ја мислим.

[Vlad Alekš]

За Феликса и Нимбуса.

"Чланови СКЈ деле се на комунисте, они који нису комунисти и антикомунисте. Анти се комунисти деле на оне који то желе да буду, и оне који то не желе да буду. Некомунисти се деле на оне који не знају да то нису и оне који знају да то нису. Што се тиче правих комуниста, за њих не знам, нисам их сретао."

"Домаћа, врло раширена заблуда, која потиче екслузивно од разочараних комуниста, а некомунисти јој наивно наседају, је да је за све наше недаће крив Тито и његова персонална тиранија. Када би то била истина, комунизам би као систем, под другим условима и другим човеком, још и добар могао бити. А у то нас ти наводно екс-комунисти желе да увере и придобију за још неку реалсоцијалистичку пробу. У стварности, међутим, сваки је комунизам једнако рђав, а разлике међу њима нису од историјског, ни за живот народа од било каквог практичног значаја."

[Vlad Alekš]

За Феликса и Нимбуса.

"Чланови СКЈ деле се на комунисте, они који нису комунисти и антикомунисте. Анти се комунисти деле на оне који то желе да буду, и оне који то не желе да буду. Некомунисти се деле на оне који не знају да то нису и оне који знају да то нису. Што се тиче правих комуниста, за њих не знам, нисам их сретао."

"Домаћа, врло раширена заблуда, која потиче екслузивно од разочараних комуниста, а некомунисти јој наивно наседају, је да је за све наше недаће крив Тито и његова персонална тиранија. Када би то била истина, комунизам би као систем, под другим условима и другим човеком, још и добар могао бити. А у то нас ти наводно екс-комунисти желе да увере и придобију за још неку реалсоцијалистичку пробу. У стварности, међутим, сваки је комунизам једнако рђав, а разлике међу њима нису од историјског, ни за живот народа од било каквог практичног значаја."

Заборавих да наведем аутора ових цитата. У питању је Борислав Пекић. Збирка есеја "Одмор од историје".

[Ђорђе Ивковић]

Па, да не бих био искључив, када сам мислио на "трење" комунизам-патриотизам, нисам имао у виду Србију, већ, рецимо, Кубу. Па не можете да им замерите одсуство патриотизма, јер, и ми да се данас побунимо против америчке тираније, то не би био "антипатриотизам". Па зар не? Што је систем, идеолигија била лоша или нефунционална је повезани али ипак други пар опанака.

Код нас је ствар јасна. Титоисти су се крили иза тада совјетске идеологије у снажној експанзији, користили су и њихове методе "класне борбе", али су истовремено били јасно антисрбијански настројени и по души пљачкаши. Њихов непријатељ није била буржоазија као ентитет, већ су хтели само да је замене собом. Њихов главни ослонац је била Велика Британија а не СССР. Не видим о чему бисмо расправљали?

[Громовник]

Њихов главни ослонац је била Велика Британија а не СССР. Не видим о чему бисмо расправљали?

Откуд онда Совјетско наоружање у ЈНА?

[Felix]

За Феликса и Нимбуса.

"Чланови СКЈ деле се на комунисте, они који нису комунисти и антикомунисте. Анти се комунисти деле на оне који то желе да буду, и оне који то не желе да буду. Некомунисти се деле на оне који не знају да то нису и оне који знају да то нису. Што се тиче правих комуниста, за њих не знам, нисам их сретао."

"Домаћа, врло раширена заблуда, која потиче екслузивно од разочараних комуниста, а некомунисти јој наивно наседају, је да је за све наше недаће крив Тито и његова персонална тиранија. Када би то била истина, комунизам би као систем, под другим условима и другим човеком, још и добар могао бити. А у то нас ти наводно екс-комунисти желе да увере и придобију за још неку реалсоцијалистичку пробу. У стварности, међутим, сваки је комунизам једнако рђав, а разлике међу њима нису од историјског, ни за живот народа од било каквог практичног значаја."

Заборавих да наведем аутора ових цитата. У питању је Борислав Пекић. Збирка есеја "Одмор од историје".

Влад Алекш, хвала на овом цитату.
Шта се друго може очекивати од једног великана као што је био Пекић.

---

Замолио бих узгредно модераторе да ову расправу пребаце у неку другу категорију, рецимо "Титоизам-комунизам" и слично, јер смо добрано отишли ван теме.

[Ђорђе Ивковић]

Њихов главни ослонац је била Велика Британија а не СССР. Не видим о чему бисмо расправљали?

Откуд онда Совјетско наоружање у ЈНА?

Прошири видике.

На острву Вису ко беше?

[Громовник]

Очигледно то теби треба јер гледаш само на једну (западну) страну.

[Ђорђе Ивковић]

Колега Громовниче, слабо ти је то.
Титина Југославија је ипак била Черчилов пројекат.

[Громовник]

Па ниси ми одговорио на питање, ако је све тако како велиш - откуд Југословенској народној Армији у послератним годинама Совјетско наоружање, а не Британско?

Где је Тито боравио тридесетих година, у Лондону или Москви? И чије ознаке је носила, и у кога се његова банда клела током рата, у Черчила или Стаљина?