[Ђорђе Ивковић]

Г. Алекш и Мунгос,

Ништа није спорно у вези личности које је г Алекш набројао. Србија јесте у то време била по имиграцији друга земља у свету, одмах после САД, сразмерно величини. Међутим:

Dakle, ceo srpski narod je davao svoj veliki doprinos u procesima oslobođenja, ujedinjenja, napretka i promocije u svetu.

...На жалост спада у чисту демагогију.
Јесте ли сагледали другу страну медаље? Има ли Срба који су својим делањем запретили да униште Србију? Па пробајте да набројите такве. И горе је - насупрот именованим појединцима имате један масиван део, не елите, већ обичног српског народа, који се са невиђеном жестином борио против Србијанаца.
Могли би разумети да су то чинили под притиском официра и претњом убијања интернираних рођака. Одговорили бисмо питањем а зашто се сматра да је србијанска нејач мање вредна од босанске и личке, па није штета њиховог страдања? Зашто су се Србијанци борили за нешто по цену страдања својих породица, а неки други делови истог рода против истих идеја сопствене слободе "зато што су били под притиском"? Међутим, није ни то...
Како тумачите чињеницу да је био подједнак број Срба-пречана, добровољаца у српској војсци, и Срба-пречана одликованих и унапређених у више чинове због испољене храбрости и пожртвовања у Аустроугарској војсци? Али, није ни само то...
Јесте ли сигурни да су злочине, пљачку и силовања у Мачви чинили само Аустријанци, Мађари и Хрвати, а не и наши Пречани?
Па шта да кажем? Проверите. Проверите, кад смо већ код личности, ко је мајор "Суџук" и шта је радио.
Ако смо код добровољаца, постоји јасна разлика. Једно су добровољци пристигли из САД, Канаде, Аустралије и Новог Зелада. Њима свака част. Свака част и Сремском добровољачком одреду. Они добровољци, регрутовани од аустроугарских заробљеника, нису били низашта, да се српски не изразим. За разлику од ентузијазма који су испољавали до последњег метка док су се борили на аустроугарској страни.
У једном епском или библијском сукобу на на живот и смрт две националне идеје - слободарске српске и анти-слободарске, Аустроугарске (serbien mus sterbien), борбе Давида и Голијата, нема средине и нема неутралности. И не зна се шта је горе - активна агресија већине Срба-пречана, или пасивна, коју је испољио Никола Тесла, али не само он. Историја су датуми само споредно. Шта вам вреде датуми, ако не разумете процес? У чему се, молим вас, разликује Теслино:

„докле год има различитих националности, има и патриотизма. Он се мора избрисати из наших срца пре него што се успостави трајни мир

...од данашњих ставова "Жена у црном" и остале братије и сестринстава тзв. "друге Србије", а које ми са пуним правом препознајемо као велеиздајнике и родомрсце? (На страну што се Тесла изјашњавао про Аустроугарска, само мало теже наћи на нету).
Коме је такав Теслин став ишао у прилог - Аустроугарској или Србији?
Ако тај процес не разумете - где данашње проеуропске и "наднационалне" "идеје" имају своје исходиште, онда ништа не разумете историју.
Сасвим је банално позивати се на политичке ујдурме, када је у питању опстанак народа у очајним околностима и опстанак смртног непријатеља тог народа. Да ли би вам Мунгосе драже било да се на Крфу ништа није догађало па да данас нема Србије? Али да има Велике Црне Горе као вазала Аустроугарске?
Па све горе... чињеница је да су без обзира на понашање Аустроугара западни Срби стадоше на страну Павелића (?!!!!) и Бановине Хрватске. Дакако не у целини, али претежно. Па зар није "за прст на чело", да је Мехмед Спахо, (иначе не нарочито високих моралних начела, али са "цртом" где се његов конформизам сукобљавао са националним интересом - а сматрао се, о гле чуда, Србином), био највећи противник бановине Хрватске, па је, изгледа, зато и живот изгубио.
Па шта је даље било?
Па још горе.
Сви Срби, бивши аустроугарски официри су 1941. приступили НДХ!!!! Од начелника стожера па надаље. Па министри, чиновници, фудбалери на челу са капитеном момчади...И сви касније постали уважени у Титовој Југославији ?!
А са друге стране...
Након што је Прибићевић онако срчано бранио Павелића и Кватерника, усташе су му побиле више од пола фамилије. Па куд ћете бољег разлога да се пређе на страну партизана и даље упорно бори против "великосрбијанске хегемоније"?
И, шта ту значи што је Србија примила скоро пола милиона избеглица? Па значи да се треба светити за пораз у Првом светском рату. Та количина мржње и животињског понашања, који су испољили шеста личка, ко-зна-које Банијска и Црногорска једноставно су непојамне.
И, немојте правдати Србе горе од усташа.
Па, није ни ту крај. Против домаћина окернуше се у неком броју и избеглице. 1600 регистровано. Данило Зеленовић, брат потоњег прецедника владе Србије Драгутина Зеленовића и потомак поменутих "добровољаца", погинуо у борби са четницима, што ће рећи Србијанцима. И, данас Школа у Сиригу носи његово име и има бисту.
Па што се чудите Вучићу? Тај је.

[Vlad Alekš]

Нимбус, тема је комплексна, а овај вид комуникације није баш подесан за такве расправе.
Него, интересује ме Мехмед Спахо. Јако ми је чудна била његова смрт. Колико се сећам он је пронађен мртав у неком београдском хотелу. А чини ми се да у неко исто време умире и Корошец. Док је, разуме се, Стојадиновић у интернацији. Дакле, владајућа коалиција је елиминисана. Да ли имате неке податке у вези са убиством Спаха? Или Корошеца?

[Ђорђе Ивковић]

Података о овим смртима нема. Све је у сфери нагађања.
Оно што може да се нађе је приметно конамиринао (личним) идеолошким пројекцијама аутора, те такве написе ваља прихватати са највећом резервом. Пошто нема довољно или у опште нема сигурних података, постоји велики простор за шпекулисање.
Можемо поменути и такође неразјашњену смрт Патријарха Варнаве.

[Громовник]

Коме је такав Теслин став ишао у прилог - Аустроугарској или Србији?

Шта је та Србија дала Тесли уопште?

[Ђорђе Ивковић]

Ја рецимо никада такво питање не бих поставио.

Можемо да преформулишемо: Шта је Америка дала Тесли?

[Громовник]

Дала му је могућности и средства за рад и истраживање. Да није отишао тамо, питање је да ли би ишта било од његових визија и изума.

[Владимир Петровић]

Са сајта у Чикагу:

Now on www.generalmihailovich.com

at:

http://www.generalmihailovich.com/2013/0...-2013.html


КРАЉ ПЕТАР ДРУГИ – НАЈМАЊЕ ВЛАДАО, А НАЈВИШЕ НАПАДАН / Пише: Андреј Димитријевић /

[Ђорђе Ивковић]

Дала му је могућности и средства за рад и истраживање. Да није отишао тамо, питање је да ли би ишта било од његових визија и изума.

Шта је узела није битно.
Па добро, да пробамо још једном: Шта је Европа дала Тесли?

[Громовник]

Аустроугарска га је ишколовала. Не знам шта си очекивао.

[Ђорђе Ивковић]

Аустроугарска га је ишколовала. Не знам шта си очекивао.

???
Ишколовао се сам.
Но, овде је питање шта је Србија требала односно могла да му да, што нису хтеле - а могли су - и Аустроугарска и Европа. А Америка дала па узела хиљаду пута више?

[Громовник]

Ишколовао се сам - у Грацу, на универзитету техничких наука?

[мунгос]

Прочешљао сам литератру - књиге, документа, новине итд. И ево шта нађо:

- српску емиграцију у Америци на почетку 20. вијека чинило је деведесет и пет посто "Аустро-Угара" и пет посто Црногораца и Бокеља.

- Србијанаца, осим државни службеника Краљевине Србије, готово да није ни било, тј. обични емиграната.

- српска емиграција је за вријеме Балканских ратова послала велику новчану помоћ у Србију и Црну Гору и 8 000 добровољаца

- у Првом свјетском рату, српска емиграција је послала велике паре (с обзиром на њезин број и прилике) и 14 000 добровољаца (Личани и Бановци, Херцеговци и Босанци, Сремци и Бачвани, Бокељи и Далматинци)

Неслога и сукоби у емиграцији нијесу имали никакве везе са тијем ко је за Србију, ко за Црну Гору, а ко за Аустро-Угарску. Сукоби су били прије свега личне природе или у вези шпекулација са парама. По Перу Слијепчевићу (Херцеговац, добровољац у Балканским ратовима, у Америци је радио на прикупљању добровољаца у Првом свјетском рату и ненадмашни је познавалац прилика у српској емиграцији тога времена), тј. његовим ријечима, иако су једни друге оптуживали за "аустријске шпијуне" за то није нађено никаква доказа, те да у оба табора налазе се само "добри Срби и добре инаџије"!

У Америци од 1909. постојало је два већа српска друштва (Србобран и Слога) и десетине мањих. Слога је настала из Србобрана и као покушај да се све српске организације уједине у једну. А какво је стање било до тада? Једно од први већи друштава основаше Бокељи и Црногорци. Бокељи надгласаше Црногорце, настаде свађа и ови ишђераше Црногорце из друштва, са тијем да ниједан Црногорац не море бити члан друштва више икад. Црногорци основаше своје друштво, подијелише се на два друштва, па пропаде и једно и друго. У то стадоше више пристизати Херцеговци, те они уђоше у друштво са Бокељим. Херцеговци надгласаше Бокеље, те њих протјераше из друштва. Бокељи основаше своје друштво, те ставише да нико ко нема увјерење да је из Боке не море постати члан друштва! Утом се Херцеговци поклаше међу собом, те се подијелише на два друштва... итд.

Дакле да се вратимо на Србобран и Слогу. Србобран пропаде финансијски, кад је предсједник проневјерио велике паре, те се један дио чланова одијели и позва Пупина (који дотад није имао никакве везе са обичним Србима) да им буде предсједник, као угледни научник и богат човјек. Пупин, пошто је и сам живио у Њујорку, одреди да се сједиште Слоге из Пенсилваније, пренсе у Њујорк. Ту дође до свађе и опет се неки одијелише, и наста сукоб између Пупина и људи који су га довели. У томе ови други у Србобрану позваше Пају Радосављевића (Сремац) као свог предсједника, да ојачају своје позиције, те се ту сукоб још више продуби. И тако прегањање потраја цијели рат, па и послије рата.

Да би ојачали своје позиције, ови из Србобрана позваше Теслу да им буде почасни предсједник, он прихвати, а сукоб се и даље настави као и прије (невезано за Теслу).
Јадни Тесла настрада ни крив ни дужан, само зато што је рођен на "погрешном" мјесту.

Сад, Нимбусова теза је да су уз Теслу били "погрешни" Срби, а уз Пупина "прави". А уствари, виђешмо да су у сукобу са Пупином, били исти људи који су га и довели на чело Слоге! И око Тесле, као и око Пупина, били су исти људи и из истије крајева. Ко је био у праву, а ко у криву? Да ли се то уопште море тако гледати?

---

"Личанин нагиње чаши и нередовну животу, али је велики каваљер кад се ради и о прилогу и о борби за српство. Има неких личких колонија које су на далеко нознате ради свог виолентног прогањања «Ауштријака»..."

"Истина у Америци се осећају ове разлике између наших појединих покрајина рељефније него у старом крају. Али то никако не значи да тамо постоји неки свесни провинцијализам или сепаратизам, Срби у Америци прошли су у том погледу кроз дуге и тешке кризе, и тако рећи сами се еманциповали до свести великог јединства."

"Али дан данас, у Америци је главно зло Срба њихова неслога, која много паралише цео њихов рад. Ма колико они чинили сада за ратну помоћ, могли би још два пута толико, да није унутарњег раздора. То нам они сами причају, где год доћемо.

Не желећи да ову слабу страну имало ублажујемо, ми ипак примећујемо да ми из Европе, а особито наша Србија, има мање него ико права да приговара америчким Србима на њихову раздору. Јер шта је одовуда учињено, све до јуче, да се то стање поправи? Америчким Србима долазило је неколико мисија из старога краја, од странака, организација или од саме Владе. ...: и све те мислије тражиле су неку помоћ од Срба у Америци, место да им је понуде.

...ни један једини изасланик није остао изван америчких трзавица, него се је заплео у њих, и прикључивши се једној странци, био нападнут од друге. Било је примера да једни представници Србије говоре, у тој маси, најгоре речи против других представника те исте Србије."

"Док Аустрија има двадесет и два своја конзула у Сједињеним Држанама, Ср6ија и Црна Гора имају само два, и то од јуче, па и та два данас су као два завађена табора. Српски послапик послао се је у днанаестом часу.

Кад се Срби из Америке без престанка обраћају Србији да им пошаље владику, Србија одговара да не може. Не прима да узме у своју руку наше америчко свештенство, ту скоро једину тамошњу интелигенцију, и српску цркву и просвету, ту најјачу копчу за наш свет."

"Једном речи, цео наш рад у Америци није на наше исељенике остављао утисак неког система и јединства, нити "америчке практичности", него баш обратно. И најзад, ко год хоће, у име овог или оног, свак само што каже «дај!»."

"Ми смо до балканских ратова преко америчког питања прелазили са површним резоновањем да је то једно национално зло; а од рата, ми смо са српском Америком поступали као с добром колонијом, рећићемо као Енглеска с Аустралијом, тражећи да је експлоатишемо што можемо више; да пронађемо и последњег радника и доведемо га с његова рада у добровољце. А нисмо себи давали рачуна о томе да то није неко уређено друштво, нека «мала Србија», него само једна велика бројка аргата луталица; нисмо се бринули што су ти аргати остављени које каквим локалним спекулантима да их искоришћавају, у разним борбама, за своје личне интересе; нисмо се бринули ни за то што су они тек од јуче нашли радње и почели по мало да штеде и да се опорављају, да долазе себи тако рећи. Место свега тога, наше јавно мишљење о њима само зна да се бедно свађају."

Срби у Америци, белешке о њихову стању, раду и националној вредности. Перо Слијепчевић, Штампарија "Уједињења", Женева 1917. стр. 93-96.

---

Ево и о томе "да су добровољци регрутовани од аустроугарских заробљеника, били низашта":

Жандармеријски одреди у Македонији примали су добровољце све до краја 1915. године. Забележено је да је око 200 жандарма, претежно Личана, из Пећи упућено да до одсудности и жртвовања брани Качаничку клисуру, где су готово сви изгинули, бранећи клисуру месец дана против Бугарске војске. Српска војска стигла је после месец дана у помоћ, али је ипак стигла да спречи Бугаре да ударе у леђа српској војсци у повлачењу.

Наши добровољци у светском рату. Перо Слијепчевић, Загреб 1925, стр. 11.

[Ђорђе Ивковић]

Мунгосе,
Лепо је то што си написао, али си промашио тему дискусије.
Михајло Пупин је био на челу организације која је прикупила огрмну помоћ, регрутовала хиљаде добровољаца и организовала њихову обуку и транспорт. Ти добровољци су се одлично показали.
Тесле ту нема. Како је размишљао, показали смо.

[мунгос]

Па то што је показано је извлачење из контекста. Тесла је био противник рата, али не у смислу у којем су то некакве "бабетине у црном", него у смислу у којем је свако нормалан противник рата.

Тесла је био научник, првенствено и прије свега, па ако би се од њега очекивало (и то му се замјерало) што није био политички вођа Срба, ђе су и многи други којима је то био позив - скроз заказали, онда је то превише.

Ово на брзину нађо на сајту новина српске патријаршије Православље, из рубрике Историја (исто се може наћи и у многим књигама):

Никола Тесла, српско родољубље и Први светски рат

Др Александар Раковић

"Када је реч о Теслином односу према униформи аустроугарске монархије, важно је подвући да је 1874. побегао од регрутације.

Тесла се 1875. у Грацу придружио патриотској организацији српских студената. Из Европе је 1884. отишао у Сједињене Америчке Државе где је 1891. добио америчко држављанство.

Познат је историјски догађај када је Никола Тесла 1. јуна 1892. из Будимпеште возом стигао у Београд. На београдској железничкој станици дочекало га је неколико хиљада људи. Народу који га је одушевљено поздравио Тесла се обратио речима: „У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код младих одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једног Србина. Живјело Српство!“ Сутрадан, 2. јуна 1892, Тесла је поручио студентима Велике школе у Београду: „Ја сам као што видите и чујете остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету.“

Тесла је волео Његошев Горски вијенац, српску поезију: песме Ђуре Јакшића, Војислава Илића, Јована Јовановића Змаја и других српских песника. У мају 1894. Тесла је у америчком Сенчури магазину објавио чланак o Јовану Јовановићу Змају који почиње страдањем Срба на Косову (1389).

Никола Тесла је новчано помагао српске добровољце из Сједињених Америчких Држава који су хитали на бојна поља где су Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора у балканским ратовима (1912–1913) и Првом светском рату (1914–1918) водиле борбу за ослобођење и уједињење српског народа. Тесла је ове младиће, који су кренули на дуг пут преко океана, испраћао из њујоршке луке.

Током Првог светског рата чак 15.000 Срба из Сједињених Америчких Држава вратило се на српске просторе да би се борили за ослобођење и уједињење Српства. На Солунски фронт је стигло око 4.000 америчких Срба од којих највише родољуба родом из Лике (око 900), Босне и Херцеговине (око 700), затим Славоније, Далмације, Боке Которске и Црне Горе.

Интересантну слику о Николи Тесли на почетку Првог светског рата дао је црногорски гуслар Петар Перуновић Перун. Овај српски родољуб из Црне Горе стигао је у Сједињене Америчке Државе са задатком да кроз гусларске струне и епску поезију мобилише што више америчких Срба за рат против аустроугарског окупатора и завојевача. Наступима је будио родољубива осећања српских емиграната који су углавном потицали из Аустроугарске и Црне Горе. Перуновић се виђао са Николом Теслом и Михајлом Пупином.

Када је о сусретима са Теслом реч, Перуновић и он водили су увек дуге разговоре, а гуслар није пропуштао прилику да Тесли тада саопшти по коју епску песму. Перуновић је о њиховом првом сусрету 1916. оставио дирљиво сведочанство. Тесла му је казао: „Мени је драго што вас видим. За вас сам чуо веома похвално. Ви сте војник и гуслар. Ја волим гусле и народну пјесму. Имам ћирилицом штампане све народне Вукове пјесме и често прочитам по коју, колико да се освјежим народним духом и не заборавим српски језик. Гусле су ми остале у драгој успомени још док сам био дијете у Лици.“

Перуновић је затим загуслао, а потом записао: „Већ на почетку пјевања пјесме Стари Вујадин примијетио сам да сам на Теслу учинио добар утисак. У средини пјесме Тесла се мало занесе, а низ образе му потекоше сузе. Мене то још више одушеви, те сам све снажније пјевао. Послије свршене пјесме, Тесла устаде и снажно ми стеже руку.“ Тесла је тада нагласио: „Гусле су најјача сила да освоје душу Србину!“

Краљ Србије Александар Обреновић одликовао је Теслу у јуну 1892. Орденом Светог Саве другог степена. Тесла је неговао срдачне односе и са владаром јужне српске државе, дописивао се са књазом Црне Горе (доцније краљем) Николом Петровићем Његошем који га је у априлу 1895. одликовао Орденом Даниловог крста првог степена."