[Милослав Самарџић]

У британском високом друштву није био омиљен, благо речено. Када је председнику Југословенске владе др Божидару Пурићу у Каиру рекао да ће предати Југославију комунистима - овај је имао пиштољ и умало га није убио. После је то причао својим колегама Британцима (политичарима), а ови су му одговорили: ''Па зашто нисте, да спасете и нас и вас''.
Није био нешто омиљен ни у маси, изгубио је изборе одмах после рата.
Рат је водио тако да је Британију од прворазредне свео на трећеразредну светску силу - Американци су га надиграли у свим сегментима.
Ипак, данас се слави у Британији као њихов највећи политичар свих времена.
Мали прилог:
http://www.pogledi.rs/mracna-strana-vinstona-cercila/

[Бенито]

Па, не бих рекао да га славе баш као највећег политичара свих времена.
Био је последњи велики политичар Викторијанског доба, а све у историји, као и у животу, има свој почетак и свој крај.
Изгубили су трку са Американцима већ 1917.године. Покушао је шта је могао у ДСР. Не верујем да би се неки политичар са мање искуства боље снашао од њега тада. Имали су минималан број погинулих у односу на резултат.
Британци га виде ратног премијера, који је тај рат добио. Није битно да ли је то тачно, битан је резултат.
А каква му је била природа, расистичко-колонијална, види се из оног што си написао.
На жалост, на њега смо натрчали и ми.

[darkob]

Надам се да то смрдљиво ђубре гори у паклу.

Толико мрзим енглезе (намерно малим словима) да бих највероватније да сам 1940-те имао 20 година био добровољац Луфтвафеа у нападу на велику енглеску сатану.

Једина ствар коју не могу да прежалим је да Немачка није успела да сравни горди албион (намерно малим словима) са земљом.

Надам се да ћу доживети да видим нуклеарну печурку изнад смдљивог лондона.

[Chicot]

Бенито,
углавном се слажем са тобом. Само да додам: Његова улога у ДСР и његов највећи допринос победи над немцима је био 1940 и 1941. Успео је оно што је изгледало немогуће: успео је да задржи Империју у рату. То није мала ствар јер је тада морал био на најнижем степену. Подстакао је наду у победу када је претња да ће нацисти покорити човечанство висила о концу. Борио се сам. Поред осовине имао је и 2/3 Француске (са колонијама) против себе. Једини је од лидера великих сила ушао у рат против Немачке иако није био директно нападнут. Био је најборбенији лидер-војсковођа у савезничкој коалицији. Једини је из политичког и војног врха био изричито против бекства Естаблишмента у Канаду када је постојала претња да ће немци извршити инвазију на Острво. Као државник је уливао изузетно страхопоштовање источном и западном партнеру као и непријатељима. Наравно да није био омиљен. Није ни међу својима.

Наравно, постоји и његова тамна страна која нам је добро позната Његови методи су оставили страховите последице на делове човечанства, и јасно је због чега његов карактер већ 70 година трпи оштре критике. Али на глобалном нивоу, слободно се може рећи да је заслужио много веће признање него што му се придаје.

Само да се зна: нисам никакав његов фан, постујем ово у време када припремам материјал у којем сам врло критичан према њему.

[Милослав Самарџић]

А зашто је био велики за Британију, када је због његове политике она пала на ниске гране?
А основа његова политике била је - паника, прецењивање немачке опасности по Британију. Немци практично нису имали шансе да изврше инвазију Британије, нису имали довољно опреме, британска флота била је јача.

[Chicot]

А зашто је био велики за Британију, када је због његове политике она пала на ниске гране?
А основа његова политике била је - паника, прецењивање немачке опасности по Британију. Немци практично нису имали шансе да изврше инвазију Британије, нису имали довољно опреме, британска флота била је јача.

Не бих се сложио да је то било због његове политике, напротив, мислим да је он империји удахнуо коју годину више. Уосталом, није тек тако реизабран за премијера 1951, кад је требало вадити кестење из ватре. Касно је постао премијер да би могао да спречи неминовно, време Британије је пролазило. САД су је одавно прешишале што каже Бенито.
Немци можда нису озбиљно ни планирали инвазију, али није ствар у томе, ствар је у дефетизму који је владао, тј атмосфери у војсци и привреди коју је креирао Чембрлен, његов претходник. Черчил је подигао морал и из корена променио дух нације. Тако да не стоји да му је политика била изазивање панике. Напротив. Наглашавањем претње о могућој инвазији ујединио је земљу и повећао вољу за борбом.

Још једна важна ствар. Немци уопште нису морали да врше инвазију да би принудили британију на капитулацију. Черчил је то први схватио и усмерио напоре где је требало. Навео је Хитлера на прву озбиљну стратешку грешку што није узео Малту и на време овладао медитераном. У ствари, један од првих ефеката британске политике је изазивање италије да уђе у рат. Осим што је то изазвало сукобе у осовинској коалицији, италијани су као лева сметала спречила да Хитлер на Средоземље благовремено спусти војску и да почисти све до Ирана. Овима на острву би остало само да се надају да ће Хитлер прихватити капитулацију.

[Милослав Самарџић]

Нисам рекао да је изазивао панику, већ да је у паници вукао потезе.

[Громовник]

италијани су као лева сметала спречила да Хитлер на Средоземље благовремено спусти војску и да почисти све до Ирана. Овима на острву би остало само да се надају да ће Хитлер прихватити капитулацију.

Могао је благовремено од почетка 1941. да ради шта хоће али џабе кад му је мало био један фронт.

[darkob]

А зашто је био велики за Британију, када је због његове политике она пала на ниске гране?
А основа његова политике била је - паника, прецењивање немачке опасности по Британију. Немци практично нису имали шансе да изврше инвазију Британије, нису имали довољно опреме, британска флота била је јача.

Не потцењуј немачку флоту. У свим сегментима је била боља од британске, једино је била мала. Кад су бојни брод Бизмарк и тешка крстарица Принц Еуген послати у Атлантик да престећу конвоје, њих је сачекала комплетна британска флота која је ту добила само тако по носу. Колико су били квалитетни немачки бродови говори то да су директни погоци енглеских бојних бродова скинули само фарбу са Бизмарка, а када су бојни брод Бизмарк и тешка крстарица Принц Еуген отворили ватру, поцепали су бојни крсташ Худ и ишчукали бојни брод Принц од Велса.

Проблем је настао када је маршал Геринг одбио да помогне у спашавању бојног брода Бизмарк кога је близу француске обале сачекала комплетна енглеска флота која је имала и носач авиона у пратњи. Да Бизмарку није било оштећено кормило, највероватније би се извукао испред енглеске флоте. Да је тада полетео Луфтвафе, Енглези би највероватније доживели катастрофалне губитке.

[Chicot]

Нисам рекао да је изазивао панику, већ да је у паници вукао потезе.

Ни једно ни друго не стоји.

италијани су као лева сметала спречила да Хитлер на Средоземље благовремено спусти војску и да почисти све до Ирана. Овима на острву би остало само да се надају да ће Хитлер прихватити капитулацију.

Могао је благовремено од почетка 1941. да ради шта хоће али џабе кад му је мало био један фронт.

Даре шта год да је урадио од почетка 1941, то више није било "благовремено". Када није неутралисао Британију 1940 и напао СССР исте године - понављам и подвлачим важност овладавања Средоземљем и Блиским истоком које је у функцији оба циља - Хитлер није више могао да добије рат.

А зашто је био велики за Британију, када је због његове политике она пала на ниске гране?
А основа његова политике била је - паника, прецењивање немачке опасности по Британију. Немци практично нису имали шансе да изврше инвазију Британије, нису имали довољно опреме, британска флота била је јача.

Не потцењуј немачку флоту. У свим сегментима је била боља од британске, једино је била мала. Кад су бојни брод Бизмарк и тешка крстарица Принц Еуген послати у Атлантик да престећу конвоје, њих је сачекала комплетна британска флота која је ту добила само тако по носу. Колико су били квалитетни немачки бродови говори то да су директни погоци енглеских бојних бродова скинули само фарбу са Бизмарка, а када су бојни брод Бизмарк и тешка крстарица Принц Еуген отворили ватру, поцепали су бојни крсташ Худ и ишчукали бојни брод Принц од Велса.

Проблем је настао када је маршал Геринг одбио да помогне у спашавању бојног брода Бизмарк кога је близу француске обале сачекала комплетна енглеска флота која је имала и носач авиона у пратњи. Да Бизмарку није било оштећено кормило, највероватније би се извукао испред енглеске флоте. Да је тада полетео Луфтвафе, Енглези би највероватније доживели катастрофалне губитке.

Немци су били изразито копнена сила, остала два рода су била неупоредиво инфериорнија а најслабија тачка је вила авијација. Немци су имали неколико изузетних ратних бродова,можда и бољих од Британских али их никада нису имали довољно да би се то осетило. Плус што је већина бродова била лошија од британских. Тако да и то што су имали боље није имало никаквог утицаја.

[Милослав Самарџић]

Нисам рекао да је изазивао панику, већ да је у паници вукао потезе.

Ни једно ни друго не стоји.

Хедер Вилијамс се не би сложила с тобом, по оба питања.

италијани су као лева сметала спречила да Хитлер на Средоземље благовремено спусти војску и да почисти све до Ирана. Овима на острву би остало само да се надају да ће Хитлер прихватити капитулацију.

Могао је благовремено од почетка 1941. да ради шта хоће али џабе кад му је мало био један фронт.

Даре шта год да је урадио од почетка 1941, то више није било "благовремено". Када није неутралисао Британију 1940 и напао СССР исте године - понављам и подвлачим важност овладавања Средоземљем и Блиским истоком које је у функцији оба циља - Хитлер није више могао да добије рат.

Хитлер никад није могао да добије рат. Цели рат је био игра мачке и миша, јер је постојала огромна несразмера снага. Само што то Британци нису видели због панике, па су много губили у трговини са Америком - укључујући и политичку трговину.

[ултра-националиста]

Ђубре над ђубрадима. Све време је наивно навлачио идиотске монархе и политичаре из Београда. На мишоловку. Нисмо имали горег непријатеља од њега и њих.

[Громовник]

италијани су као лева сметала спречила да Хитлер на Средоземље благовремено спусти војску и да почисти све до Ирана. Овима на острву би остало само да се надају да ће Хитлер прихватити капитулацију.

Могао је благовремено од почетка 1941. да ради шта хоће али џабе кад му је мало био један фронт.

Даре шта год да је урадио од почетка 1941, то више није било "благовремено". Када није неутралисао Британију 1940 и напао СССР исте године - понављам и подвлачим важност овладавања Средоземљем и Блиским истоком које је у функцији оба циља - Хитлер није више могао да добије рат.

Откако се Африка Кор искрцао у Северној Африци почетком 1941. Ромел је против Енглеза бележио једино и само победе. Енглези су се толико уплашили Немачког изласка на Блиски исток, да су њихове јединице у Индији добиле наређење да се утврђују и копају ровове.

Е сад шта је Хитлеру требало да у току успешне кампање на једном истовремено отвори и други фронт, који је узгред добио статус приоритетног у односу на Афрички, то је до дан данас мени непознаница.

[Chicot]

Нисам рекао да је изазивао панику, већ да је у паници вукао потезе.

Ни једно ни друго не стоји.

Хедер Вилијамс се не би сложила с тобом, по оба питања.

To не знамо јер Хедер Вилијамс разрађује тему у много ужем контексту. Њена студија је ограничена на Балкан и Југославију и процесе посматра искључиво из те перспективе. Паника, у контексту у којем је она употребљава никако не доводи у питање оно што сам ја горе написао. Она критикује његове методе (као и ја) али се не бави преиспитивањем ни циља нити његовог основног стратешког концепта.

Оно о чему она пише и ово о чему ја сада говорим су две различите ствари.

Хитлер никад није могао да добије рат. Цели рат је био игра мачке и миша, јер је постојала огромна несразмера снага. Само што то Британци нису видели због панике, па су много губили у трговини са Америком - укључујући и политичку трговину.

Ту се слажемо. Никад није могао да га добије конвенционалним ратовањем. Зато је његова основна замисао да збуни, заплаши и победи на препад. Односно да једну по једну силу неутралише пре него што му неко пружи озбиљан отпор.
Британци су и пре рата много зависили од трговине са Америком. А Черчил је био у ситуацији када је преузео место премијера сличној оној код нас у последњим данима пред Хитлеров напад.