[Chicot]

Прва Стаљинова реакција је била мислим тек 3. јула, скоро 2 недеље од немачког напада, када је у познатом говору позвао на "отаџбински рат". 2-3 недеље после тога је још увек веровао да може наћи заједнички језик са Хитлером. Планирао је да му преда Балтик, Белорусију Украјину (које су немци већ освојили). Тек када су Немци кренули са ужасним зверствима совјети су почели огорчено да се бране а Стаљин се дозвао. То је тек у другој половини јула.

Ово нисам знао. Који је извор?

Из специјалне едиције "Eastern Front", енглеско издање. Аутори: Duncan Anderson, Lloyd Clark i Stephen Walsh.
Мислим да и Хејстингс ("Пакао") пише о томе, али нисам сигуран, морао бих да проверим.

[Chicot]

Прва Стаљинова реакција је била мислим тек 3. јула, скоро 2 недеље од немачког напада, када је у познатом говору позвао на "отаџбински рат". 2-3 недеље после тога је још увек веровао да може наћи заједнички језик са Хитлером. Планирао је да му преда Балтик, Белорусију Украјину (које су немци већ освојили). Тек када су Немци кренули са ужасним зверствима совјети су почели огорчено да се бране а Стаљин се дозвао. То је тек у другој половини јула.

Ово нисам знао. Који је извор?

Све је то тачно. О томе је сведочио и бугарски амбасадор у Москви који је морао да буде посредник.

---

Шико, дакле, да ли није све оно што си навео у складу са мојим речима?
У нашем дискурсу није то важно где су Совјети распоредили најјаче снаге; ја сам то навео јер то показује да су они предвидели рат, направили планове а ево Стаљин лично је наметнуо идеју да ће Немци нападати на југ због економских ресурса, у чему није ни потпуно погрешио с обзиром да је тим истим аугустом Хитлер променио план и усмерио танкове према Украјини, јер су већ тада добили неочекиване потешкоће и отпор.
Наравно, тачно је то што си написао што нису Совјети очекивали напад на ту годину, на тај моменат, -поента лежи управо у томе-, а Стаљин је тврдоглаво одбијао да поверује у све оне изворе који су му указали на ту опасност. Он је мислио да неће Немци ратовати у два фронта, и дакле да је имао још времена за припрему и наоружавање.
То су некако компликоване ствари, онако као и увек.
То ипак доказује да су се Совјети спремали за рат. То питање да л' ће бити његов рат офанзивни или дефанзивни, то је спорно, али има доказа да су они спремали одбрамбена утврђења. Вршили су модернизацију армије, а доказ је на пример да је већ од пре почетка рата почели да снабдевају војску са новим тенковима КВ и Т-34, који су постали за Немце ноћна мора, а наравно у том јуну нису употпунили тај процес, толика армија се није могла наоружавати снова са новим наоружавањем у мало времена, уз то људи нису ни били увежбани за употребу истих и за најбољу тактику.
Права велика кривица Стаљина је ликвидација официрског кадра, и то најбољих официра, приликом великих чистки. То је оно што је зауставио и дакле спречио модернизацију армију на време!

Лука,нема битног неслагања, само примећујем да ствари посматрамо из различитих углова.
Из мог угла, на пример, није неважно да ли су се Совјети спремали за офанзивни или дефанзивни рат, јер та чињеница указује на природу њихових планова. Није исто користити Хитлеров конфликт са западом како би се иза њихових леђа приграбиле огромне територије и припремање на рат за одбрану цивилизације, или сопствене земље макар, од нацизма. Уско повезано је и кашњење са индустријализацијом и модернизацијом војске: Совјети су намеравали да воде искључиво империјални рат.
Током 1941 индустријализација је била још у почетној фази, а процес је темпиран да достигне врхунац тек неколико година касније! Управо због тога што је околност рата коришћена да совјете лансира у нову светску мега силу.

[ватхра]

Објављујући овај радиограм, Дејвид Мартин, и сам један од оборених пилота, пише:

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopi...sc&start=0

Који је извор да је Мартин био оборен, и уопште пилот?

[Шумадинац]

Ево нам га коначно и Ватхра! Пробудио нам се из неколико-недељног сна! Коначно слетео где треба!

[Милослав Самарџић]

Објављујући овај радиограм, Дејвид Мартин, и сам један од оборених пилота, пише:

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopi...sc&start=0

Који је извор да је Мартин био оборен, и уопште пилот?

То се понавља одувек, не могу да се сетим неког конкретног извора.
Што, јел није?
Оборен негде другде, не овде.

[ватхра]

У његовој читуљи наводе да је почетком рата радио у Лондону као новинар, не спомињу никакву војну каријеру.
http://www.nytimes.com/1995/03/24/obitua...olicy.html

[Милослав Самарџић]

Нађох његову биографију коју сам некад написао:

Мартин Дејвид, канадски војни пилот, публициста, аналитичар (Виартон, Канада, 1915 – Арлингтон, САД, 1995).
Као независни новинар, 1941. у Лондону међу првима пише о покрету Драже Михаиловића. Потом служи као пилот Канадског краљевског ваздухопловства у Енглеској. Још није био демобилисан, 1944, када почиње да спрема своју прву књигу, под насловом ''Издати савезник: нецензурисана историја Тита и Михаиловића''. Ову књигу објављује издавачка кућа ''Прентис хол'' 1946. године ("Ally Betrayed", Prentice Hall).
Сазнавши да је генерал Михаиловић заробљен, марта 1946, постаје главни организатор Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу у Њујорку, као његов извршни секретар. Добија подршку обе велике америчке странке, успевши да окупи угледне конгресмене, сенаторе, академике и писаце, као и адвокате, на челу са Артуром Гарфилдом Хејсом, браниоцем Хитлерових противника 1933. године у Берлину. Комитет организује паралелно ''праведно суђење''. Записнике и Извештај Комитета објављује Хуверов институт при Станфорд универзитету у Калифорнији на енглеском језику 1978. године, под насловом: ''Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића'' ("Patriot or Traitor: The Case of General Mihailovich"). Књига је на српском језику објављена у Канади, а потом и у Србији, 1990. године. Уводни есеј написао је Мартин, а предговор бивши гувернер и сенатор државе Охајо, Френк Лауше.
После престанка рада Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу, постаје извршни секретар Комитета за заштиту избеглица. Ова организација борила се против принудног враћања избеглица из комунистичких земаља.
Од 1947. до 1952. био је извршни секретар Међународног комитета за помоћ, тада највеће невладине организације за смештај избеглица, као и извршни директор Целербахове комисије за проблеме европских избеглица.
Од 1959. ради за сенатора Томаса Дода из Конектикета, специјализујући се за спољну политику, националну одбрану и унутрашњу безбедност. Током 1971. постаје старији аналитичар Сенатског поткомитета за унутрашњу безбедност. На тој дужности остаје до 1979.
Када су отворене прве британске ратне архиве, 1976. године, посвећује се њиховом проучавању. Садржај и анализу откривених британских докумената објављује у поменутом есеју, као и у књизи ''Мрежа дезинформација: Черчилова југословенска грешка'' ("The Web of Disinformation: Churchill's Yugoslav Blunder", Harcourt, Brace & Jovanovich, 1990).
''Нова документација о Михаиловићу, коју је овде прикупио Дејвид Мартин, потпуно разара изврнуто тумачење ратних догађаја у Југославији, које је било у потпуној супротности са истином каква је мени била позната'', написала је Ребека Вест поводом првог издања књиге ''Родољуб или издајник''.
ИЗВОРИ: Родољуб или издајник: случај ђенерала Михаиловића, Београд, 1990, 499-500; Интернет.

[ИсторичарМБ]

Поштовање господине Самарџићу. Да ли имате неке информације о равногорском покрету у реону Матарушке Бање ? На овом подручију из приче деловао је 3. батаљон 2. жичке бригаде под командом Богдана Пановића. Да ли имате неки савет где би могао пронаћи било шта везано за борце ЈВуО на овом простору у ратним 1942-1944. ?

[Шумадинац]

Поштовање господине Самарџићу. Да ли имате неке информације о равногорском покрету у реону Матарушке Бање ? На овом подручију из приче деловао је 3. батаљон 2. жичке бригаде под командом Богдана Пановића. Да ли имате неки савет где би могао пронаћи било шта везано за борце ЈВуО на овом простору у ратним 1942-1944. ?

Најпознатији је био Крено Балтић, кога су Комунисти убили 1945 у Станкама.

[ИсторичарМБ]

Поштовање господине Самарџићу. Да ли имате неке информације о равногорском покрету у реону Матарушке Бање ? На овом подручију из приче деловао је 3. батаљон 2. жичке бригаде под командом Богдана Пановића. Да ли имате неки савет где би могао пронаћи било шта везано за борце ЈВуО на овом простору у ратним 1942-1944. ?

Најпознатији је био Крено Балтић, кога су Комунисти убили 1945 у Станкама.

Да знам за Кренослава Балтића, био је предратни подофицир. Његова супруга била је у Аушвицу. Познато ми је и име Тошић Милосава којег су такође убили комунисти 1944. године.

[Шумадинац]

Поштовање господине Самарџићу. Да ли имате неке информације о равногорском покрету у реону Матарушке Бање ? На овом подручију из приче деловао је 3. батаљон 2. жичке бригаде под командом Богдана Пановића. Да ли имате неки савет где би могао пронаћи било шта везано за борце ЈВуО на овом простору у ратним 1942-1944. ?

Најпознатији је био Крено Балтић, кога су Комунисти убили 1945 у Станкама.

Да знам за Кренослава Балтића, био је предратни подофицир. Његова супруга била је у Аушвицу. Познато ми је и име Тошић Милосава којег су такође убили комунисти 1944. године.

Па комшија, откуд ти овде?

---

Знаш ли Креновог унука?

[Милослав Самарџић]

Поштовање господине Самарџићу. Да ли имате неке информације о равногорском покрету у реону Матарушке Бање ? На овом подручију из приче деловао је 3. батаљон 2. жичке бригаде под командом Богдана Пановића. Да ли имате неки савет где би могао пронаћи било шта везано за борце ЈВуО на овом простору у ратним 1942-1944. ?

Поздрав!
У Војном архиву у БГ, Фонд Четничка архива, документа 2. равногорског корпуса.
У Народном музеју у КВ имају нека сведочења, као и књигу ''Под заставом 2. равногорског корпуса''. Аутор је био четник код Васића, али не сећам се који батаљон.
Можда ту имају и неке копије из Београда, из ЧА, као и из НДа (Недићева архива).

[Милослав Самарџић]

Формација:

ГРУПА ЖИЧКИХ БРИГАДА
Командант: ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић
Помоћник команданта: поручник Јован Ђенић
ПРВА ЖИЧКА БРИГАДА
Командант: ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић
Заменик команданта: ваздухопловни поручник Љубомир Поповић
- 1. батаљон: ком. ваздухопловни пор. Љубомир Поповић
- 2. батаљон: ком. п.пор. Михајло Ненадовић
- 3. батаљон: ком. поручник Бранко Рогуља
- 4. батаљон: ком. наредник Станоје Сеничић
- 5. батаљон: ком. поручник Никола Мамула
ДРУГА ЖИЧКА БРИГАДА
Командант: поручник Властимир Антонијевић, па капетан Љубомир Анђелковић
Заменик команданта: капетан Иван Вујановић, па п.пор. Богдан Д. Пановић
- 1. батаљон: ком. наредник Радомир В. Вукашиновић (стрељан од Немаца ујесен 1943), наредник Ђорђе М. Николић (заробљен од Немаца 6. марта 1944), п.пор. Светомир Анђелковић
- 2. батаљон: ком. капетан Ђорђе Симоновић, па наредник Диклић
- 3. батаљон: ком. п.пор. Богдан Д. Пановић
- 4. батаљон: ком. п.пор. Лазар Ж. Антонијевић, па наредник Петар Мирковић
ТРЕЋА ЖИЧКА БРИГАДА
Командант: капетан Љубомир Анђелковић, па поручник Властимир Антонијевић
Помоћник команданта: п.пор. Радојко Јовановић (заробљен од Гестапоа крајем 1943)
- 1. батаљон: ком. п.пор. Перовић
- 2. батаљон: ком. капетан Јока (погинуо марта 1943. у борби против Бугара код Рибнице) па наредник Милутин Поњевић
- 3. батаљон: ком. наредник Витомир Кузмановић, па п.пор. Перовић
- 4. батаљон: ком. наредник Живан Обрадовић Ковачевић из с. Милавичић у Гружи, па наредник Милутин Игњатовић
Преки суд Групе жичких бригада: п.пор. Михајло Ненадовић, п.пор. Светомир Анђелковић, наредник Милутин Поњевић, наредник Милутин Игњатовић

[Милослав Самарџић]

Десно стоји Богдан Пановић, лево Миле ''Точкоња'' из Жиче:


Први с лева Богдан Пановић, први десно Миле Рогић из Жиче, клечи Ратко Сретовић из Милочаја: